U ovom članku daću konkretne preporuke za kupovinu drumskog bicikla. Pre toga ću objasniti trenutnu ponudu na tržištu i šta mislim da je važno imati na umu. Odmah ispod je sadržaj članka, tako da možete skočiti na deo koji vas zanima. Ko ima vremena i želje razumeti zašto preporučujem to što preporučujem – samo čitajte dalje. 🙂
Ovo nije članak tipa “10 najboljih drumskih bicikala za kupovinu u godini 20XX,” sa spiskom affiliate linkova ka prodavnicama koje autoru isplaćuju najveću proviziju (ni jedan bicikl u ovom članku ne sadrži moj affiliate link).
Ovaj članak je više u smislu: šta bih preporučio svojim prijateljima da me pitaju za savet u vezi kupovine drumaša.
I: šta bih voleo objasniti 15-godišnjem sebi. 🙂
Poseban članak odgovara na pitanje “Koji MTB (planinski bicikl) da kupim?“
Za pomoć i savete pri kupovini, pogledajte članak: Kupovina bicikla – kako tražiti savet?
Podržite BikeGremin
da ostane online & nezavistan
Ovaj sajt je edukativan, besplatan, objekivan, i nije komercijalan
(sponzori ne vole plaćati ako spominješ i sve uočene mane proizvoda 🙂 ).
Ako mislite da je ovaj sajt dobar i koristan,
a možete izdvojiti $5 mesečno,
molim vas da podržite moj rad preko Patreon donacije:
Sadržaj:
- Šta je to drumski bicikl (“drumaš”)?
1.1. Uvod: Tržište i biciklistička industrija - Savremeni patenti (koji nisu uvek korisni)
2.1. Interno sprovedene sajle i bužiri
2.2. Press-fit patrone pogona
2.3. Viljuške bez navoja (A-head)
2.4. Kratko rastojanje od osovine zadnjeg točka do pogona
2.5. Disk kočnice
2.6. Thru-axle, naspram quick-release
2.7. Ogroman “broj brzina”
2.8. Kombinovane ručice menjača i kočnica (STI, “šamaraljke”)
…2.8.1. Frikcione ručice menjača (šifteri)
…2.8.2. Down-tube šifteri
…2.8.3. Bar-end šifteri
…2.8.4. Indeksne ručice menjača (šifteri)
…2.8.5. Šamaraljke – i elektronske šamaraljke
…2.8.6. Gevenalle neuništive “šamaraljke”
2.9. Karbonski ramovi i viljuške
2.10. Točkovi sa (pre)malo žbica
2.11. Tubeless gume
2.12. Hookless felne - Problemi pri davanju saveta za kupovinu
- Preporuke za kupovinu drumskog bicikla
4.0. VAŽNE napomene – veličina rama i širina kormana
4.1. Budžet opcija 1 – stari (i retro) bicikli
4.2. Budžet opcija 2 – polovni bicikl
4.3. Budžet opcija 3 – nov drumaš niže klase
4.4. Drumski bicikl za žene
4.5. Srednja-viša klasa drumskog bicikla
4.6. Richard Sachs – Ručno rađeni bicikli - Zaključak
- Dodatak – da li se više isplati kupiti nov, ili polovan drumski bicikl?
1. Šta je to drumski bicikl (“drumaš”)?
Drumski bicikli su među najefikasnijim (“najbržim”) vrstama bicikala za vožnju po asfaltiranim putevima. Imaju korman koji je zakrivljen na dole (“drumski korman“) koji omogućava biciklisti da se spusti u aerodinamičan položaj. Stepeni prenosa su “brži” (duži stepeni prenosa), za brzu vožnju.
Usponi na asfaltiranim putevima omogućavaju biciklisti da vozi stojeći. Strmi usponi na blatnjavim podlogama mogu dovesti do proklizavanja zadnjeg točka ako biciklista ustane iz sedla i rastereti zadnji točak. Zato MTB (planinski bicikli) imaju kraće (“sporije”) prenose.
Drumski bicikli po pravilu dolaze sa užim gumama, zbog manje težine i manjeg otpora vazduha.
U suštini: drumaši su lagani, brzi, a sa dobrim podešavanjem položaja sedenja i dobrim izborom modela, mogu biti među najudobnijim biciklima za vožnju. Ali ne briljiraju u prevozu tereta i vožnji van asfalta.
1.1. Uvod: tržište i biciklistička industrija
Izvinjavam se unapred zbog dugačkog, opširnog uvoda (opet, postoji sadržaj pa možete lako preskočiti na deo koji vas zanima). Mislim da je važno objasniti kako stvari funkcionišu – radi mog mirnog sna.
Profit je često glavno merilo, čak i kada je na štetu kupaca
Većina nas živi u kapitalizmu. Kompanije i ljudi će vam prodati bilo šta kako bi zaradili. Čak i kada je to štetno po nas, bez sumnje. Na primer – svi znamo šta je na slici ispod:
Napisao sam članak o nebezbednim patentima u biciklističkoj industriji (sa objašnjenjima zašto). Ništa spektakularno, ali za sve navedene sam video da prave ljudima probleme (često i meni). Neki od njih se i dalje koriste.
Ovde sam opisao način pucanja karbonskih ramova i delova. Ja se ne bih kladio u svoj život da je svaki deo skeniran nakon proizvodnje – jer to dosta košta, a ti delovi su već dosta skupi.
Prodaja i promet su važni
Velike kompanije ne zarađuju ako kupite bicikl koji je dobar, dugotrajan, jednostavan i jeftin za održavanje.
Novije i savremenije tehnologije nisu uvek bolje za vas
Kao primere navešću članke koji argumentovano objašnjavaju prednosti i mane amortizera, kao i prednosti i mane disk kočnica na biciklu. Za malo da zaboravim i sve popularnije 1x sisteme.
Suština je da sva ta “unapređenja” imaju i svoju cenu. Kako u novcu, tako i u drugim propratnim problemima koje donose. Dobro je izvagati prednosti i mane, kako ne biste uzeli nešto što vama više odmaže, nego što koristi, samo zato što je “savremenije.”
Drugim rečima: interes prodavca, proizvođača i kupca su često u suprotnosti. Ne uvek, ali često. Zato je važno razlučiti šta je samo marketinška žvaka, a šta vam zaista daje prednosti. Spram vaših potreba i prioriteta – to nije isto za sve.
Ažuriranje:
U međuvremenu sam napisao i članak naziva: “Besmislice u biciklističkoj industriji” koji je više opšteg tipa i izraz mog mišljenja.
U narednim poglavljima pričaću o nekim savremenim patentima koji imaju i dosta mana, pa vi procenite koliko to vama pomaže, a koliko smeta:
2. Savremeni patenti (koji nisu uvek korisni)
Novo i modernije nije uvek bolje – ne za svakog. Kako ću objasniti u ovom poglavlju, neka od unapređenja imaju svoju cenu. Kako u smislu novca, tako i u smislu komplikovanijeg održavanja, koje zahteva poseban alat. Ovo vas čini više zavisnim od servisa. Čini i posao servisera komplikovanijim, pa ne možete samo “skoknuti” na brzu popravku, već ćete verovatnije morati ostaviti bicikl u servisu.
Servisi bicikala moraju imati barem nedelju dana posla “na čekanju,” pogotovo u sezoni. Razloge za ovo sam objasnio u članku o preopterećenosti servisa bicikala. Ako ne želite čekati par nedelja u sezoni na servis bicikla, ozbiljno razmislite o nabavci nekog “manje modernog.” I, naravno, čitajte ovaj sajt i gledajte moj YouTube kanal, da naučite kako da sami održavate svoj bicikl. 🙂
2.1. Interno sprovedene sajle i bužiri
Nekim ljudima bicikl izgleda lepše i elegantnije kada su sajle i bužiri sakriveni, tj. kada se ne vide. Objektivna prednost je nešto manji otpor vazduha kada se bužiri i sajle nalaze ispod trake kormana, i unutar rama.
Koje su mane?
U članku o sprovođenju (rutiranju) sajli i bužira objasnio sam, sa sve priloženim eksperimentom, zbog čega je važno da bude što manje uvijanja. Bužiri lepo upakovani ispod trake kormana ostavljaju “čistiji kokpit,” ali isto tako otežavaju precizan rad menjača.
Takođe otežava zamenu, pregled, pa i čišćenje sajli i bužira. Da, postoje tehnike i alati koji omogućavaju da se ovaj posao obavi, ali volim se šaliti da bi trebalo da postoji poseban krug u paklu za one koji dizajniraju i prodaju bicikle sa interno rutiranim bužirima bilo kome osim vrhunskim TT trkačima (kojima dodatni otpor vazduha zaista predstavlja merljiv problem).
Pogledajmo prednosti eksternog rutiranja sajli i bužira:
Bužiri se veoma lako mogu osloboditi, tako da klize po sajlama, bez da se išta odšrafljuje. Tako možete lako pregledati, očistiti i podmazati sajle, čak i na veoma prljavom biciklu poput ovog na slici 3. Kako se ovo radi?
- Za kočnice, prvo popustite quick-release mehanizam na kočnicama.
- Za menjače, prvo prebacite na najveći lančanik (bilo napred, pozadi, ili oba, u zavisnosti od toga koji bužir želite osloboditi). Ili na najmanji pozadi, ako imate Shimano Rapid-Rise zadnji menjač.
- Onda isklikćite menjač bez okretanja pedala, da popusti sajlu koliko god može. Ako ne okrećete pedale, menjači se neće pomerati, a sajla će se olabaviti – stavka 1 na slici 3 ispod.
- Izvucite bužir iz ležišta, labava sajla će to dozvoliti – stavka 2 na slici 3.
- Pomerite bužir da vidite deo sajle koji je bio njime pokriven – stavka 3 na slici 3.
Puno lakše, brže i jednostavnije. Impresivno, zar ne?! 🙂
Kod interno rutiranih sajli i bužira, ovo je nemoguće uraditi bez puno više muke.
Video na temu kako treba da izgleda dobar ram, i zbog čega su većina modernih ramova loši:
2.2. Press-fit patrone pogona
Moderni ramovi više klase obično imaju patrone pogona bez navoja, eng. press-fit. patrone pogona (objašnjenje standarda press-fit patrona pogona). Ležajevi se praktično direktno utiskuju u ram:
Ovo jeste tehnički savršenije rešenje, ali samo ako se uradi kako treba. Nažalost, to obično nije slučaj sa modernim ramovima, pa ljudi često imaju problema sa luftom, krckanjem, oštećenjima ležajeva jer ne stoje u osi i sl. Tolerancije izrade većine ramova jednostavno nisu dovoljno stroge.
Postoji rešenje za ovo, tako da kasnije samo menjate relativno jeftine industrijske (ketridž) ležajeve. Treba samo da jednom platite oko 200 evra za Hambini patronu pogona (link ka njihovom sajtu, nisam još stigao napisati članak o tome zašto je to jedino kršteno rešenje za koje znam).
Kao mana press-fit patrona može se navesti i to što traže poseban alat za zamenu ležajeva (ako ne želite rizikovati oštećenja). Pa – ja imam pet različitih alata za različite standarde patrona sa navojima. I to nije ni blizu sve – samo najčešće korišteni standardi (standardi patrona s navojima).
Tako da ova druga primedba u neku ruku i jeste, a i nije na mestu. Ali prvi problem sa lošim tolerancijama stoji. Mislim da kod bicikala sa press-fit patronama treba računati sa još 200 evra investicije u krštene ležajeve, pre nego što vam vožnja presedne.
Pisaću kad stignem detaljnije o Hambini patronama, uključujući i objašnjenje problema dovoljno precizne izrade koji drastično podižu cenu proizvodnje.
Ako Hambini patrona ne staje u ram, ili ima previše lufta (a naručili ste odgovarajuću), tražite zamenu rama ako je pod garancijom!
2.3. Viljuške bez navoja (A-head)
Ovo je jedan od retkih nedvosmisleno pozitivnih pomaka u biciklističkoj industriji, puno bezbedniji u odnosu na stari sistem viljuški sa navojem, kod kojih je lula sa orahom i drži se na samo jednom šrafu:
Pored toga što su bezbednije, lule za viljuške bez navoja olakšavaju podešavanje predopterećenja ležaja upravljača.
Ako kupujete novi bicikl, gledajte da ima a-head lulu, odnosno viljušku bez navoja. Za opširnije objašnjenje zašto, pogledajte članak o nebezbednim lulama kormana.
2.4. Kratko rastojanje od osovine zadnjeg točka do pogona
Mislim na rastojanje označeno crvenim na slici 7:
Bicikl na slici ima 45 cm od osovine zadnjeg točka do osovine pogona. Ovo ostavlja prostora za montiranje širih, samim tim i viših guma. Većina modernih ramova, pogotovo za drumske bicikle, imaju svega oko 41 cm:
Ovakav dizajn ima još nekoliko problema:
- Biciklista sedi praktično direktno iznad zadnjeg točka, pa udarac u svaku džombu ide direktno u leđa.
- Prednji točak se lako rastereti, ili čak odigne, ako se snažno pedala uzbrdo, sedeći.
- Upravljivost na brzim spustevima je lošija.
Prednosti? Ram je nešto lakši – ima manje materijala. Takođe, zahvaljujući kraćem međuosovinskom rastojanju, lakše i brže možete proći poligon sa čunjevima.
Opširnije na ovu temu pisao sam u članku o udobnosti rama bicikla, kao i u članku o geometriji rama bicikla.
2.5. Disk kočnice
U posebnom članku sam opširno objasnio prednosti i mane disk kočnica. Ukratko: disk kočnice pružaju bolju modulacija i jaču i silu kočenja po kiši, ali imaju veću težinu, i komplikovanije su i skuplje za održavanje. Uz stalno prisutan rizik iritirajućeg češanja. I, da ne zaboravim, traže jaču i težu viljušku (viljuška za disk kočnice – objašnjeno).
Na osnovu mog iskustva, “obične” kočnice su dovoljno dobre, čak i za vožnju po kiši. Čak bih rekao da disk kočnice, pogotovo na drumskim biciklima, rešavaju problem koji ne postoji. Da, “bolje su,” ali pročitajte gore linkovani članak, izvagajte sve prednosti i mane, pa odlučite da li su disk kočnice optimalan izbor za vas.
Stare drumske “kaliper” kočnice, kao i savremene “mini V-brake” i kantilever kočnice su OK. Zbog čega savremene drumske (“kaliper”) kočnice smatram lošim rešenjem:
2.6. Thru-axle, naspram quick-release
Sada već stari, quick-release sistem pričvršćivanja točkova za ram je genijalno jednostavan, brz i siguran sistem razvijen od strane legendarnog Tulija Kampanjola (osnivača kompanije Campagnolo).
Međutim, kod prednje disk kočnice, sila kočenja teži izvući točak ka dole prilikom kočenja. Pomeranje kočione čeljusti na prednju stranu viljuške bi rešilo ovo, ali to niko nije uradio! Drugi način da se ovo reši je da prihvat točka bude zatvoren sa svih strana, tj. da ima rupu. I to su upravo moderne thru-osovine.
Još jedan problem koji su uvele disk kočnice je što pakne kočnice stoje veoma blizu diska – delić milimetra udaljene od njega. Kada skinete točak (zamena gume i sl.), morate ga vratiti u potpuno identičan položaj, u delić milimetra, inače rizikujete češanje disk kočnice. Thru-axle rešavaju ovaj problem, pošto se šrafe u ram, ili viljušku, direktno.
Thru-axle se sporije montiraju, manje su praktične za rad, imaju dosta različitih standarda navoja (tako da se u Srbiji teško nalazi rezervna), ali ako hoćete disk kočnice, onda su nužno zlo.
2.7. Ogroman “broj brzina”
Trend je da se dodaje sve više lančanika pozadi – sad smo stigli do 13 (Rotor 1×13 drumska grupa). Uz smanjenje broja lančanika napred – sa tripla smo prvo prešli na dubl, a sad su moderni sistemi sa samo jednim prednjim lančanikom, popularni “1x.” Ovo nije dobra ideja, pogotovo za drumske bicikle. Više nije uvek bolje. Objasniću navođenjem prednosti i mana.
Zadnji lančanici (kasete)
Prednosti većeg broja lančanika na zadnjem točku:
- Manje su razlike u broju zuba između susednih lančanika, što omogućava finije podešavanje željenog stepena prenosa.
- Nešto malo brže menjanje brzina – nisam siguran da je ovo dovoljno da napravi razliku makar i takmičarima, ali je vredno pomenuti.
Mane:
- Više lančanika koji su uži i gušće zbijeni ostavlja malo margine za grešku, pa je potrebno da zadnji menjač, kao i sajla i bužir budu u odličnom stanju i perfektno naštelovani kako bi sve radilo kako treba. Najmanja nesavršenost može praviti probleme.
- Lanci i kasete su skuplji, što imaju više “brzina.”
- Zadnji točak je slabiji, što je kaseta šira, tj. sa više brzina. Snimio sam video u kojem pokazujem i objašnjavam uticaj broja brzina na snagu točka. Točkovi su prvi put oslabljeni prelaskom na 8 brzina pozadi, a dodatno kasnije, prelaskom na 11 i više.
Prednji lančanici
Kod prednjih lančanika, trend je ka smanjenju njihovog broja. Ovu temu sam lepo objasnio u članku o prednostima i manama 1x sistema (grupa). Ukratko:
Sistemi sa tri prednja lančanika omogućavaju i veoma sporu brzinu za strme uspone, i veoma brzu za jurnjavu nizbrdo. Uz to, omogućuju i da razlike u susednim stepenima prenosa budu prilično male, a to postižu bez potrebe za ogromnim brojem lančanika pozadi. Jagoda na šlagu torte je što sve to postižu bez velikog ukrštanja (ukošavanja) lanca, tako da i lanac i lančanici traju duže i prave manji mehanički otpor.
Kod 1x sistema je sve suprotno od navedenog u prethodnom pasusu. 🙂
Sistemi sa dva lančanika su negde između. Verovatno su zlatna sredina za drumske bicikle kada se uzmu u obzir sve prednosti i mane. Osim za ljude koji vole voziti uz dugačke, strme uspone, a nisu u sjajnoj formi – tada je tripl bolja ideja.
Mana sistema sa više prednjih lančanika je što su nešto malo teži (tri lančanika je teže od dva) i što traže prednji menjač i ručicu menjača (za razliku od 1x sistema sa samo jednim prednjim lančanikom). Još jedna mana je što morate razmišljati i o prednjem menjaču – nekim ljudima je ovo komplikovano.
Lično mislim da je zgodno imati tri lančanika napred, ili barem dva. Dok na zadnjem točku više volim 8, ili manje lančanika. Uz frikcione ručice menjača (šiftere) – jer su jednostavne i neuništive.
2.8. Kombinovane ručice menjača i kočnica (STI, “šamaraljke”)
2.8.1. Frikcione ručice menjača (šifteri)
Počeću ovo poglavlje sa malo istorije. Jedni od prvih modela ručica menjača za bicikle bile su frikcione ručice menjača. One nisu imale indeksirane klikove – već samo vučete, ili gurate ručicu menjača dok se ne promeni brzina. To je tražilo malo više koncentracije pri menjanju brzina, ali niste imali problema sa finim štelovanjem menjača – trebalo je samo šrafovima na menjaču ograničiti njegov hod tako da ne može skroz zbaciti lanac sa lančanika (bilo ka unutra, ili ka spolja).
Njihov mehanizam je bio veoma jednostavan, robustan – “neuništiv.”
2.8.2. Down-tube šifteri
Ručice menjača su često bile montirane na donju cev rama, kada se zovu eng. “down-tube shifters.”
Nezgodna stvar kod ovakvih ručica menjača je što nisu pri ruci. Moram skinuti ruku sa kormana da bih dohvatio šifter i promenio brzinu.
2.8.3. Bar-end šifteri
Naredni evolutivni korak su modeli koji se montiraju na kraj kormana – oni se zovu eng. “bar-end shifters.” Kod ovog sistema su ručice menjača ipak bliže, više pri ruci, mada ne idealno.
Uz napomenu da nisu svi down-tube i bar-end šifteri frikcioni. Neki imaju mogućnost izbora rada u indeksnom, ili frikcionom režimu, a neki su samo indeksni.
2.8.4. Indeksne ručice menjača (šifteri)
Indeksne ručice menjača imaju klikove za svaku promenu brzine i povlače tačno određenu dužinu sajle pri svakom kliku. Stoga traže manje koncentracije i pažnje pri menjanju brzina. Mane su što kod ovakvih šiftera, menjači i broj lančanika moraju biti ukomponovani (tačno određeni, kompatibilni), inače menjanje brzina neće raditi kako treba. Ovo sam opširnije objasnio u članku o kompatibilnosti zadnjih šiftera.
Druga mana indeksnih šiftera je što moraju biti dobro (savršeno) naštelovani pre vožnje. U protivnom: kliknete, i čujete krckanje, sa, ili čak bez promene brzine. Frikcioni šifteri su imuni na ovo.
2.8.5. Šamaraljke – i elektronske šamaraljke
Aktuelni trend su popularne “šamaraljke” – ručice menjača i ručice kočnica u jednom.
Ovo je ergonomski najbolje rešenje – brzine se mogu menjati i dok su ruke gore na kormanu, i dok su u dropovima. Ogroman napredak u odnosu na sve ostalo.
Međutim, šamaraljke imaju svojih mana:
- Indeksne su – sa svim prednostima i manama indeksnih ručica menjača.
- Skupe su – oko 200 evra za neku višu-srednju klasu.
- Puno manje robusne i dugotrajne.
- Nisu dizajnirane da se servisiraju.
Desilo mi se da šamaraljka otkaže u sred vožnje, bez “najave” – na dobro podešenom i održavanom biciklu. I znam za još takvih slučajeva (ako su lagali mene, i ja lažem vas, što kaže Đole).
Ogromna većina novih drumskih bicikala dolazi sa šamaraljkama.
Najnoviji trend su elektronske šamaraljke (i elektronski menjači). To radi lepo dok radi. Morate brinuti o punjenju baterija. Uz to – pored mehanike, postoji i elektronika koja se može pokvariti, a pravi se tako da servis ne bude jeftin i isplativ.
2.8.6. Gevenalle neuništive “šamaraljke“
Kompanija Gevenalle pravi robusno rešenje. Nude ručice kočnica na koje se montiraju bilo frikcioni, bilo indeksni down-tube šifteri. Nisu jeftine, ali su praktično neuništive – za razliku od većine šamaraljki. Princip se vidi na slici 15:
Ovo je Gevenale AUDAX model, u kompletu sa frikcionim šifterima:
Gevenalle AUDAX ručice se prave u dve varijante: za drumske kočnice, i za MTB kočnice (bilo V-brake, ili mehanički disk). Za detalje videti moj članak o kompatibilnosti mehaničkih kočnica.
2.9. Karbonski ramovi i viljuške
U članku o materijalima ramova bicikala, celo poglavlje posvetio sam karbonu, njegovim svojstvima, prednostima i manama. Ukratko:
Karbonski ramovi su veoma lagani, jaki, dugotrajni – i skupi.
Ali, karbon kad popusti, popusti naglo, u potpunosti i bez najave. Ovo se može desiti u saobraćaju, ili pri spustu. Proizvođači ne ispituju svaki ram pre puštanja u prodaju, tako da taj deo ostaje na kupcu – ako ne želi rizikovati.
Dodajte cenu ultrazvučnog, ili rendgenskog pregleda rama u ovlaštenom servisu na cenu svog novog karbonskog bicikla, ili čak bicikla s metalnim ramom ako je sa karbonskom viljuškom (veoma popularno praktično neizbežno na današnjim drumskim biciklima sa metalnim ramom).
Opet: problem je način otkaza karbona. Metalni ramovi pokažu pukotine na spoljnom delu, pa se one mogu primetiti na vreme. Karbon često izgleda savršeno normalno, dok se iznenada ne raspadne u potpunosti.
Sa druge strane – ako se za karbonski ram skeniranjem utvrdi da nema fabričkih grešaka, onda ste mirni.
Za više detalja, pročitajte o prednostima i manama karbona.
2.10. Točkovi sa (pre)malo žbica
Savremen trend su točkovi sa malim brojem žbica – tek preko 20 za zadnje, a često ispod 20 za prednje točkove. Sa dodatnim bonusom za stil ako su žbice egzotične – tipa “aero” (sa tanjenim, ravnim srednjim delom). Egzotične žbice su skuplje i teže za nabaviti, ako je potrebno zameniti neke (pucanje i slično).
Manji broj žbica, pogotovo ako su aero, pravi nešto manji otpor vazduha. Je li to važno? Takmičarima u formi sigurno. Mnogi misle da su takvi točkovi i dosta lakši, ali felne koje se drže na manjem broju žbica moraju biti jače, samim tim i nešto teže, u odnosu na felne za puno žbica.
Na novim drumašima koji nemaju disk kočnice, prednji točkovi često budu pleteni radijalno – bez ukrštanja žbica. Ovakvo pletenje više opterećuje nablu, ali štedi par grama težine, i daje dodatne poene za stil.
Kod točkova sa svega 24, ili 16 žbica, u slučaju pucanja samo jedne žbice, felna će dosta otići u stranu – nekad čak dovoljno da češe o ram. Kod točkova sa 36 žbica, pucanje jedne žbice se često ni ne primeti dok se ne zagleda.
U članku o osnovama pravljenja točkova bicikala sam objasnio sve ovo u više detalja, ali suština je da manje od 36 žbica nema previše smisla za rekreativnu vožnju koja nije takmičarska (po mom mišljenju i iskustvu).
2.11. Tubeless gume
Tubeless su spoljne gume koje ne traže unutrašnju gumu. Traže felne za tubeless gume, ili barem felne koje se pomoću specijalne trake za felnu mogu pretvoriti u tubeless felne – zvane “tubeless-ready”.
Tubeless gume imaju više prednosti:
- Nešto su lakše jer nemaju unutrašnju gumu.
- Mogu se voziti na niskom pritisku, bez rizika od bušenja u slučaju udarca o kamen i sl. (“snakebite” bušenje).
Ovo je važnije za vožnju po blatu, ili pesku, gde nizak pritisak poboljšava prijanjanje guma. - Zahvaljujući specijalnoj tečnosti za zaptivanje koja se sipa u njih, tubeless gume se mogu “samozakrpiti” u slučaju manjih bušenja (trn i slično).
- Može se reći da imaju i nešto malo manji otpor kotrljanju.
Na žalost, imaju i mana:
- Traže sipanje specijalne tečnosti za zaptivanje, i njenu redovnu zamenu, na barem 6 meseci.
- Za duvanje nakon montiranja gume često je potreban kompresor. Moraju se veoma brzo naduvati kako bi se guma pribila uz felnu i počela dihtovati.
- U slučaju veće rupe, koja se ne zakrpi sama, čeka vas mukotrpan i prljav posao skidanja spoljne gume ulepljene od tečnosti za zaptivanje, skidanje tubeless ventila, ubacivanje unutrašnje gume i montiranje spoljne gume.
Isto tako, ako guma iz bilo kog razloga izgubi pritisak toliko da se odlepi od felne, možda će vam trebati kompresor, ili pumpa sa CO2 patronom kako biste mogli naduvati gumu.
U posebnom članku možete pročitati više detalja o prednostima i manama tubeless guma za bicikl.
Moje je lično mišljenje da tubeless gume imaju nekog smisla na planinskim biciklima, ali na drumašima više komplikuju život, nego što pomažu.
2.12. Hookless felne
Hookless felne obično idu zajedno sa tubeless gumama. Nije bezbedno montirati obične gume na takve felne, pošto guma mora imati kruće i deblje bočne zidove kako ne bi sletela sa hookless felne. Zato su pre više od 50 godina i izmišljene felne sa kukom – ali sad su hookless felne ponovo popularne jer je to jeftinije praviti od karbona (kalup je prostiji i proizvodnja je puno brža).
Napisao sam ceo članak o prednostima i manama hookless felni.
3. Problemi pri davanju saveta za kupovinu
Ljudi me često pitaju za savete u vezi kupovine bicikla. Pre davanja saveta, pokušam razumeti njihove želje, potrebe, prioritete i, naravno, budžet.
Za potrebe ovog članka pregledao sam stotine sajtova i on-line prodavnica, sa ponudama drumskih bicikala. Moj utisak je:
- Ako želite bicikl koji lepo ide, lepo koči, lepo menja brzine, ali da nije skup za održavanje (ako već nije jeftin za kupovinu) – ponuda je katastrofalno loša.
- Ako ste spremni na komplikovanije i skuplje održavanje, da bicikl bude manje robustan – onda je ponuda bolja, pogotovo ako imate par hiljada evra na raspolaganju.
- Za one sa malim budžetom – objasniću u narednom paragrafu:
Poslužiću se analogijom: ram je kičma i srce bicikla. Dobri točkovi su sledeća najbitnija stavka – točkovi su noge.
Ipak, kod bicikala koji nisu previše skupi, proizvođači štede na ove dve stavke. Dodaju stvari koje se lakše reklamiraju i prodaju, poput zadnjeg menjača više klase, većeg broja brzina i sl.
Tako da, za manje od 1.000 evra, nećete dobiti kvalitetan ram i točkove, sa “svega” 2×8 brzina i frikcionim bar-end šifterima. Uglavnom ćete dobiti barem 9 brzina, šamaraljke, verovatno karbonsku viljušku, i masovno proizvedeni aluminijumski ram niže klase. Takođe, disk kočnice su sve neizbežnije – želeli ih, ili ne.
Povrh toga, kod drumskih bicikala, velika većina ramova je pravljena kao da će ih voziti samo takmičari u formi. Sa kratkim međuosovinskim rastojanjem i kormanom postavljenim toliko nisko da se prosečan biciklista neće osećati prijatno dok vozi u dropovima.
Zbog ovoga mi je naročito teško preporučiti drumski bicikl koji nije previše skup, kao i bicikl za rekreativce koji nisu u sjajnoj formi. U mnogim slučajevima (ne svim) moram preporučiti “najmanje lošu opciju,” jer ne mogu naći neku zaista veoma dobru.
Jagoda na šlagu torte je što mi je praktično nemoguće lično isprobati veliku većinu bicikala. Ponuda u mojoj zemlji (Srbiji) je veoma loša, tako da se moram osloniti na slike, raspoložive podatke o geometriji, povratne informacije drugih biciklista, i na svoje znanje i prethodno iskustvo sa drumskim biciklima različitih geometrija ramova i različitih klasa opreme.
4. Preporuke za kupovinu drumskog bicikla
U vreme pisanja prve verzije ovog članka, proleće 2021. godine (trudim se držati sve članke ažurnim), potražnja za biciklima je ogromna, prodavnice su prazne, a servisi bicikala pretrpani poslom. Neki od bicikala koje preporučim možda neće biti na stanju. Zato sam se posebno potrudio objasniti kriterijume i razloge preporuka, kako bih vam pružio smernice da sami napravite što bolji izbor od modela koji vam se svide, a dostupni su.
4.0. VAŽNE napomene – veličina rama i širina kormana
Proverite da uzimate bicikl sa ramom odgovarajuće veličine za vas. Ovo pogotovo važi ako naručujete bicikl preko interneta, tj. ako ga ne možete isprobati pre kupovine.
Računajte sa tim da i pri kupovini novog bicikla, sledeće stvari verovatno morate zameniti onima koji baš vama odgovaraju (nakon sticanja iskustva i isprobavanja različitih):
- Sedlo – kako izabrati udobno sedlo za sebe.
- Pedale – vrste i standardi pedala.
- Korman – geometrija i vrste kormana drumskih bicikala.
Bitna stvar vezano za veličinu rama:
Kvalitetni, savremeni drumski ramovi se obično prodaju u veličinama kao za majice: S, M, L, XL… 🙂
Proizvođači daju tabelu raspona visina bicikliste (u cm, ili u inčima i stopama) za svaku veličinu rama. Slika govori više od reči, ovako to izgleda za Giant TCR Advanced Pro 1 drumaš:
Kome treba – on-line konvertor stopa i inča u santimetre (metrički sistem, ili smrt! 🙂 ).
Kako se vidi iz tabele 1, biciklista visine 173 cm može uzeti i ram veličine S, i ram veličine M. Konkretan izbor zavisi od ličnih preferencija – neki ljudi vole malo manje ramove, drugi malo veće. Ali takav biciklista nipošto ne bi trebalo da uzme ram veličine L – takav teško da će mu/joj odgovarati!
Kod nas mnogi prodavci oglašavaju bicikle navodeći dužinu cevi sedla u inčima, ili santimetrima. U članku o pravoj veličini rama objasnio sam zašto su takve mere neupotrebljive! Vodite se preporukom proizvođača – a ne brojkom u inčima ako nije navedeno za koji raspon visine vozača to odgovara. Ovde ću samo staviti sliku koja objašnjava problem:
Tako da – ako vam neko kaže: “za tebe je ram veličine 18 inča,” znajte da ta osoba možda i ne zna šta govori.
Ovakve izjave imaju smisla samo kada se odnose na konkretan model rama (bicikla). Na primer:
“Za Giant TCR Advanced Pro 1, tebi treba dužina cevi sedla od 18,5 inča” (što je M veličina rama za ovaj model).
4.1. Budžet opcija 1 – stari (i retro) bicikli
Stari (što se kaže “vintidž”) ramovi, ili čak i kompletni bicikli, mogu biti dobra opcija ako se želi uštedeti novac. Međutim, nisu svi stari ramovi pogodni za upotrebu sa delovima koji se danas mogu naći. Tu prvenstveno mislim na patrone pogona i nable (glavčine) zadnjeg točka.
Napisao sam članak u kojem objašnjavam na šta treba obratiti pažnju i koji ramovi su pogodni za ovu namenu. Članak ima video na kraju, gde pokazujem to što sam objasnio.
Link ka članku: Starinski ram bicikla, sa savremenim delovima.
4.2. Budžet opcija 2 – polovni bicikl
Uzimanje polovnog bicikla je opcija na koju se mnogi odlučuju ako nemaju, ili ne žele dati puno novca za drumaša. Korišteni bicikli više klase mogu izaći u pola cene novog takvog. Ali, postoji caka.
Ako se ne razumete dobro, može se desiti da polovan bicikl koji deluje povoljno, izađe puno skuplje na kraju. Svi pohabani, ili oštećeni delovi moraće se zameniti. Imate li alat i znanje za ovo, ili ćete plaćati majstoru?
Da vam pomognem u ovome, napisao sam članak sa savetima za pregled polovnog bicikla. Na kraju članka je i video u kojem pokazujem kako se to radi “uživo.” Link ka članku: pregled polovnog bicikla pre kupovine.
4.3. Budžet opcija 3 – nov drumaš niže klase
Veoma teško za preporučiti. U cenovnom rangu ispod 1.000 evra, ponuda u Srbiji je očajna u vreme pisanja ovog članka. Zaista ne nađoh ništa što mislim da vredi više od ulaganja pola tog iznosa u neki vintage ram, uz eventualno dokupljivanje ostalih delova u zavisnosti od stanja. Ko nema dovoljno znanja i iskustva, to ipak može biti teška avantura. Tako da, za one koji ne žele mesicima juriti dobre, povoljne, polovne delove koji se uklapaju sa dobrim, povoljnim polovnim ramom koji su našli na oglasima, ovo je verovatno najmanje loš izbor za manje od 500 evra:
Scout Discovery DIS281PRO
Bicikl sam našao na sajtu beogradskog Bikeland-a (www.bikeland.rs). Da li ga imaju na stanju kad ovo čitate, imaju li ram odgovarajuće veličine za vas? Morate proveriti. Nisam do sada sarađivao sa ovom prodavnicom, tako da ni u tom smislu ne mogu ništa komentarisati.
Bicikl nije ništa naročito, ali sudeći po raspoloživim podacima na sajtu (ako su lagali mene, i ja lažem vas) ima:
- Cena: oko 400 evra.
- Ram: Aluminijumski.
- Viljuška bez navoja (ahead tipa), što je velik plus i ne baš uobičajeno u ovom cenovnom rangu. Ne piše je li čelična, ili aluminijumska.
- Korman: Kalloy – aluminijumski, standardne (tradicionalne) geometrije.
- Ručice menjača: Shimano Claris šamaraljke.
- Prednji menjač: Shimano, bez navedenog modela (verovatno niža klasa, ali i to može OK raditi).
- Zadnji menjač: Shimano Claris.
- Pogon: Shimano Claris, ima dva lančanika sa 53, i 39 zuba.
- Kaseta: sa 8 lančanika (“brzina”), od 11 do 30 zuba.
- Lanac: KMC Z-72 – ne traje kao duplo skuplji KMC X-8, ali zameniće se kad se potroši.
- Patrona pogona: Thun, sa britanskim navojem – ne traje kao Shimano, ali nije previše loša.
- Kočnice: Power – ne znam koliko su dobre, ali ne deluju previše loše.
- Nable (glavčine točkova): Joytech, sa quick-release mehanizmom – nisu previše loše, mada ne na nivou niže/srednje klase Shimano nabli.
- Felne: duplozidne aluminijumske, sa 36 žbica, što točkove čini dosta robusnim.
- Gume: ne piše marka i model, meni po slikama ne ulivaju poverenje.
Moje mišljenje:
Ovaj bicikl sigurno nije super-lagan. Šticna i sedlo su niže klase – vredelo bi ih zameniti prvom prilikom. Prenos je relativno težak za ljude koji nisu u formi – najmanji prednji lančanik od 39 zuba, u kombinaciji sa najvećim zadnjim lančanikom od 30 zuba, nisu baš pogodni za duge i strme uspone (ovo važi za ljude koji nisu u dobroj formi). Što može biti i dobar motiv da se više trenira (svako zlo ima svoje dobro 🙂 ). U poređenju sa drugim novim drumskim biciklima, cena jeste dosta povoljna, a trebalo bi da je jeftin i lak za održavanje.
Poređenja radi, zagrebački Keindl Sport (keindl-sport.hr) za otprilike duplo više novca prodaje Cube Attain model iz 2021. Isto morate proveriti imaju li ga na stanju i u kojim raspoloživim veličinama rama. Sa ljudima iz ove kompanije sam imao dobru saradnju u vezi gostujućeg članka – nadam se da su i prodavci & serviseri na istom nivou.
Ažuriranje, jun 2022: ovog konkretnog modela više nemaju u ponudi.
Cube Attain 2021
Bitne razlike u odnosu na gore opisani Scout Discovery:
- Cena: oko 850 evra.
- Ram je isto aluminijumski, ali lakši, više klase u odnosu na Discovery.
- Viljuška je karbonska – dakle veoma laka, uz sve prednosti i rizike koji dolaze sa karbonskim delovima na biciklu.
- Sva oprema je Shimano Claris – dakle i šamaraljke, prednj i zadnji menjač, kao i kočnice.
- Pogon je sa dva lančanika, sa 50, i 34 zuba, dok je kaseta sa 8 lančanika od 11 do 34 zuba – što prenos čini dosta laganim i za duge, strme uspone, čak i ako niste u sjajnoj fizičkoj formi, ali manje praktičnim za vožnju po ravnom.
Ovo se najverovatnije može montirati i na gore pomenuti Scout Discovery, samo traži malo novca da se to dokupi. - Ležaj kormana je nešto skuplji i teži za naći (barem u Srbiji) – tapered, prečnika 44 mm (primer 3 na ovom linku).
- Kvalitetnije gume.
- Bužiri menjača i kočnica prolaze kroz ram (interno rutirani) – što je moderno, aerodinamičnije i muka živa za kad treba zameniti. 🙂
- Korman je compact geometrije – savremenije, bolje se uklapa sa šamaraljkama.
- Šticna i sedlo su za dve klase bolji.
- Lakši je za nekoliko kilograma!
Kao i u drugim oblastima, tako je i u biciklizmu: za klasu viši kvalitet, cena ide duplo na gore. Uz napomenu da nije sve novije uvek baš bolje – što sam opširno objasnio u 2. poglavlju ovog članka. Ko želi moderniji, lepši bicikl, i ne smeta mu malo skuplje održavanje (ima sav alat, ili dobrog mehaničara), moglo bi se reći da ovaj bicikl možda daje i više za dati novac. Ovako izgleda moja procena Cube Attain bicikla:
Ponavljam: ako gore pomenuti bicikli nisu dostupni tako da ih vi možete naručiti, trudio sam se objasniti princip, tj. šta gledam, pa da od vama raspoloživih bicikala možete videti šta vam više odgovara (i uklapa se u budžet).
4.4. Drumski bicikl za žene
Kada poredite ženu i muškarca iste visine, žena će imati duže noge, a kraći torzo, u poređenju sa muškarcem.
Dizajn rama bi idealno trebalo da uzima ovo u obzir. U poređenju sa “muškim” biciklom, drumski bicikl za žene bi trebalo da ima korman podešen malo više, u odnosu na pedale (ovo se zove “stack“).
Žene takođe imaju uža ramena, što zahteva i uži korman. Manja stopala, tako da će sedlo u proseku stajati malo bliže prednjem delu bicikla, u poređenju sa podešavanjem za muškarca čak i sa istom dužinom nogu.
Pojašnjenje: ovde ne govorim o biciklima sa ramom bez horizontalne cevi, koji se obično nazivaju “ženskim” biciklima – pričam o pravim drumskim biciklima, dizajniranim za žene. I ne, ne plaća me kompanija Giant – koliko znam oni nemaju pojma da ovaj članak uopšte i postoji. 🙂
Sad kad je to “rešeno:” sestrinska kompanija Giant-a, zvana “Liv” (www.liv-cycling.com), prodaje bicikle dizajnirane za žene, sa svim gore spomenutim specifičnostima na umu. Moj prvi izbor sa nižim budžetom bi bio:
Liv Avail 3
- Cena: oko 700 evra.
- Ram: aluminijumski.
- Viljuška: aluminijumska, bez navoja (“ahead”), sa prihvatima za montiranje blatobrana.
- Korman: aluminijumski, kompakt geometrije.
- Ručice menjača: Shimano Claris (“šamaraljke“).
- Prednji menjač: Shimano Claris.
- Zadnji menjač: Shimano Claris.
- Pogon: FSA Tempo, dva lančanika, od 50, i 34 zuba.
Ogromna razlika u broju zuba daje velik raspon prenosnih odnosa. - Kaseta: Shimano Claris HG-50, sa 8 lančanika, broja zuba od 11 do 34.
Ima po 2 zuba razlike između susednih lančanika na “bržem” delu kasete, ali daje velik raspon prenosnih odnosa. Raspored zuba je:
11-13-15-18-21-24-28-34 zuba. - Lanac: KMC Z83 – niže klase i ne traje dugo – ali kada se potroši, možete ga zameniti dugotrajnijim KMC X-8 (Amazon affiliate link).
- Patrona pogona: Engleski standard sa navojem (koliko vidim) – jeftin i lak za zamenu, a dugotrajan.
- Kočnice: Tektro B177.
- Nable (glavčine točkova): Giant nable, ne znam ko to pravi za njih, ni koliko su dobre.
- Felne: duplozidne aluminijumske. Prednja je sa 20, a zadnja sa 24 žbice.
Prednji točak je pleten radijalno, što je neizbežno na modernim drumskim biciklima bez disk kočnica. Besmisleno, loše, ali lepo izgleda, a i olakša se za nekoliko grama zbog kraćih žbica. - Gume: Giant S-R3 AC, 28 mm široke (ovo je po meni optimalna širina guma za drumske bicikle).
Moj prvi izbor za model guma drumaša su Continental Grand Prix 4000, 5000, ili 4 seasons, idealno širine 28 mm (Amazon affiliate link).
Moje mišljenje:
Ovaj bicikl je sklopljen dosta zdravorazumski, sa idejom da se snize troškovi, a da i dalje lepo menja brzine i dobro koči, bez da je previše težak. Ram i viljuška su napravljeni tako da prihvataju i šire gume, a fabričke su širine 28 mm, što bi trebalo da omogući dobro prijanjanje i udobnu vožnju. Ima dovoljno “spore” prenose za duge, strme uzbrdice, sa dovoljno “brzih” prenosa za ravnice sa uraganom u leđa. 🙂
Sajle su sprovedene sa spoljne strane rama, što je danas retkost, a zahvaljujući tome se veoma lako podmazuju, proveravaju u kakvom su stanju i menjaju kada je potrebno.
Točkovi su spojeni preko quick-release mehanizma, kako i treba da bude na drumskim biciklima! 🙂
4.5. Srednja-viša klasa drumskog bicikla
Ako je domaća ponuda drumskih bicikala slaba u nižem cenovnom rangu, u višem je praktično nepostojeća. Ponegde eventualno ceo jedan model, u samo jednoj veličini rama. Stoga ću prikazati, kao primer:
Giant TCR Advanced 2 Pro Compact
Ovde se mogu videti detalji, na sajtu proizvođača – www.giant-bicycles.com.
- Cena: oko 2.000 evra.
- Ram: karbonski.
- Viljuška: Karbonska, ahead tipa.
- Korman: aluminijumski, compact geometrije.
- Ručice menjača: Shimano 105 šamaraljke.
- Prednji menjač: Shimano 105.
- Zadnji menjač: Shimano 105.
- Pogon: Shimano 105, ima dva lančanika sa 52, i 36 zuba.
- Kaseta: sa 11 lančanika (“brzina”), od 11 do 30 zuba.
- Lanac: KMC X11EL-1 – dosta kvalitetan i dugotrajan.
- Patrona pogona: Shimano, press-fit.
- Kočnice: Shimano 105.
- Nable (glavčine točkova): Giant (ne znam ko radi nable za njih).
- Felne: duplozidne aluminijumske. Prednja sa svega 16, zadnja sa 24 žbice.
- Gume: Giant Gavia AC 1, tubeless, 700x28mm, folding (bez žice, sa kevlarom).
Moje mišljenje:
Moderan, dosta lagan bicikl, nešto agresivnije geometrije, za bržu vožnju. Velik broj zadnjih lančanika omogućava da razlike u susednim stepenima prenosa budu dosta male, kome je važno da tačno podesi “težinu” prenosa na idealnu za date uslove. Sa postojećom kasetom i pogonom koji je na biciklu, nekima će možda zafaliti jedna sporija brzina za duge i strme uspone.
Visoki i jaki vozači će možda imati zamerku na nešto slabiju krutost zadnjeg dela ovih ramova, pogotovo prilikom sprinta. Sa druge strane, važe za dosta udobne. Giant karbonski ramovi generalno važe za kvalitetne – ne bi trebalo da bude problema sa zamenom press-fit patrone pogona kada se potroši (niti sa njenim krckanjem nakon ugradnje). Gume su tubeless (sa svim prednostima i manama ovog savremenog sistema), širine 28 mm, što vožnju čini udobnijom i na lošim putevima, a ne gubi se nešto osetno na performansama.
4.6. Richard Sachs – Ručno rađeni bicikli
Richard Sachs (link ka njegovom sajtu) je star čovek (što je u današnje vreme postalo uvreda, ali ja to ne mislim tako) sa decenijama iskustva i stručnosti u pravljenju ramova i viljuški bicikala. Koristim Richarda Sachsa kao sjajan primer koncepta: razumno i kvalitetno napravljenih bicikala. Tj. bicikala koji nemaju one (upitno korisne) stvari opisane u 2. poglavlju.
Postoji još jedan bitan bezbednosni problem sa mnogim (većinom?) savremenim biciklima: viljuške se prave da budu što lakše, i slabije od rama. Što znači da će pre pući od zamora materijala, u odnosu na ram. Isto se dešava u slučaju nekog udesa – viljuška će pući dok je ram skroz ceo, i poslati vozača pravo ka zemlji.
Evo primera modernog rama kojem je viljuška pukla iznenada, pa je kaciga bicikliste morala da radi posao:
Dobro urađena viljuška će pretrpeti silu udarca, tako da se ram (prvi) deformiše:
Druga prednost ramova koji su rađeni kako treba, a ne kako marketinško odeljenje diktira, je dobra geometrija rama, tj. bicikl ide lepo i upravljiv je.
Ovo nije reklama za Richarda Sachsa – koliko znam ima toliko posla da se na naručene ramove čeka godinama, a cene kreću od 6.000 dolara. Na žalost, ja ne znam za puno ljudi koji zaista znaju kako treba napraviti ram (i viljušku) drumskog bicikla, a još manje njih koji to još uvek rade.
Savremena industrija će vam prodati skupu kacigu, i ram sa viljuškom koja vas šalje pravo na asfalt u slučaju problema.
Da ne bude zabune: nisam vozio, čak ni video uživo ram Richarda Sachsa – sve ovo pišem na osnovu dostupnih slika i informacija od korisnika, tako da ovo sve uzmite sa lopatom soli. Opet – koristim Sachsa kao primer ideje, koncepta, i u tom smislu je konkretan “proizvođač” manje bitan. Suština celog ovog sajta je edukacija – ne prodaja. Bicikli bi trebalo da se prave za bicikliste, ne isključivo za zaradu. I lepo je kada “imaju dušu.”
Ovaj zanat odumire, a to znanje se na žalost gotovo uopšte ne prenosi dalje. Lepota i elegancija, ali ne po cenu funkcionalnosti i dugotrajnosti – naprotiv!
5. Zaključak
Ponuda drumskih bicikala, pogotovo u vreme pisanja ovog članka, je dosta tanka i nestabilna. Zato sam se trudio objasniti šta je bitno, i koje su prednosti i mane različitih patenata. U nadi da će pomoći čitaocu da sam/a donese odluku za sebe, spram svojih želja, potreba i budžeta.
Veliko hvala novosadskoj kompaniji Vector, i svim ljudima (& ženama) koji tamo rade, za svu pomoć, strpljenje i razumevanje tokom prethodnih godina. 🙂
6. Dodatak – da li se više isplati kupiti nov, ili polovan drumski bicikl?
Pošto ogroman broj ljudi ima ovu dilemu i pita, napisao sam poseban članak na temu da li se više isplati kupiti nov, ili polovan bicikl?
Napravio sam i vodič (sa video uputstvom) za kupovinu polovnog bicikla.
Ovde je spisak mojih vodiča za kupovinu bicikla složen po vrsti bicikla (nevezano za to da li se kupuje nov, ili polovan):
- Vodič za kupovinu drumskog bicikla
- Vodič za kupovinu planinskog bicikla (MTB)
- Vodič za kupovinu treking bicikla
- Vodič za kupovinu gradskog (city) bicikla
- Vodič za kupovinu bicikla za prevoz do posla, škole i sl.
- BONUS: Da li je bolje kupiti nov, ili polovan bicikl?
- Dečiji bicikl – kako odabrati pravu veličinu?
Poslednji put ažurirano:
Prvi put objavljeno:
Hvala za izuzetan tekst (mada si nas razmazio sa uvek odličnim tekstovima, pa su i očekivanja velika). Više od godinu dana periodično proverim ponudu budžetskih drumaša kod nas. Voleo bih da kupim, ali mi nije hitno jer već imam bicikl, a i ne znam šta bih uzeo. Pored ostalih mojih hobija, (planinarenje, trčanje, trail trčanje), realno je da bih godišnje napravio tek 10-20 vožnji od 100-150km. Zato ne želim da potrošim više od 400-500 evra. Od novih bicikala, za taj novac kod nas se ne može naći skoro ništa. Pored Scouta, pomenutog u ovom tekstu, nailazio sam na Capriolo Eclipse i u Decathonu na Tilt 100. Za prvi nisam naišao na oduševljenje kod ljudi koje sam pitao za mišljenje. Drugi sam pogledao u radnji, ne razumem se, ali mi ne uliva poverenje, napred ima jedan lančanik, deluje prilično teško… Polar, koliko sam pratio, godinu i po nije izbacio ni jednog drumaša, a oni su izgleda u fazonu da ne prave ništa što ne mogu da prodaju u 10.000 komada.
S obzirom na to da bih vozio povremeno, palo mi je na pamet da sredim stari Rog Senior, koji je komšija odbacio. Međutim, ostao bi samo ram i korman od njega, eventualno felne. Sve ostalo je za bacanje. Međutim, serviser koga sam pitamo me tad razuverio i rekao da i kad uložim u njega, to opet po geometriji i performansama neće biti ni blizu današnjih drumaša. U tom momentu me ubedio, ali sad razmišljam koje su to uopšte performasne meni bitne. Vozim po 50km na skopivom biciklu, verovatno bih i sa “partizankom” bio preporođen, a kamo li retro drumašem.
Onda pogledam polovnjake i tek se tu izgubim. Bude tu bicikala u cenovnom rasponu od 350-400 evra koje meni kao laiku deluju sasvim dobro. Onda proverim da nove koštaju po 1500-2000 i pitam se zašto bi neko ovo prodao za 350. Drugi, jači, razlog za otpor ka polovnjacima je što nemam nikakvo znanje po pitanju mehanike. Moje dosadašnje iskustvo je po principu: kupim novo, pazim i održavam, iskoristim garanciju ako nešto nije kako treba.
Nakon čitanja ovog teksta sam ipak malo bliži tome da potražim polovnjaka bez diskova, karbona i ostalih munja koje nisu potrebne rekreativcu i povremenom vozaču. Nikad nisam bio od onih koji će pre da obriju noge zbog aerodinamike nego da stanje svoju guzicu.
Ćao Nikola,
Razmišljamo slično. Moj drumaš je stariji od mene. Radi. Najvažnije je da se ima vremena za vožnju i da su “motor” (noge & pluća) i kočnice u dobrom stanju. 🙂
Relja
Hm, kad tako kažeš, smanjujem budžet za još 100 evra 😀
“Boj ne bije svijetlo oružje,
već boj bije srce u junaka.”
🙂
Za one koji traže jeftinu opciju, možda je zanimljivo prokomentarisati razliku između Scouta koga si pomenuo i koga proizvođač označava kao model sa “Pro” opremom i verzije koja nije pro, a razlika je, čini mi se, samo što nema šamaraljke. Razlika u ceni je stotinak evra. Takođe je možda interesantno uporediti te modele sa ovim https://www.thebikelist.co.uk/carrera/carrera-zelos-limited-edition-2013 koji se polovan povremeno može kod nas naći za ispod 200 evra, a na britanskim sajtovima se često pominje kao dobar “entry level” drumski bicikl.