Podešavanje cantilever kočnica

Ovaj članak objašnjava podešavanje cantilever kočnica.

0. Uvod

Cantilever kočnice (u nastavku teksta prevedeno – “kantilever”) mnogi biciklisti nepravedno smatraju slabijim od V-brake kočnica. One imaju svojih mana, ali sila kočenja nije jedna od njih. Loše kočenje kantilever kočnica najčešće je uzrokovano lošim izborom pakni, ili, češto, lošim podešavanjem kočnica. Naime, kantilever kočnice korisniku omogućavaju da bira između jače sile kočenja i kraćeg hoda ručice (i ranijeg “hvatanja”, uz nešto slabiju silu kočenja). Ukratko, ove kočnice imaju podesivu mehaničku prednost, koja je objašnjena u ovom članku:
Mehaničke kočnice bicikla.

1. Geometrija kantilever kočnica – osnovni pojmovi

• Ugao kantilever sajle: ugao koji kantilever sajla zauzima u odnosu na horizontalno
• Ugao čeljusti: ugao koji krak čeljusti kočnice zauzima u odnosu na vertikalan (linija kraka se gleda od pivota kočnice, do tačke u kojoj se kači sajla na kraju čeljusti) u položaju kada pakna dodirne felnu.
• Kantilever ugao: ugao između duži pakna-pivot kočnice (D2) i duži pivot kočnice-prihvat sajle (D1).
• Krak čeljusti: Odnos dimenzija D1 naspram D2 (koliko je krak čeljusti kočnice duži u odnosu na rastojanje pakne od pivota).
• Ugao kačenja: ugao koji krak čeljusti zauzima u odnosu na kantilever sajlu, u položaju kada pakna dodirne felnu.

2. Vrste kantilever kočnica

• Širokog profila: sa kantilever uglom većim od 90 stepeni. Zastareo dizajn koji se retko sreće. Nizak nivo mehaničke prednosti, traži posebne ručice sa visokom mehaničkom prednošću.
• Srednjeg profila: kantilever ugao oko 90 stepeni. Većina planinskih bajseva s kraja 80ih i početka 90ih ima ovakve čeljusti.
• Uskog profila: kantilever ugao ispod 90 stepeni. Prednost je što ne štrče previše u stranu i ne mogu kačiti ništa oko bicikla (granje, petu vozača pozadi i slično). Ako se ne podese dobro, pružaju osećaj dobrog kočenja kada se podešavaju, ali slabu kočionu silu u praksi. Zato je kod ovog tipa potrebno posebno obratiti pažnju pri podešavanju.

3. Mehanička prednost kantilever kočnica

Tri faktora utiču na mehaničku prednost kantilever kočionog sistema:

• Ručice kočnica. Mehanička prednost ručica zavisi od toga koliko sajle vuku i dužine ručice (tj. rastojanje od pivota kočnice do mesta gde vozač prstima steže ručicu). Obično iznosi oko 3,5. Ručice za V-brake, obično oko 2.
• Dužina kraka čeljusti, naspram udaljenosti pakne od pivota (D1:D2). Ovaj nivo mehaničke prednosti je obično između 1 i 2.
• Ugao kačenja – doprinosi mehaničkoj prednosti kada je 90 stepeni, a sa odstupanjem od tog ugla, mehanička prednost opada.
• Najveći doprinost mehaničkoj prednosti, posebno kod kočnica uskog profila, dolazi od podešavanja ugla sajle. Što je ovaj ugao manji, to je veća mehanička prednost, ali pakne se pomeraju manje za isto pomeranje ručice kočnice.

Ukupan zbir sih nabrojanih faktora daje konačnu mehaničku prednost. Na prvi se utiče izborom ručica kočnica, na drugi (najviše) izborom samih čeljusti kočnice, dok se ostali faktori mogu menjati prilikom podešavanja kočnica i to će biti objašnjeno u narednom poglavlju.

4. Podešavanje kantilever kočnica

4.1 Podešavanje ugla čeljusti

Ugao čeljusti od 90 stepeni daje najmanju mehaničku prednost, ali najviše kretanja pakni. Kako ovaj ugao opada, tako se povećava mehanička prednost, ali se pakne pomeraju manje za isto pomeranje ručice. Do tačke kada mehanička prednost počinje da opada, zajedno sa opadanjem kretanja pakni! Kako bi se ovo podesilo što bliže 90 stepeni, kod kočnica uskog profila, potrebno je primaknuti pakne što bliže felni (koliko se mogu izvući), kako bi se tačke gde se sajla kači za čeljusti samim tim pomerile što dalje od točka. Naravno, pri tom pakne ne smeju biti previše udaljene od same felne, jer je efektivan ugao onaj pri kojem pakne dodirnu samu felnu. Obrnuto je slučaj za smanjivanje ugla – pakne treba da štrče što manje ka felni.

Raspoloživi raspon uglova zavisi i od tipa čeljusti, kako je prikazano na slikama ispod.

4.2. Podešavanje ugla sajle

Što je manji ugao sajle, to je veća mehanička prednost. Naravno, ugao od nula stepeni značio bi da sajla prolazi kroz sam točak. Zato je minimalan ugao kantilever sajle koja spaja čeljusti onaj pri kojoj sajla stoji dovoljno visoko da ne kači točak, gumu, blatobrane i slično.

Promena ugla sajle ima najveći uticaj na mehaničku prednost kantilever kočnica. Pri tome treba paziti da se sa ovim ne pretera. Ako se podesi previše mehaničke prednosti, može se desiti da ručica kočnice udari u korman, pre nego što se primeni iole jača sila kočenja – ipak ima ograničen hod. Isto tako, premalo mehaničke prednosti rezultuje slabim kočnicama. Treba pogoditi neku zlatnu sredinu.

4.3. Kako to izgleda u praksi?

Same pakne se kod većine kočnica mogu pomerati bliže, ili dalje od felne. Ovim podešavanjem efektivno se menja cantilever ugao, ugao čeljusti i odnos kraka čeljusti. Ovo je posebno važno kod uskoprofilnih kočnica.

Kod uskoprofilnih kočnica, cantilever ugao je mali. Kako se pakne troše, drastičnije se menja ugao čeljusti, ka oštrijem, pa se mehanička prednost drastično (eksponencijalna kriva promene) smanjuje. Zato je kod uskoprofilnih kočnica dobro podesiti pakne da budu što bliže felni, kako bi sam ugao čeljusti bio što tuplji, a ugao sajle što oštriji. Pošto same po sebi nemaju veliku mehaničku prednost, smanjivanje ugla sajle na najmanju moguću meru (samo da ne češe gumu, blatobran i sl.) doprineće dobijanju optimalne mehaničke prednosti, bez preterivanja (preterana mehanička prednost učinila bi da se ručice stisnu do samog kormana, u prazno, a da pakne još ne stignu do felne).

Kod kočnica širokog profila situacija je obrnuta. Ove kočnice imaju dosta tup ugao čeljusti, tako da bi preterano smanjivanje ugla sajle dovelo do prevelike mehaničke prednosti. Prevelika mehanička prednost znači da će ručice kočnica stići do kraja svog hoda, udariti u korman, a pakne se neće pomeriti ni da dodirnu felnu. Na ovo treba obratiti pažnju pri podešavanju.

Cantilever kočnice srednjeg profila su negde između ova dva ekstrema.

4.4. Međuzavisnost podešavanja

Promena udaljenosti pakni od pivota (pomeranje pakni bliže, ili dalje od kraka čeljusti kočnice) utiče na promenu kantilever ugla, kao i ugla čeljusti. Ovo bi trebalo prvo podesiti, spram vrste (profila) kantilever kočnica koje se koriste.

Kada se podesi ugao čeljusti, promena ugla kantilever sajle podešava se postavljanjem kraja kantilever sajle u ležište na jednoj strani čeljusti, zatim provlačenjem kroz kuku (koja se kači na glavnu sajlu), pa fiksiranjem na željenoj dužini sa suprotne strane čeljusti, kod modela gde je to moguće (kod nekih je ovo fiksne dužine).

Kraća kantilever sajla biće pod manjim uglom, a tražiće da kuka na glavnoj sajli bude spuštena niže (duža glavna sajla). Obrnuto važi u slučaju duže kantilever sajle.

Kada se ručica kočnice povuče, snažno za jače kočenje, nekoliko stvari se dogodi:

• Pakne krenu da se primiču felni.
• Čeljusti rotiraju ka felni, smanjujući ugao čeljusti.
• Ugao sajle se počinje povećavati.

Dok povećanje ugla sajle uvek utiče na smanjenje mehaničke prednosti, uticaj promena ugla čeljusti zavisi od konkretnog ugla koji se postigne, kao i ukupne promene ugla. Ovo se tačno utvrdi tek kad se proba, utisak na stalku može biti varljiv. Zato podešavanje kantilever kočnica obično traži više proba i pokušaja, a iskustvo pomaže da se brže postigne zadovoljavajuće podešavanje.

Kantilever kočnice pristojnog kvaliteta sa Amazon.com – klik na sliku za kupovinu (kao Amazonov saradnik, zarađujem od kvalifikovanih kupovina):