U ovom članku objasniću kako skladištiti bicikl unutra (u stanu, garaži, na terasi i sl.) i dati neke ideje, sa slikama, kako se to može rešiti na praktičan način. Objasniću i na šta treba obratiti pažnju kada se bicikl odlaže.
Napomena: objasniću “idealne uslove” – kao cilj kojem se može težiti, u situacijama kada možete da birate. Podrazumeva se da bicikl služi vama, a ne vi njemu, pa će često biti kompromisa, u zavisnosti od raspoloživog prostora i drugih okolnosti.
Koristiću Amazon affiliate linkove za proizvode u ovom članku (I, kao Amazonov saradnik, zaraditi procenat od kupovina – zašto Bike Gremlin koristi Amazon affiliate).
Sadržaj:
- Na šta obratiti pažnju pri skladištenju bicikla
1.1. Hidraulični mehanizmi (kočnice, amortizeri…)
1.2. Bicikli sa disk kočnicama
1.3. Menjači i drugi osetljivi delovi
1.4. Ram bicikla
1.5. Gume
1.6. Sunce i izvori toplote, i vlaga - Načini skladištenja bicikla u stanu/garaži
2.1. Skladištenje bicikla na zemlji
2.2. Kačenje bicikla za točak, ili točkove
2.3. Kačenje bicikla za šine sedla
2.4. Kačenje bicikla za ram - Skladištenje bicikla napolju
- Zaključak
- Rešenja za skladištenje bicikla unutra – dodata od strane bici zajednice
5.1. Primer “A” 🙂
5.2. Primer “B”
5.3. Video demonstracija sa “klizačima”
1. Na šta obratiti pažnju pri skladištenju bicikla
U pradavna vremena (kad sam bio dete 🙂 ), bicikl je bio dosta jednostavna i robusna sprava. Mogli su se samo baciti negde u stranu, a posle uzeti i voziti. Vremenom su postali sve više sofisticirani i osetljivi (za razliku od mojih šaka). Stoga osećam obavezu da napišem ovo poglavlje, kao prvo. Dakle, na šta obratiti pažnju:
1.1. Hidraulični mehanizmi (kočnice, amortizeri…)
Hidraulični mehanizmi, kao što su kočnice, dropper cevi sedla i sl, ne vole kada mehurići vazduha uđu u sistem.
Digresija: pisao sam već o prednostima i manama suspenzije na biciklu, kao i o tome šta utiče na udobnost bicikla.
Na primeru hidrauličnih kočnica: kako se pakne troše, tako kočioni klipovi izlaze više napolje. Na taj način se povećava ukupna zapremina unutar kočionog sistema, dok će retko ko dosuti još kočione tečnosti kad se pakne potroše na pola. Neki kočioni sistemi, unutar rezervoara ručice kočnice, imaju savitljiv gumeni dihtung koji kompenzuje za ovo u priličnoj meri, sprečavajući formiranje mehurića vazduha na vrhu. Ali ne svi i to ne radi uvek savršeno.
Zato, dugotrajno skladištenje bicikla naopačke, ili čak i samo vertikalno (tako da visi okačen za prednji, ili zadnji točak), može dovesti do toga da mehurići vazduha uđu u sistem i da ručica kočnice počne propadati – tj. do gubitka kočione sile.
Ukratko: ako vaš bicikl ima neku hidrauliku, najsigurnije je skladištiti ga horizontalno, kao kada se vozi.
1.2. Bicikli sa disk kočnicama
U posebnom članku naveo sam prednosti i mane disk kočnica bicikala. Ono na šta treba obratiti pažnju u smislu skladištenja (i rukovanja) bicikala je to da se diskovi mogu lako iskriviti ako se udare o nešto. Razmak između kočionih pakni i diskova je veoma mali (kako bi se ostvarila dovoljno velika mehanička prednost koja omogućava snažno kočenje preko diska relativno malog prečnika, u odnosu na prečnik celog točka).
Tako da ako disk dobije, makar i malu “osmicu”, može se pojaviti iritirajuće češanje disk kočnice pri vožnji.
1.3. Menjači i drugi osetljivi delovi
Kavez zadnjeg menjača, ili kuka na kojoj stoji, se mogu iskriviti u slučaju primene sile (udarac, oslanjanje težine i sl.).
Isto važi i za ostale osetljive delove na biciklu, kao što su plastične ručice menjača i sl.
1.4. Ram bicikla
Skuplji, laganiji ramovi su tanjeni na mestima gde je to moguće (najčešće u središnjim delovima cevi, kako bi se smanjila masa, uz zadržavanje dovoljno snage da nosi opterećenje). Ovo čini cevi takvih ramova prilično osetljivim na udarce tupih, ili oštrih objekata – lako se ulube, pa time izgube nosivost.
Takođe, ramovi su ofarbani, kako bi se materijal zaštitio od propadanja. Aluminijumski i čelični ramovi “rđaju” (aluminijum neće propasti od obične vode, jer stvara zaštitni sloj oksida, ali slana voda će ga “pojesti”). Karbonske ramove oštećuje sunce i vlaga – ako vlakna nisu zaštićena i izolovana slojem farbe i laka.
Zato pazite da ne ulubite i ne izgrebete ram svog bicikla.
1.5. Gume
Gume bicikla bi trebalo da su naduvane. Ako se bicikl ostavi dugo sa izduvanim gumama, one se mogu deformisati od stajanja.
Gornja guma na slici 2 nije skroz izduvana, ali je ipak spljoštena dovoljno da se deformiše, makar malo, ako se bicikl tako ostavi da stoji nedeljama, pogotovo mesecima.
Čak i ako se bicikl kači (da ne stoji na točkovima), previše izduvane gume mogu se pomeriti na obruču i ne ležati više pravilno.
Ipak, treba izbegavati preduvavanje guma. Pogotovo ako bicikl treba da se ostavi i stoji duže (nedeljama, ili mesecima). Visok pritisak nepotrebno napreže vlankna koja drže strukturu gume. Ovde sam objasnio na koliki pritisak duvati gume bicikla. To je optimalan pritisak za vožnju. Za dugoročnije skladištenje, može se komotno ići sa oko 20% nižim pritiskom, samo ga proveravajte i dopumpavajte svakog meseca – gume vremenom, stajale, ili se vozile, gube pritisak.
1.6. Sunce i izvori toplote, i vlaga
Direktna sunčeva svetlost šteti svim plastičnim i gumenim delovima na biciklu, a nije baš dobra ni za karbonske ramove (iako farba pruža priličnu zaštitu od UV zraka).
Isto tako, ako je bicikl blizu grejalice, ili radijatora, gumeni i plastični delovi će brže propadati.
Velike varijacije u temperaturi (pogotovo ako idu od oko nule do plusa) mogu izazvati kondenzaciju i rđanje metalnih delova, pogotovo čeličnih.
Visok procenat vlage takođe dovodi do bržeg propadanja čeličnih i karbonskih delova. Podrumi i neke garaže znaju biti vlažni.
2. Načini skladištenja bicikla u stanu/garaži
Postoje dva osnovna načina skladištenja bicikala: na zemlji i na visini, tj. kačenjem bicikla na neki način. Napomena:
Kod kačenja bicikala na visini, ako se ne napravi/koristi neki mehanizam poput čekrka i slično, obično je potrebno imati snage da se bicikl podigne i zakači. Ovo može biti problem nekim ljudima, kao što su povređeni, stari, manja deca, kao i sa nekim biciklima, poput električnih, koji su obično dosta teški.
Voda i blato sa točkova mogu kapati posle vožnje po kiši – što treba imati u vidu ako se bicikl kači iznad kreveta, ili stola, na primer.
Nosači/kuke, kao i tiple i šrafovi kojima se montiraju, moraju biti jaki i stabilni – kako bi se izbegle povrede ako nešto neočekivano padne, ili se otkači.
2.1. Skladištenje bicikla na zemlji
Ostavljanje bicikla na zemlji ima manu što bicikl može zauzeti neki deo upotrebljivog prostora, ali je za mnoge ovo najpratkičniji način skladištenja i uzimanja bicikla iz skladišta – samo se gura, ili čak odmah vozi.
Kako bi se zauzelo manje mesta, a i sprečila šteta na biciklu, ili povreda ako se za bicikl zapne, bicikl ne treba ostaviti da “leži”, već je obično bolje postaviti ga da stoji na točkovima – bilo uz pomoć nogare, ili naslanjanjem na stabilan predmet, ili zid.
Bicikl na slici iznad je naslonjen i stoji uspravno. Šta nije u redu sa ovom slikom?
- Označeno brojem 1: blokiran je pristup vratima ormana. Ovo je daleko od praktičnog.
- Pod 2: nered – ne želite da saplićete sebe, ili da se nešto umota u žbice bicikla, pa bude oštećeno, ili ošteti žbice.
- Konačno: oba točka štrče izvan ormana, ometajući prolaz pored istog – zid koji je širine barem koliko je bicikl dugačak bi bio puno bolji izbor.
Dok sam u server sali postavljao bicikl za slikanje, spontano sam napravio sve ove greške i odlučio da ih iskoristim u edukativne svrhe. “Ne pokušavajte ovo kod kuće, ja sam obučeni profesionalac!” 🙂
Ukoliko se bicikl ne ostavlja na nogari, već naslanja, treba gledati i da bicikl ne isprlja/ošteti zid, kao i da hrapav zid ne oguli bočni deo sedla, ili traku/ručke kormana.
Ako se bicikl ostavlja na betonskoj podlozi (garaža, ili podrum), stavite neki karton, ili tepih ispod točkova. Goli beton isisava vlagu iz guma, pa će se one brže rasušiti i ispucati. Ovo je naročito važno kod dužeg skladištenja.
Vodite računa o pritisku u gumama, kao što je objašnjeno u poglavlju 1.5.
Konačno, ako se bicikl postavlja položeno (iz bilo kog razloga), pazite da dole bude ona strana na kojoj nisu lanac i zadnji menjač… osim ako imate disk kočnice, u tom slučaju je polaganje na bilo koju stranu rizično, pošto se i zadnji menjač i diskovi kočnica mogu relativno lako iskriviti.
2.2. Kačenje bicikla za točak, ili točkove
Pomenuću i čestu brigu kod kačenja bicikala: možete slobodno okačiti bicikl za točak, neće se deformisati, projektovan je da nosi težinu celog bicikla, sa sve biciklistom na njemu. Samo stavite neku gumu preko kuke, kako ne biste izgrebali felnu.
Bicikl se može okačiti o samo jedan točak, što je često veoma praktično rešenje i može uštedeti dosta prostora, na primer:
Šta nije u redu sa ovom slikom?
- Bicikl nije dobro zaštićen od nanosa kiše.
- Ako je ovo sunčana strana zgrade, bicikl će se pržiti na suncu.
(Da je bicikl pomeren skroz u levo, prve dve stavke bi bile manje izražene, ali bi nešto više korisnog prostora bilo zauzeto) - Ako je terasa na prvom spratu, ili prizemlju, biće meta lopovima – poželjno je da bude vezan za tu ogradu, na primer.
- Zadnji točak može isprljati zid – mogla bi se ušrafiti neka lako periva podloška za zaštitu zida. Ovu poslednju stavku treba posebno imati u vidu kada se bicikl ovako odlaže unutar sobe.
Kuka je glatkog oblika, obložena tvrdom gumom, kako ne bi došlo do grebanja/oštećenja felne.
Za one koji nisu previše jaki, zgodna alternativa je postavljanje kuke niže, tako da zadnji točak ostane na zemlji kada se bicikl zakači. Paziti samo ako bicikl ima dugačak zadnji blatobran, da se on ne zakači, ili slomi. Ili patent poput, dosta skupljeg, Parkis Bike Lift-a:
Kuke se mogu montirati i na plafon, pa da se bicikl kači naopačke, kačenjem za oba točka. Ali obratite pažnju: potreban je jak i bezbedan način šrafljenja kuka na plafon, pošto ih težina bicikla vuče ravno ka dole. Za drvene plafone, ili gipsane sa gredama, treba šrafiti dobre, jake šrafove za drvo u grede. Ovde je raspored greda ograničavajući faktor za izbor mesta kačenja bicikla. Ako je plafon betonski, koristite specijalne “anker” šrafove sa metalnim tiplama.
Podizanje bicikla iznad glave, pogotovo ako je teži, traži nešto više snage. Probajte prvo ovo, pre nego što se odlučite montirati kuke na plafon.
2.3. Kačenje bicikla za šine sedla
Šipke na kojima sedlo stoji mogu biti dobar i stabilan oslonac za kačenje sedla. Treba samo paziti da se ne kači za sam materijal sedla, već da sva težina stoji na šinama sedla:
Obični L profili za montiranje polica, obloženi starom unutrašnjom gumom.
Ovaj metod je zgodan i za “ženske” i dečije bicikle – koji obično nemaju relativno horizontalnu gornju cev rama.
2.4. Kačenje bicikla za ram
“Muški” bicikli, sa horizontalnom gornjom šipkom, su naročito pogodni za ovaj metod kačenja. Evo jednog improvizovanog, nalik slici 9, ali sa više razmaknutim nosačima kako bi bicikl stabilno stajao:
Sta ne valja na ovoj slici?
- Prednji točak ulazi u prostor i delom zaklanja prolaz.
- Pedala i korman mogu zakačiti, ogrebati, ili isprljati zid – bilo bi bolje da postoji neka zaštita na tom delu zida, ili treba više paziti kada se kači i skida.
Postoje i lepo urađeni (da ne kažem “fensi”) nosači na ovaj fazon, sa sve policom. Sad, ako se takav nosač postavi dovoljno nisko da polica bude lako dostupna, onda će i bicikl visiti nisko i zauzimati gotovo isto prostora, kao i da stoji na podu, naslonjen na zid.
Takođe, postoje i nosači za više bicikala:
Postoje (nisam ih probao) i zanimljiva rešenja sa specijalnim liftovima, pomoću kojih se bicikl kači tako da bude okačen položeno, paralelno sa plafonom:
Hidraulični amortizer olakšava podizanje i spuštanje bicikla, za one sa manje snage.
Jednostavniji patent, gde bicikl visi uspravno, je sa sistemom točkića i kanapa – gde se bicikl podiže, kao čekrkom. I ovaj patent može biti zgodan onima koji nisu previše jaki:
Kome je plafon dovoljno visok, na ovaj način može bicikl potpuno skloniti da ne smeta pri prolaženju.
3. Skladištenje bicikla napolju
Nije usko vezano za temu članka, ali mislim da je OK i ovo dotaći. Odvojeni članak objašnjava kako bezbedno zaključati bicikl (napolju). Ovde se bavim temom u smislu skladištenja. I prilično je prosto:
Super je ako je bicikl ispod neke nadstrešnice. Neće se istopiti na kiši, ali svi čelični delovi će biti sretniji ako su suv(lj)i.
Ako, povrh ovoga, bicikl bude zaštićen od direktnog sunca – milina!
Mimo ovoga, nemam šta puno dodati. Moje mišljenje je da bicikl treba da služi vozaču, a ne obrnuto. Neće se istopiti na suncu, niti odmah potruliti od kiše. Naravno, ako stoji napolju, nešto češće podmazivanje, zamena gumenih delova, kao i zarđalih sajli će biti potrebni. Ali bicikl koji se vozi neće propasti ako provodi više vremena napolju – samo da se redovno održava.
4. Zaključak
Nadam se da sam dovoljno lepo objasnio na šta sve treba obratiti pažnju pri skladištenju bicikla. Nadam se i da sam vam dao dovoljno različitih ideja – pa da ćete moći pronaći onu koja vama najviše odgovara.
Siguran sam da postoji još 100 različitih fazona za čuvanje bajsa tako da ne smeta, a da se lako dohvati. Ako imate dobrih rešenja i želite ih podeliti na ovoj stranici, pošaljite slike (i objašnjenje, pogotovo ako je “uradi sam” varijanta) na moj mejl:
moje ime (relja) @ ovaj domen (bikegremlin.com).
Sa zadovoljstvom ću dodati i objaviti svaku dobru ideju – možda još nekom pomogne. 🙂
5. Rešenja za skladištenje bicikla unutra – dodata od strane bici zajednice
U ovom poglavlju pokazaću rešenja za skladištenje koja su primenili drugi biciklisti. Uz lični komentar gde procenim da ima smisla.
5.1. Primer “A” 🙂
Za početak, slike koje sam našao tražeći “inspiraciju” za pisanje ovog članka. Veoma su mi se svidele i zamolio sam autora da mi pošalje još slika i to podeli. Autor je želeo ostati anoniman. Za razliku od slika iz moje kolekcije, ove slike pokazuju kako to može i da bude praktično, a i da prelepo izgleda. 🙂
Sviđa mi se kako je iskorišten prostor, sa jednim biciklom okačenim više, i bliže zidu – kako bi se oslobodio prolaz pored stola. Nosači korišteni su Michelangelo (nosi dva bicikla) i Ibera (Amazon affiliate linkovi). Ovako izgledaju “uživo”:
5.2. Primer “B”
Još jedan anonimni doprinos (biciklistička zajednica je prilično pozitivna i solidarna iz mog iskustva).
Lepota ovog rešenja je što, slaganjem bicikala sa manjim “preklapanjem”, dodatno štedi prostor i omogućava smeštanje većeg broja bicikala na jedan zid. Evo kako izgleda patent za kačenje:
5.3. Video demonstracija sa “klizačima”
Ovo je video koji mi je pokazao ludi Španac 🙂 i veoma mi se dopalo koliko jednostavno i praktično deluje (mada nisam ovo još isprobao):
Poštovani Relja,
Da li je dobro i bezbedno zakačiti bicikl na zid kačeći ga samo za pedalu? Video sam neke takve nosače, ali mi nešto ne ulivaju poverenje.
Srdačan pozdrav,
Siniša
Ćao Siniša,
Kratak odgovor: bezbedno je.
Opširnije:
Kada je pedala dole (na 6 sati) tokom vožnje, i ustanemo iz sedla, možemo svu svoju težinu osloniti na tu jednu pedalu, i voziti tako, čak i po neravnom terenu. Težina samog bicikla, u odnosu na težinu vozača (još ako prelazi preko džombi) je što se kaže smešna. Dobra pedala mora izdržati puno više od težine bicikla.
Relja