Pretraga...

Kada treba zameniti gumu na biciklu?

U ovom članku objasniću kada je potrebno (preporučivo) zameniti gume na biciklu, kako prepoznati gume zrele za zamenu, kao i na šta obratiti pažnju pri tome. Poseban članak objašnjava kako montirati (i skinuti) gumu bicikla.

Sadržaj:

  1. Uvod
  2. Starenje gume
    2.1. Šta je to starenje gume?
    2.2. Šta utiče na starenje gume?
    2.3. Primeri ostarelih guma – kako prepoznati?
    2.4. Posledice (rizici) starenja guma
  3. Trošenje gume
    3.1. Šta je to trošenje gume?
    3.2. Šta utiče na trošenje gume?
    3.3. Kako znati kada je guma potrošena?
    3.4. Posledice potrošenosti guma
  4. Česte greške – poput “rotiranja” prednjih i zadnjih guma
  5. Kada zameniti gumu bicikla?
  6. Zaključak


1. Uvod

Kada čitam uputstva nekih proizvođača, kako za spoljne, tako i za unutrašnje gume, deluje mi kao da planetu treba zatrpati (ne)potrošenim gumama i kao da smo svi milioneri koji će menjati gumu čim se probuši. Dobro, malo preterujem, ali ne previše – uputstva jesu dosta “stroga”, verovatno kako bi se sprečile tužbe u slučaju problema sa gumama.

Kad smo već kod toga, moram reći da su ovde dati saveti rezultat mog znanja i iskustva, ali ih sledite na sopstvenu odgovornost. To meni “radi posao” već decenijama, uveren sam koliko god je to moguće da je ovde napisano i pametno i bezbedno, ali ne mogu nikom ništa garantovati, naravno.

Ukratko: gume treba zameniti kada previše ostare, ili kada se previše potroše (jedno ne isključuje drugo).

Za početak, pre trošenja gume, objasniću pojam starenja gume:

– Sadržaj –


2. Starenje gume


2.1. Šta je to starenje gume?

Svaka guma ima određena svojstva: elastičnost, prijanjanje na podlogu (suprotno od “plastičnosti”), oblik itd. Starenje gume je gubljenje kvaliteta ovih svojstava usled proteka vremena, a ne (samo) usled habanja/trošenja.

Gume u magacinu, skladištene u propisanim uslovima (temperatura, vlažnost itd) mogu trajati i 10 godina bez nekog osetnog starenja. Starenje se kao bitan efekat javlja tek nakon montiranja gume.

– Sadržaj –


2.2. Šta utiče na starenje gume?

Kada razmatramo faktore koji utiču na (ubrzano) starenje gume, opisaću idealne uslove. Naravno da gume treba da služe vama, a ne vi njima, tako da će kompromisi često biti neminovni. Ipak, savršene uslove je dobro znati kao neki ideal kojem treba težiti, odnosno za slučajeve kada se može birati – da se izabere ono što je bolje za gume. Numerisaću sve faktore, radi lakšeg snalaženja:

1. Pritisak
Čim se gume montiraju i naduvaju, pritisak napreže vlakna koja drže gumu “na okupu” (za detalje videti kvalitet bočnih zidova gume). Što je pritisak viši, to se guma više napreže i brže stari. Zato je važno (između ostalog), gume duvati na optimalan pritisak (ni premalo, ali ni previše).

Ako se bicikl skladišti na duže, nije loše gume ostaviti na nešto nižem pritisku od optimalnog – ali paziti da bicikl ne stoji na “spljoštenim”, sabijenim gumama. Isto tako, ako se bicikl gura i svega par stotina metara sa skroz izduvanim gumama, bočni zidovi mogu ispucati.

Vožnja bicikla sa pritiskom nižim od optimalnog, može veoma ubrzati starenje i pucanje bočnih zidova. Naravno, svakako treba izbegavati i previsok pritisak.

2. Vazduh
Gume na vazduhu oksidišu. Idealno je bicikl skladištiti u zatvorenoj prostoriji, na sobnoj temperaturi (između 15 i 25 °C). Dubok minus, kao i velika vrelina, ili skladištnje blizu grejnih tela, ubrzavaju starenje. Mogu se umotati u neki najlon, ili celofan, ali samo ako su skroz suve i ako je temperatura sobna – kako bi se izbeglo truljenje od vlage i kondenzacije.

Goli beton isto isušuje gumu i može i od toga ispucati. Stavite neki karton, ili stari tepih ispod točkova ako se bicikl parkira na betonu.

3. Sunce
Direktna sunčeva svetlost, pogotovo leti (kad je vrućina) i ako je izlaganje duže, može dovesti do brzog starenja i ispucanosti guma.

4. Slana voda
Često prisutna za one koji zimi bicikliraju, kada se putevi sole. Vlakna koja drže gumu trule i pucaju od slane vode. Iz mog iskustva, kvalitetne zimske gume za bicikl su generalno otpornije na ovaj faktor, od “običnih” guma.

– Sadržaj –


2.3. Primeri ostarelih guma – kako prepoznati?

Slike vrede više od 1000 reči:

Ostareo i ispucao gazni deo gume
Ostareo i ispucao gazni deo gume
Slika 1


Ako je guma lošeg kvaliteta, ili se duva na previsok pritisak, ili drži puno na golom betonu, ili na suncu, može se desiti da gazni sloj ispuca dok su zidovi još uvek “zdravi i pravi”:

Ispravni bočni zidovi, a ispucan gazni deo gume
Ispravni bočni zidovi, a ispucan gazni deo gume
Slika 2
Ispucali bočni zidovi gume bicikla
Ispucali bočni zidovi gume bicikla
Slika 3
Ostareli, truli bočni zidovi
Ostareli, truli bočni zidovi
Slika 4


Još jedan primer oštećenog platna gume je pojava “jajeta”. Kada se guma naduva, može se desiti da na nekom delu iskoči kao mala kvrgica, grba, “jaje”. Takva guma je “gotova” i ubrzo će na tom mestu pući.

Guma bicikla sa "jajetom" - više njih u ovom slučaju
Guma bicikla sa “jajetom” – više njih u ovom slučaju
izvor: član Ask a Bicycle Mechanic fejsbuk grupe
Slika 5

Guma sa slike iznad ima više manjih “jaja.” Češći slučaj je da bude samo jedno puno veće, obično na bočnoj strani gume.

Pored pažljivog vizuelnog pregleda, ostarele gume se mogu prepoznati i po prijanjanju. Ostarele gume puno lošije prijanjaju, pogotovo na mokrom asfaltu. Ovo se može testirati (u kontrolisanim uslovima i pri maloj brzini – kako bi se izbeglo pojačano trošenje gume i padovi) tako što se vidi koliko snažno kočenje je potrebno da zadnji točak blokira, pa uporediti (po sećanju?) sa novom gumom. Raditi ovo sa prednjom gumom je rizično, jer klizanje prednjeg točka može dovesti do trenutnog i nekontrolisanog pada. Tako da je vizuelni pregled najsigurniji i najpouzdaniji metod provere starenja gume.

– Sadržaj –


2.4. Posledice (rizici) starenja guma

Ostarele gume će na prvom mestu slabije prijanjati, pogotovo na mokrom (zna biti drastičnija razlika između prijanjanja na suvom i mokrom, što je guma starija).

Takođe, gume ispucalih zidova kao na slikama 1 do 5, mogu lako, iznenada, bez najave, samo eksplodirati, možda i u sred vožnje (ili krivine na spustu).

– Sadržaj –


3. Trošenje gume


3.1. Šta je to trošenje gume?

Pod trošenjem gume misli se na fizičko habanje gume usled upotrebe, naravno.

– Sadržaj –


3.2. Šta utiče na trošenje gume?

Na habanje gume utiče upotreba, naravno, ali evo nekih faktora i načina upotrebe koji imaju najveći uticaj:

1. Podloga
Što je grublja podloga po kojoj se vozi, to se gume brže troše. Nisu sve planinske staze, pa ni svaki asfalt isti. Ima grubljih i finijih. Grublji asfalt, na primer, pomaže boljem prijanjanju, pogotovo u krivinama i po kiši, ali i brže troši gume.

2. Usponi
Vožnja na usponima troši zadnju gumu puno brže nego vožnja po ravnici.

3. Pogonska snaga
Gume pogonskih točkova troše se puno brže.

4. Težina
Što točak nosi veću težinu, to mu se guma brže haba. Kod većine “običnih” bicikala, to je zadnja guma.

5. Kočenje
Guma se brže haba kada se više koči. Kod bicikala, najjače kočenje postiže se prednjom gumom (kako kočiti biciklom). Ipak, pošto se zadnji točak rasterećuje prilikom snažnog kočenja (a i zbog loših navika, loše tehnike kočenja), često se desi da blokira i “škripi” po podlozi/asfaltu. Prilikom ovakvog “klizanja”, guma se ubrzano troši.

Na primer, kod guma za drumske bicikle, ako se na spustu zaustavlja sa brzine od oko 50 km/h, korištenjem samo zadnje kočnice i to tako da se točak blokira i škripi po asfaltu, samo jedno takvo kočenje dovoljno je da potroši gumu do kraja, do konaca.

6. Udarci
Jedan upad u krater na asfaltu može u potpunosti proseći gumu (pa i oštetiti felnu).

– Sadržaj –


3.3. Kako znati kada je guma potrošena?

Kod guma za vožnju van asfalta, sa kramponima, obično se lako vidi kada su kramponi vidno pohabani, a oseti se i po slabijem prijanjanju u blatu. Prijanjanje na asfaltu je bolje, što je guma ćelavija (videti članak o ćelavim gumama za bicikl)!

Kod guma za asfalt, koje su sa blagom šarom, ili (gotovo) potpuno ćelave, priča je nešto drugačija:

Mnogi proizvođači, pogotovo kod kvalitetnijih guma za drumske bicikle, prave “indikatore potrošenosti gume”. Ovako to izgleda kod Continental-a:

Indikatori potrošenosti gume
Indikatori potrošenosti gume
Izvor: conti-tyres.co.uk
Slika 6


Kada se indikatori potroše (tj. “nestanu”), guma je zrela za zamenu, tj. potrošena je.

Novi naspram potrošenih indikatora potrošenosti gume
Novi naspram potrošenih indikatora potrošenosti gume
izvor: conti-tyres.co.uk
Slika 7
Primer indikatora potrošenosti gume
Primer indikatora potrošenosti gume
Slika 8
Primer gotovo skroz potrošenog indikatora potrošenosti
Primer gotovo skroz potrošenog indikatora potrošenosti
Slika 9
Primer skoro nove gume
Primer skoro nove gume
Slika 10


Neke gume nemaju ovakve indikatore, ali imaju (zaštitni) sloj u različitoj boji:

Potrošen gazni sloj gume
Potrošen gazni sloj gume
Slika 11


Drugi siguran metod za utvrđivanje da je drumska guma zrela za zamenu je to kada se pojave konci, pogotovo na gazećem delu gume (po sredini):

Guma potrošena do konaca
Guma potrošena do konaca
Slika 12

– Sadržaj –


3.4. Posledice potrošenosti guma

Kod guma za vožnju van asfalta, očigledan i primetan rezultat potrošenosti su pliće šare i lošije prijanjanje u blatu (uz verovatno bolje prijanjanje na asfaltu, pogotovo mokrom).

Kod drumskih guma, prvo se primeti češće i lakše bušenje, pošto je materijal gume dosta istanjen. Pogotovo izraženo kod zadnjih guma (pisaću kad stignem o tome zašto se zadnje gume češće buše). Ako se ne zameni guma na vreme, može se toliko potrošiti da samo eksplodira.

– Sadržaj –


4. Česte greške – poput “rotiranja” prednjih i zadnjih guma

U poglavljima o starenju i trošenju gume, objasnio sam kako karakteristike gume opadaju sa starenjem/trošenjem, a kako raste verovatnoća da se guma probuši, ili eksplodira. Objasnio sam i kako i zašto zadnja guma obično bude “gotova” pre prednje.

Mnogi ljudi zbog bržeg trošenja zadnje gume, praktikuju da, kad se zadnja dosta potroši, istu prebace napred, a prednju gumu prebace pozadi. Ako se putuje negde gde se gume ne mogu kupiti, ovo može pomoći. Ali: ako je ikako moguće, ovo treba izbegavati. Zašto?

Prednji točak (i guma) je puno važniji za kontrolisanje bicikla (videti moj članak o kontra-upravljanju). Ako se prednja guma probuši, pogotovo u brzini, to može biti nezgodno.

Zato je moj savet: nova guma uvek ide na prednji točak, a prednja se može prebaciti na zadnji. Ali nikako potrošeniju gumu stavljati napred.

Druga česta greška je vožnja sa gumom koja je debelo ostarila i može pući svaki čas. Ovo je pogotovo rizično raditi sa prednjom gumom.

Ređe se dešava da ljudi previše strogo slede upute proizvođača, pa očuvane gume promene posle dve godine “jer tako piše u uputstvu”. Ovo šteti novčaniku i zagađuje planetu.

– Sadržaj –


5. Kada zameniti gumu bicikla?

Ako ste pročitali prethodna poglavlja, verovatno i sami znate odgovor: kada je previše ostarela, ili potrošena.

Ako se ne voze brzi planinski spustevi, sa zadnjom gumom se još i može malo rizikovati, ali sa prednjom je to previše rizično, čak i za laganu vožnju po ravnom – barem po mom mišljenju.

– Sadržaj –


6. Zaključak

Obraćajte pažnju na gume – to je ono što vas drži na asfaltu – te dve male kontaknte tačkice.

Redovno proveravajte i pritisak u gumama.

Želim ovom prilikom da se zahvalim svima koji su svojim fotkama doprineli pravljenju ovog članka. Carevi ste! 🙂 Iz mog iskustva, “biciklistička zajednica” je skup prilično solidarnih ljudi spremnih da pomognu. Kao što se i ja nadam da će ovaj članak pomoći drugima.

– Sadržaj –

6 misli o “Kada treba zameniti gumu na biciklu?”

  1. Odlicno napisano, svaka cast! Verujem da ce taj text biti od pomoci mnogim biciklistima

  2. Znaci nikako ne rotirati zadnju gumu na prednji tocak kad se potrosi zadnja vise od prednje. Za ovaj savet nisam znao…

    Reci mi Relja, jel mislis da je onda u tom slucaju, kada se zadnja pojede pre prednje, umesto kupovine jedne gume i zamene pa onda posle nekog vremena i druge gume ( i konstantne zamene gume jednu po jednu) mozda najbezbednija opcija da kad se zadnja guma potrosi, da se odmah zamene u paru? To pitam pre svega zarad bezbednosti na drumu kao neko ko u svakoj voznji ima spust dugacak minimum 5 km na kojem se razviju brzine i preko 65 km na sat…

    • Mislim da je zamena gume koja nije zrela za zamenu bacanje para – a i nije baš ekološki. 🙂
      Kome je ušteda vremena važna (ima ga premalo, a novac nije toliki problem), zamena obe gume novim će svakako uštedeti vreme – ali ne previše, pošto, pogotovo ako se vozi dosta uspona, zadnja guma će se potrošiti pre nego što prednja bude potrošena za 20%. Opet, čak i kada prednja nije potrošena puno što se materijala tiče, opet će nova guma prijanjati bolje od stare, pa bih zbog toga stavljao novu napred – tu je puno kritičnije za bezbednost i mogućnost upravljanja.

      Da ne zaboravim, vezano za bezbesnost:
      Ahead sistem montiranja lule/kormana je bezbedniji od onog sa orahom – pošto se kod starog sistema sa orahom lula drži na tom jednom šrafu, koji kad pukne (a može pući bez najave, usled zamora materijala, dok je svakodnevni pregled šrafa oraha veoma, veoma nepraktičan), ostaje se bez kontrole nad viljuškom. Od ahead lula – dobre su one koje se za vrat viljuške drže sa dva šrafa (izbegavati one sa samo jednim), dok korman fiksiraju sa četiri šrafa (izbegavati one koje ga drže sa samo dva).

      Vredi pomenuti i točkove – vidim da su oni sa 20 i manje žbica veoma popularni. Kod takvih točkova, u slučaju pucanja jedne žbice, točak drastično gubi centriranost i može češati ne samo o pakne kočnice, već i o ram – što pri spustu u brzini može dovesti do pada.

      Isto tako, moderan sistem drumskih kočnica onemogućava čeljustima da šetaju levo-desno, prateći eventualnu osmicu točka, već se te “samocentrirajuće” čeljusti uvek drže onako kako su nameštene (blago guranje jedne pakne ka spolja neće dovesti do pomeranja čeljusti u tom meru, već će pakna otati u mestu i usporavati točak). Što isto može biti problem ako točak dobije osmicu pri brzini (udarac u rupu, pucanje žbice i sl.). I ovaj problem se u priličnoj meri umanjuje ako točak ima više žbica – kod 36 žbica najčešće ne dobije dovoljnu osmicu pri pucanju jedne da bi češao o pakne – pogotovo kod prednjih točkova, gde je tenzija žbica sa leve i desne strane nable izjednačena.

      Ovo su sve stvari koje su merljive i proverljive, ali o tome se vrlo malo priča – kako po bici forumima, tako i po raznim sajtovima posvećenim biciklizmu. Forsira se da je sve novo apsolutno bolje (samo treba skupiti dovoljno novca), ubeđuju ljude da “obavezno s kacigom, nikako bez kacige”, a onda preporuče superlagani prednji točak sa 16 žbica i moderne “barem Ultegra” kočnice (OK, sad već polako i kod drumskih bicikala već forsiraju i diskove, koji barem nemaju ovaj problem ako točak dobije osmicu).

      Moram posvetiti jedan članak samo ovim bezbednosnim aspektima.

  3. Недавно сам се заразио бициклима. Имам 47година,пушим,пијем пиво а не одбијам вино и ракију. Као млад сам користио и супстанце које су сад негде и дозвољене. Вожња бицикла је јединствен осећај слободе и независности. Осим кад дође време за сервис и схватим да и независност кошта. Много сам од Вас научио- сајт и ЈуТјуб. Имам озбиљан тренинг Strppenwolf toari , nesto 4q . Lanac stigao Nov. Sad Moran I alat da kupim . Dvoumim se oko novih Guma. Schwable kojak 622/35, Continental contact speed или нешто треће? Није проблем да жртвујем део комфора зарад брзине али не претерано јер онда купујем друмаш. Вођен Вашим препорукама капирам да ми треба ћелава гума шира од 30цм. Имам око 90-100кг. Шта од обе две препоручује те или неки трећи предлог? Акценат је на томе да иде ” мало брже” по асфалту или утаабаном земљаном путу. Нема вожње ван стаза. И цена. Не бих да платим преко 40е комад. Хвала .

    • Ćao Radiša,

      Schwalbe Kojak su dobre gume za tu namenu. Ne bih preporučio uže od 35 mm, pogotovo ako je bitna i udobnost.

      Kod nas je ponuda guma kilava. Tako da ću preporučiti i modele od napolje, ako postoji način da se pribave bez carina i ostalih čuda (mi smo snalažljiv narod 🙂 ):

      Krenuću sa Continental Contact Speed koje su u Nemačkoj dostupne u širini od 37 mm (što bi mi bio izbor pre užih širine 32 mm), po ceni od 20ak evra:
      https://www.bike24.com/p2199426.html?sku=709408

      Kojak su odlične gume, ali dao bih blagu prednost ovima, pogotovo u širini od 37 mm.

      Za skoro dva ipo puta više novca, Continental Grand Prix 4 season u širini od 32 mm:
      https://www.bike24.com/p2428.html?sku=380236

      Lagana, udobna, dobro prijanja, i trebalo bi da je za nijansu bolja i brža od gore-pomenute dve na asfaltu, a za toliko otprilike lošija van asfalta. Jedna od omiljenih mi guma za asfalt… omiljena zapravo. 🙂

      Vredi pomenuti i Continental Terra Trail u širini od 35 mm:
      https://www.bike24.com/p2359851.html

      Dobije se kusur od 30 evra. Fenomenalne gume za brzu vožnju van asfalta (ako nije baš blato, pesak i slične podloge koje traže šire gume i veće krampone). Udobna, lagana, brza, odlično prijanja (pogotovo kad se uzme u obzir koliko male krampone ima) van asfalta, a nije baš troma na asfaltu (mada osetno sporija od sve gore tri navedene gume). Meni na gradskom bajsu stoji pozadi, da ne razmišljam kad padne sneg, ili kad hvatam prečicu preko trave ili blata.

      Pomenuću i da na svom “gravel” bajsu furam Continental Double Fighter u širini od 37 mm. Jeftino sam ih napecao na rasprodaji. Sporije su od svih gore-navedenih guma, jednostavno za pola klase slabije, ali daleko od loših, a nisu baš previše trome na asfaltu, dok sasvim OK rade i van asfalta. U nemačkoj se dobije kusur od 15 evra kad se kupuju:
      https://www.bike24.com/p2197485.html

      To su sve sasvim dobre gume. Prvi izbor za opisanu namenu bi mi bile Continental Contact Speed (ili Grand Prix 4 seasons ako 40ak evra za jednu gumu zaista nije problem i ne uskraćuje od budžeta za druge bitne stvari). Mada su i Kojak odlične (tj. ako se nađu za osetno manje novca od Contact Speed, birao bih njih).

      Nadam se da je ovo bar malo pomoglo.

      Relja

      https://www.youtube.com/watch?v=qDuHKLbVWkM

  4. Hvala na brzom odgovoru. Sada ću na tenane da pogledam preporuke. Trudim se da što više čitam i učim ali povremeno ću i da postavljam pitanja. Najviše me, generalno, nervira komatibilnost raznih delova , nevezano samo za gume. Na žalost , osim ako se čovek ne bavi servisom ili nema višak para pa da proba nešto svašta treba vremena da laik sve skapira. Inače, Schwable Kojak mi deluju najmoćnije ali sam negde pročitao da se pojavila gomila Schwable koje je neko uvezao za sitne pare jer su ”pretarele” ali mislim da je to objava na nekom forumu od pre desetak godina. Dok nisam naleteo na Vaš sajt/blog bio sam ubeđen da brzinu daju što tanje gume. Ali čitam i učim. Kapiram da je 35 ili 37 idealna debljina ( širina ako je idealno okrugla) za treking bicikl. Hvala i samo napred. Zaista poštujem Vaša mišljenja jer uvek potkrepite primerima a i vrlo smireno i lepo objašnjavate na Youtube. Veliki pozdrav i hvala i na savetima i na posvećenosti .

Komentari su zatvoreni.


Molim Vas da koristite BikeGremlin.net forum za sva pitanja i komentare.

Ako ste primetili neku grešku u članku, ili informacije koje nedostaju - molim Vas da mi na to skrenete pažnju komentarom na BikeGremlin forumu.
Na forumu možete pisati anonimno (stavite bilo koje ime/nadimak pri registraciji), ali mislim da je dobro da sve dopune i ispravke članaka budu javno dokumentovane (čak i ako njihov autor izabere da ostane anoniman).

Skip to content