Home » Vožnja » Prevoz (commuting) » Zakon o saobraćaju za bicikliste u Srbiji

Zakon o saboraćaju za bicikliste u Srbiji

Zakon o saobraćaju za bicikliste u Srbiji

Ažurirano: 04/07/2020.

Objašnjenje zakonskih odredbi i saobraćajnih propisa vezanih za vožnju bicikla u Srbiji. Odgovori na često postavljanja pitanja i dileme, kao i pomoć onima koji nisu upoznati sa propisima.

Sadržaj:

  1. Uvod
  2. Termini koje je važno zapamtiti
  3. Kaciga, svetla i bezbednosna oprema na biciklu
  4. Ograničenja brzine
  5. Položaj u traci i preticanje
  6. Starosna ograničenja
  7. Alkohol i droga (& rock n’ roll)
  8. Ostali propisi i pravila vezani za bicikle
  9. Raskrsnice i prava prvenstva
  10. Šta raditi u slučaju saobraćajne nezgode?


1. Uvod

Pravni jezik je često zbunjujući, pa ću u ovom članku “prostim rečima” objasniti koja su prava i obaveze biciklista kada se voze u Srbiji. U nadi da će pomoći ljudima koji voze bicikl u Srbiji da budu bezbedni i izbegnu probleme. Kako domaćim, tako i stranim – Srbija se nalazi na poznatoj “dunavskoj biciklističkoj trasi”, koja ide od Nemačke, pa sve do ušća Dunava u Crno more.

Aktuelni tekst zakona se može videti na ovoj stranici o zakonima i uredbama, MUP-a Srbije. Ovde je kopija srpskog zakona o bezbednosti saobraćaja, na bikegremlin.com – za svaki slučaj (poslednja verzija od marta 2019.).

U tekstu ću, u “kockastim” zagradama navoditi članove, sa povlakom za stavove i tačke – na primer:
[7-1-13] – član 7, stav 1, tačka 13
[9 – 3] – član 9, stav 3

Napisao sam već nekoliko članaka vezanih za bezbednu vožnju bicikla u saobraćaju, i bezbedno zaključavanje bicikla – mislim da su korisni i da važe u praktično svakoj državi, a ovde ću se baviti više zakonskim delom i saobraćajnim propisima za bicikliste.


2. Termini koje je važno zapamtiti

Da bi se ovaj tekst bolje razumeo, a da ne bude predugačak, definisaću nekoliko termina (kako ih i zakon definiše):

  • Uslovi smanjene vidljivosti: noć, magla, kiša – u tekstu ću koristiti izraz “noć“, “noću” i slično [7-1-80].
  • Biciklistička traka – traka za bicikle, iscrtana linijom uz ivicu kolovoza [7-1-13].
  • Biciklistička staza – staza za bicikle fizički odvojena od kolovoza [7-1-26].
    Ljudi često mešaju biciklističku traku i stazu kada tumače zakon o saobraćaju!
  • Pešačko-biciklistička staza – staza za pešake i bicikle [7-1-26a]


3. Kaciga, svetla i bezbednosna oprema na biciklu

Kaciga nije obavezna (ali ni zabranjena, naravno).

Noću, ako stojite na kolovozu, ili gurate bicikl kolovozom (iz bilo kojeg razloga), potrebno je nositi svetloodbojni prsluk [81].

Noću treba imati belo svetlo napred i crveno pozadi. Trepćuća svetla tehnički nisu po propisu, tj. treba imati barem po jedno koje stalno sija. I tehnički svetla moraju biti montirana na samom biciklu (svetlo montirano na kacigu se “ne računa”) [81-1-5].
Pisao sam već o svetlima za bicikl. Po meni bi trebalo za zadnje svetlo dozvoliti da bude trepćuće – vozači imaju puno više vremena da uoče zadnje svetlo, a treptanje dobro privlači pažnju.

Generalno se smatra da “bicikl mora imati kočnicu i na prednjem i na zadnjem točku”. Nigde u zakonu nisam našao da to piše – ali svakako je razumno imati barem po jednu ispravnu kočnicu na svakom točku, u slučaju otkaza jedne kočnice (ili celog točka).


4. Ograničenja brzine

  • Na biciklističkoj stazi: do 35 km/h [89-1].
  • Na biciklističko-pešačkoj stazi: do 10 km/h [40-2].
  • Na putu i biciklističkoj traci: važi generalno ograničenje brzine za taj put.


5. Položaj u traci i preticanje

Generalno se u Srbiji vozi desnom stranom (što je loše, jer se većina ljudi penje/silazi sa bicikala i motocikala sa njihove leve strane, pa u ovom slučaju to rade u pravcu sredine puta i saobraćaja, umesto da to bude u pravcu van kolovoza – više o tome na worldstandards.eu).

Biciklista mora voziti unutar jednog metra uz desnu ivicu kolovoza, osim na raskrsnicama, ako skreće levo, ili ako vrši preticanje [40-1].
Ovo je nekad rizično – što sam objasnio u članku o bezbednom položaju bicikla u saobraćajnoj traci. Tako da često svesno zanemarujem ovaj propis – na sopstveni “rizik”.

Preticanje bicikliste je generalno uvek dozvoljeno, čak i ako postoji znak za zabranu preticanja [55-7].
Nije propisano minimalno rastojanje za preticanje bicikla, tj. definisano je kao “da se ne ugroze drugi” [55-2]. Zašto mislim da je ovo OK pisao sam u članku Bezbedno rastojanje za preticanje bicikla.

Biciklističkom trakom se vozi samo uz desnu stranu kolovoza (ako je biciklistička traka sa leve strane u odnosu na smer vožnje, ne sme se koristiti) [89-2]. Biciklistička staza, sa druge strane, može biti dvosmerna [89-3].

Pri grupnoj vožnji, mora se voziti jedan iza drugog, ne uporedo [89-4].

Biciklisti su obavezni koristiti biciklističku stazu, ili traku, ako postoje, tj. u tom slučaju ne smeju voziti kolovozom [40-1]. Što se meni lično ne dopada, i često biram ulice bez biciklističkih staza. Ali o tome nešto kasnije.

Biciklisti ne smeju voziti autoputem, ili motoputem (“put rezervisan za saobraćaj motornih vozila” kako je ranije bio naziv) [102-1].


6. Starosna ograničenja

Deca do 12 godina ne smeju voziti putevima, ili biciklističkim trakama (samo odvojenim biciklističkim stazama i slično) [88-1].
Mislim da je ovo loše i da bi, uz edukaciju u osnovnoj školi, eventualno uz nadzor odraslih, deca trebalo da se mogu ranije uključiti u saobraćaj.

U zoni usporenog saobraćaja, “zoni 30”, pešačkoj zoni i sl. bicikl mogu voziti deca od punih 9 godina [88-2].

U zoni usporenog saobraćaja i pešačkoj zoni, bicikl mogu voziti i mlađa deca, uz nadzor osobe starije od 16 godina [88-3].


7. Alkohol i droga (& rock n’ roll)

Droga je generalno zabranjena u Srbiji, pa tako i na biciklu.

Količina alkohola koja se toleriše za bicikliste u saobraćaju je do 0,20 mg/ml (manje od jednog piva) [187-3].

Zabranjeno je i voziti na biciklu osobe pod dejstvom droga, ili alkohola [91-2].


8. Ostali propisi i pravila vezani za bicikle

Prilikom skretanja, biciklista mora blagovremeno dati signal rukom na koju stranu skreće, i ruku mora držati ispruženu tokom celog manevra [32-4], što je po meni besmisleno (zakonodavac nije probao voziti bicikl uzbrdo sa samo jednom rukom na kormanu).

Ne smeju se imati slušalice u oba uha [90-1-7].

Ne smeju se sklanjati noge sa pedala, dok god je bicikl u pokretu [90-1-2], što je besmisleno, kako sam demonstrirao u ovom videu. Niko još nije kažnjen zbog ovoga koliko znam.

Ne smeju se voditi životinje (poput istrčavanja psa), niti vući druga vozila (prikolice smeju) [90-1-4].

Kada se hoda kolovozom, hoda se levom stranom (i vide se vozila koja dolaze u susret), a kada se gura bicikl, gura se desnom stranom (iz bezbednosti je poželjno da biciklista bude bliže desnoj ivici puta od bicikla koji gura, tj. da ga gura sa svoje leve strane).


9. Raskrsnice i prava prvenstva

Ako saobraćaj nije regulisan znakom, semaforom, ili saobraćajcem, važi pravilo desne ruke, tj. vozila koja (vam) dolaze sa desne strane imaju pravo prvenstva.

Svako propušta onog ko dolazi sa njegove desne strane
Svako propušta onog ko dolazi sa njegove desne strane
Da – pešaci i ljudi sa dečijim kolicima opušteno koriste biciklističku stazu u Novom Sadu, iako ne bi smeli
Slika 1 – izvor Google Earth


Biciklisti na pešačkom prelazu moraju sići s bicikla i gurati ga preko raskrsnice, hodajući.

Ako biciklistička staza prelazi preko kolovoza, kao na slici 1 iznad, pošto je zeleno na semaforu (gornji levi ugao), biciklisti imaju pravo prvenstva. Šta kada nema semafora?

Prelaz biciklističke staze preko kolovoza
Prelaz biciklističke staze preko kolovoza
Situacija A: pešaci imaju prednost na pešačkom, ali biciklisti nemaju prednost tamo gde bici staza prelazi kolovoz.
Situacija B: ako vozač prilikom skretanja preseca biciklističku stazu/traku, dužan je propustiti bicikliste [47-2].
Slika 2 – izvor Google Earth


U praksi, u Srbiji, većina vozača ne gleda i ne ustupa prvenstvo prolaza u situaciji B na slici 2, pa treba sa tim računati.


10. Šta raditi u slučaju saobraćajne nezgode?

Ostanite smireni i pribrani. Ako ima povređenih, zovite hitnu pomoć (na broj 194), i pružite prvu pomoć ako je to potrebno, a znate kako.

Zapišite registarske tablice (nekad ljudi pokušaju pobeći).

Pozovite policiju (na broj 192), ili neka ih pozove neko drugi ako iz bilo kojeg razloga niste u stanju to uraditi.

Razmenite podatke (uz uvid u dokumenta) sa ostalim učesnicima nesreće. Ako vam ne daju dokumenta na uvid, ostaje da zapišete tablice i čekate policiju.

Fotografišite mesto događaja. Fotografisanje ljudi bez njihove dozvole nije po zakonu (mada lično mislim da ako se uradi dovoljno diskretno, može više da pomogne, nego što smeta, ali to na sopstvenu odgovornost).

Sačekajte policiju i nemojte dirati ništa na mestu nezgode. Vozači, pogotovo ako shvate da su “krivi”, će često insistirati na tome da usprave, pomere bicikl i “da se ne blokira saobraćaj”.

Ako ste povređeni, zamolite nekog da vodi računa o mestu nezgode dok ne dođe policija (često se čeka satima).

Kod utvrđivanja krivice, materijalni dokazi sa lica mesta često imaju veću težinu od izjava svedoka (ljudi mogu naći puno prijatelja da lažu u njihovu korist).

Moje lično mišljenje i utisak je da institucije u Srbiji ne funkcionišu ni blizu dobro i da je veoma visok stepen korupcije. Tako da je često pametno angažovati dobrog i iskusnog advokata.

Podeli ovaj članak...

3 misli o “Zakon o saobraćaju za bicikliste u Srbiji”

  1. Glupo je što nije propisano nošenje kacige. Zar su naše glave tvrđe od onih u EU? U slučaju pada ili sudara kaciga štiti glavu i često spašava život.

    Odgovori
    • Ta tema zna biti dosta škakljiva – kad su strahovi u pitanju (“život, zdravlje” je li).
      Planiram poseban članak na tu temu. Ukratko, mislim da kaciga ne sme biti zabranjena, naravno, ali nikako ne sme biti ni obavezna.

      Obrazloženje, ukratko:
      1) Destimuliše ljude od upotrebe bicikla (postoje proverljivi statistički podaci u zemljama gde je uvedena kao obavezna), tj. smanjuje broj biciklista, vozači ih onda ređe viđaju, pa nisu naviknuti da paze na njih, te verovatnoća da ti se desi nezgoda u saobraćaju raste! Iako ukupan broj nezgoda opada – jer kad nema puno bicikala, nema ni puno nesreća sa njima.

      2) Objektino nije uvek i za svakog potrebna. Ja vozim bajs skoro 40 godina, padao sam mali milion puta, 4 puta su me udarala kola – nikad glavu nisam udario (mada možda ne izgleda tako 🙂 ). Bicikl nije preterano opasna aktivnost. Možda je za nijansu rizičniji od pešačenja. Ljudi ginu i kada hodaju, ginu i kad se okliznu u kadi i udare glavom (isto proverljivo po policijama, za smrti se mora raditi uviđaj). Nikom ne pada na pamet propisivati obavezu kacige za bukvalno svaku aktivnost. Uvek se svodi na odnos rizika i cimanja. Ljudi nisu pravljeni da žive 1000 godina. 100% bezbedan život nije život.
      Ko ne zna da pada, ili se ne oseća sigurno, ili iz bilo kojeg razloga misli da mu/joj treba kaciga – svakako. Nikoga ne bih odgovarao. Znam ljude koji i kad pešače padnu na glavu. 🙂 Ali to treba da svako za sebe proceni – nikako da se propisuje kao obaveza.

Komentiraj

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.