Ovaj članak objasniće konstrukciju točka bicikla, šta daje veću snagu žbicanom točku, koliko žbica je optimalan izbor.
Tehnika skidanja i montiranja točkova na bicikl, objašnjena je u ovom članku: Kako skinuti točak.
Razlika u veličini: 26 vs 27,5 vs 28/29″ veličine točkova – poređenje.
Veličine guma: standardi za označavanje dimenzija guma (ISO i sl.), koja guma može na koju felnu i sl.
1. Funkcija točka bicikla
Točak služi da se na njemu bicikl kotrlja, naravno. Da bi ispunio tu funkciju, točak mora biti:
- Prav, bez osmice i uvijanja.
- Sa odgovarajućom nablom spram željene vrste pogona. Videti članak: Zadnja nabla bicikla.
- Sa odgovarajućim obručem (felnom): spram namene bicikla. Trkački bicikl imaće uži obruč, sa kočionom površinom za drumske kočnice. Bicikl za šumu imaće deblji ojačani obruč, namenjen za disk kočnice.
2. Konstrukcija točka
Točak se sastoji iz nable sa osovinom i ležajevima, obruča (felne) i žbica koje povezuju nablu s obručem i drže celu konstrukciju. Točak praktično stoji na žbicama.
Kako se vidi na slici iznad: kada vozač sedne na bicikl, njegova težina će, preko viljuške, opteretiti osovinu točka i gurati je na dole. Osovina će opteretiti obruč preko žbica kojima je vezana za obruč. Kada je obruč na zemlji, jedini način da se osovina spusti dole pod opterećenjem je ako potpuno rastereti žbice sa donje trećine točka (pojednostavljeno objašnjenje). Žbice se dosta lako savijaju, ali se teško istežu – tako da jedini način na koji mogu pružati potporu točku je kada vuku. Zato je važno da budu dobro uštelovane i zategnute.
Na istom principu se točak centrira da bude u osi i da se ne krivi ni na jednu stranu – žbice zatezanjem drže celu konstrukciju.
Nabla, felna i žbice.
Na slici iznad, vide se centrirani prednji i zadnji točak. Na zadnjem točku, pošto treba da bude mesta za kasetu sa desne strane, žbice počinju nešto bliže sredini nable. Kako bi obruč bio na samoj sredini, potrebno je da desne žbice budu kraće od levih. Dotezanjem desnih žbica, obruč se pomera blago ka desno, dok se dotezanjem levih žbica, obruč pomera blago u levo. Na taj način se točak fino centrira.Centriranje točka dobiće poseban članak, ali ovo je osnovni princip na kom se zasniva.
Video koji prikazuje kako se centrira točak:
![Centriranje točka - kako centrirati točak bicikla [0009]](https://bicikl.bikegremlin.com/wp-content/plugins/wp-youtube-lyte/lyteCache.php?origThumbUrl=https%3A%2F%2Fi.ytimg.com%2Fvi%2FkTNIFyte-gs%2F0.jpg)
3. Izbor pravog točka
3.1. Broj žbica
Pre nekih 50 i kusur godina, bicikli su uglavnom imali po 36 žbica na svakom točku. U Engleskoj standard je bio 40 za zadnji točak, a 32 za prednji. U svakom slučaju ukupno 72 žbice. Samo su “fensi” trkački bicikli imali po 32 žbice na zadnjem točku.
Pošto su ljudi 32 žbice povezivali sa egzotičnim trkačkim biciklima, neko iz marketinga se dosetio: “Hajde da uštedimo na materijalu i prodajemo točkove sa 32 žbice, a predstavimo to kao unapređenje, novije, bolje, kao trkači što koriste!’ ” Rezultat ove briljantne ideje su točkovi koji su slabiji, manje dugotrajni, po istoj, ili čak višoj ceni. Za prosečnog korisnika koji ne opterećuje bicikl, ovi točkovi su mogli držati vodu dok traje garancija i svi su bili zadovoljni (proizvođači točkova malo više nego ostali).
Ovaj trend je kasnije nastavljen, pa sad ima i točkova sa 24, čak i 16 žbica! Glavni akcenat kod marketinga ovih točkova je da su lakši i aerodinamičniji.
Ako se uporede slike iznad, vidi se da kod levog točka svu težinu vozača u jednom momentu nose 4 žbice (grubo rečeno), dok je kod točka desno težina podeljena na više od 10 žbica. Leva felna mora biti puno kruća i jača (i samim tim nešto teža) da podnese veliko opterećenje na samo jednom mestu. Takođe, same žbice moraju biti jače (i teže). Zbog ovoga točkovi sa manje žbica čak nisu ni baš toliko lakši koliko deluje na osnovu manjeg broja žbica. Što se aerodinamičnosti tiče, 90% otpora vazduha proizvodi telo vozača. Točkovi tu utiču sa par procenata.
Zbog svega ovoga, razlike su veoma male, osetne samo za trkače, takmičare. Ipak, razlika koja se i te kako oseti je pouzdanost, dugotrajnost i snaga točka. Točkovi sa 36 i više žbica mogu da podnesu puno više opterećenja, puno se teže krive i lakše ispravljaju. U slučaju da i pukne jedna žbica, točak će i dalje ostati u voznom stanju da se stigne do kuće. Točkovi sa 40 žbica se mogu praktično godinama voziti sa jednom puknutom žbicom. 🙂 Kod točkova sa 32 i manje žbica, svaka puknuta žbica može praviti problem.
Gornja granica, preko koje nema smisla dodavati više žbica, jer se ne dobija mnogo ni na snazi konstrukcije, ni na mogućnosti vožnje sa jednom puknutom žbicom je 40. Ako se bicikl ne koristi za prevoz većeg tereta, čak i 36 žbica je više nego dovoljno.
Čelične žbice sa mesinganim niplama su najrobusnije na tržištu. Naravno, od nekog renomiranog proizvođača.
3.2. Felne
Dobra felna treba da bude pristojno kruta, što lakša, što dugotrajnija i što jača. Takođe, treba da omogući dobro kočenje pakni po felni (osim ukoliko se koriste disk kočnice), kao i da se ne pregreva lako pri kočenju.
Postoje tri aktuelna materijala za izradu felni:
- Čelik
Čelične felne su teške, rđaju, kočnice više klize po njima kad su mokri uslovi. - Karbonska vlakna
Karbonske felne su po pravilu najkruće i najlakše. Dobar izbor za trkače. Ipak, traže specijalne pakne (i lošije koče – osim ako je točak sa disk kočnicom), manje su otporne na udarce, skuplje su. - Aluminijum
Aluminijumske felne su lakše i kruće od čeličnih. Takođe, pružaju najbolje performanse pri kočenju. Ako se prave sa duplim zidom, po pravilu su i jače od čeličnih i karbonskih.
Duplozidne felne su otpornije na udarce, puno se teže i ređe krive:
3.3. Tip nable (glavčine točka)
Nabla treba da bude sa kvalitetnim ležajevima, kako bi mogla dugo i lepo da radi.
Shimano nudi najviše za dati novac po ovom pitanju. Naravno, nable se biraju spram željene namene i broja žbica.
Spram namene mogu biti drumske, ili MTB (off road). MTB nable su obično napravljene sa boljom zaštitom od prodiranja vode i prljavštine, a zadnja MTB nabla je i nešto šira (135 naspram 130 mm širine za drumske zadnje nable – dok moderne MTB nable za teške terene imaju širinu od 142, 148, 150 i čak 157 mm). Ovo daje dodatnu čvrstinu točku pri bočnom opterećenju, jer se žbice pletu pod povoljnijim uglom. Za definiciju širine nable, kliknuti na ovaj link: OLD.
Prednje nable su obično širine 100 mm, bilo da su drumske, ili MTB. Moderne nable sa punom osovinom, za agresivnu off-road vožnju, mogu biti šire – i prednja i zadnja.
3.4. Sklapanje u celinu
Pri izboru felni i nabli, mora se voditi računa o broju žbica. Nabla za 36 žbica traži i felnu sa 36 rupa. I obrnuto.
4. Zaključak
Točkovi su, pored rama, deo koji najviše utiče na to kako se bicikl vozi, kako ide. Kvalitetni obruči, ležajevi i dobre žbice su garancija da će točak raditi pouzdano i dugo.
Neki od izazova pravljenja točka objašnjeni su u članku: Točak po meri čoveka ipo.
U posebnom članku pisao sam više o tehničkoj strani toga kako napraviti točak za bicikl, načinu pletenja žbica itd.
5. Lični stav autora
Točkovi sa manje od 36 žbica su najveća prevara koju su prodavci smislili i onaj ko se ne trka može da uzme točkove sa po 36 žbica i da ne oseti nikakvu uskraćenost u praksi, sem ređe potrebe za centriranjem točka..Za duže ture sa teško opterećenim biciklom, poželjno je naći i zadnji točak sa 40 žbica.
Desilo mi se da prilikom vožnje kući po mraku i kiši (kad bi inače? 🙂 ) naletim na rupu i pukne mi žbica zadnjeg točka. To sam video tek kad sam stigao kući. Točak je dobio blagu osmicu, ali se nije iskrivio dovoljno da smeta i da se oseti u vožnji. Imao je 36 žbica (lošijeg kvaliteta doduše).
Prilikom grupne vožnje, koleginica je naletela na rupu (sekund nepažnje) i pukla joj je žbica na zadnjem točku. Bio je to točak sa 24 žbice. Točak je dobio toliku osmicu da je počeo češati o ram. Na privesku s ključevima nosim ključ za žbice 🙂 i uspeli smo udesiti točak da se dokotrlja do kuće – ali je i dalje imao priličnu osmicu.
SVAKA ČAST ZA IZLOŽENI TEHNIČKI OPIS.
Pozdrav, RATKO KOŠPIĆ, inž. / iz Zemuna.
Hvala. 🙂
Poštovani,Relja,
Ima li razlike u felnama između hibridnih biciklova i MTB-ova ili se tu razlikuju samo gume?
MTB točkovi dolaze u tri dimenzije, sa marketinškim nazivima 26″ (559 mm), 27,5 ” i 29″ (622 mm).
Ova poslednja dimenzija, 622 mm (popularno zvani 29er) su praktično točkovi za drumske i treking/hibrid bicikle – sve je isti prečnik.
Od širine same felne zavisi opseg širina spoljnih guma koje se na njih mogu montirati. Tako da je sasvim moguće da točak unutrašnjeg prečnika 17mm prihvati gumu od 28mm za hibrid, kao i širu, recimo 50 mm za MTB.
Detaljnije objašnjeno ima ovde:
https://bicikl.bikegremlin.com/2015/08/12/dimenzije-guma/
Bratko ne zovi me kratko, za tebe sam ing. KOŠPIĆ maraton RATKO! Bajkove ja stvaram, dzaram,baram i takmicenjem haram. Pozdrav za my Nigazz MC Gidru i Che Lanamy.
YO
Priča kaže, rodila je majka,
dvoje dece, i to dva dečaka.
Prvi od njih normalan je bio,
dok je drugi bicikl vozio.
🙂
Pošto na zadnjem točku žbice nisu iste dužine s leve i desne strane. Kolika razlika treba da bude?
Koliko znam, nema pravila. Zavisi od više faktora.
1) Koliko je desna strana rupa za žbice na nabli bliže sredini nable u odnosu na levu stranu.
2) Koji je prečnik rupa za žbice na nabli sa leve, a koliki sa desne strane.
3) Koliko se ukošeno pletu, tj. koliko je ukrštanje (radijalno, 2x, 3x, 4x).
U praksi je najbolje koristiti neki on line kalkulator. Često su razlike, čak i na biciklima sa više brzina, dovoljno male da se može sasvim lepo uraditi i sa žbicama iste dužine s obe strane.
Pozdrav, da li je OK presmirglati kocionu povrsinu felne nekom finom smirglom ili kako doterati kocionu povrsinu da bude, sto se kaze, tip-top ?
Alkohol od 90 i kusur procenata – ima u svim većim supermarketima. Pamučna krpica i trljanje. Fina šmirgla samo ako je negde baš izbrazdana felna.
Isto važi za pakne kočnica.
Posle čišćenja (pogotovo ako se i šmirgla, ili poravnavaju/podešavaju/menjaju pakne) izvesti par jačih kočenja (kontrolisano, da je bezbedno) da se kočione površine ponovo lepo prilagode jedna drugoj. Za očekivati je da tih prvih dva-tri kočenja kočnice, čak i posle čišćenja, ne rade bolje nego pre, ali nakon toga bi trebalo da je sve kako treba.
Pozdrav Relja,
Koliko debljina same zbice utice na nosivost i jacinu tocka?
Hvala
Marko
Planirao sam pisati o tome, ali sam došao do zaključka da pravi odgovor, sa objašnjenjem zašto, traži celu knjigu – manju – bez preterivanja. Tako da će ovaj odgovor možda biti malo štur u tom smislu, iz objektivnih razloga. Elem:
KRATAK ODGOVOR:
Puno manje nego što se misli, važni su i drugi faktori.
POTPUNIJI ODGOVOR (koliko ima smisla pisati u komentaru):
Slaba karika većine točkova je sam obruč (felna), ili – kod točkova sa malim brojem žbica – spoj žbice i felne (tj. niple i felne).
Same žbice, čak i tanje, imaju dovoljno snage da skroz saviju felnu, pre nego same puknu. Ipak, žbice promera 1,8 mm i uže obično pucaju na spoju s niplom, jer navoj nema dovoljno “mesa” da izbegne relativno brzo pucanje usled zamora materijala (da prave finiji navoj na tim tanjim, možda bi bila bolja situacija, ali dubina navoja i korak je isti kao na 2 mm žbicama).
Pravila su sledeća:
– Što je felna jača (i teža), to bolje.
– Što je prihvat niple jači (najbolje su nitovane, tako da nitna prolazi kroz oba zida duplozidne felne, raspoređujući opterećenje na spoljnom zidu, gde naleže traka za felnu), to bolje.
– Što više žbica – to bolje.
– Promer žbica koji daje najjači i “najdugotrajniji” biciklistički točak su žbice prečnika 2 mm na krajevima, tanjene na 1,8 mm na sredini. Eventualno (za tandem, ili pretovarene putne bajseve) ima smisla uzeti žbice koje su 2,3 mm na laktu, 1,8 mm na sredini i 2 mm na delu kod niple.
– Tenzija je veoma važna zbog veka trajanja žbica – mora biti optimalna. Ukupna tenzija žbica treba da je za nekih 20-30 posto manja od najveće tenzije koju felna (najslabija karika) može da podnese. I mora biti što ujednačenija (da ne budu neke žbice puno zategnutije, ili puno labavije od drugih – idealno +-10% razlike u tenziji najviše).
Važan je naravno i kvalitet žbica, felne i nable, kao i izrade (pletenja i centriranja) točka.
SMERNICE:
* Zadnji točak putnog bicikla – duplozidna alu felna, 40 žbica promera 2 mm (ili 2,3 na laktu), “tanjenih” na 1,8 mm na sredini.
* Točak koji treba da bude jak i dugo traje – duplozidna alu felna, 36 žbica (minimum 32) prečnika 2 mm, tanjenih na 1,8 mm.
* Trkački točak – karbonska felna ako baš mora (ako sponzor plaća i važne su sekunde), sa manjim brojem žbica (što manje, to kratkotrajnije, ali i manje otpora vazduha) – aero profila (ravne – “spljoštene” na sredini).
ČESTE ZABLUDE:
* “Manje žbica daju lakši točak” – uglavnom ne, jer felna mora biti dovoljno pojačana (i otežana) da se ne krivi kada je mali broj veoma zategnutih žbica “drži”. Glavni plus je bolja aerodinamika, jer svaka žbica seče vazduh i pravi otpor.
* “Žbice tanjene na sredini daju slabiji točak” – ako se sve sklopi kako treba, žbice tanjene na sredini traju duže i sam točak podnosi više maltretiranja pre nego nešto pukne. Kontraintuitivno je, ima veze sa zamorom materijala, ali žbice koje su pune debljine su praktično “slabije”.
* “Manje zategnute žbice prave udobniji točak” – potpuno netačno, tenzija nema veze sa elastičnošću, a amortizacija koju sam točak može da uradi je u rangu debljine lista papira gore-dole – gume i geometrija rama, kao i suspenzija, utiču na udobnost. Labavije žbice dovode samo do toga da iste brzo pucaju.
Ne znam koliko sam dobro objasnio, kažem, zamisao je da to sve lepo i sistematično složim u knjigu (preobimno je čak i za sajt po mom mišljenju) – kako bi se lepo objasnilo šta, kako, zašto, uz postupak pletenja i centriranja (i isto objašnjenje zašto se baš tako radi).
Hvala na odgovoru Relja.
Dosle su mi dt swiss felge i primjetio sam da su zbice tanje nego na tockovima koji su trenutno na biciklu. Debljina je upravo 2mm i 1,8 mm. Na zalost 32 zbice al sta se moze.
Jedan prijedlog. Mislim da nema dovoljno tekstova o disk kocnicama rotorima itd.
32 žbice sa solidnom felnom, još tanjene na sredini, su sasvim dobra konstrukcija.
Za predlog – hvala. Imam to u vidu. Trenutno je spisak tema o kojima planiram pisati na nekih 25 stavki. I diskovi između ostalog. Biće. Da li kao članak, ili na YouTube kanalu kao video (jedno ne isključuje drugo). Samo ne mogu obećati kada, na žalost.
Relja,
Da li može da se ubaci slika u ovim komentarima?
Malo su mi čudno ispletene žice na točkovima bicikla, ali lepo izgledaju.
Naime, hteo sam da te pitam da li si video pletenje žica na točku 28” tako da je po obodu upleteno 4 žice (oko 80 mm), pa onda prazno oko 120 mm, pa opet 4 žice…i tako ukupno 9 puta (36 žica).
Žurim, pa ne mogu da tražim neku sliku na netu, ali mislim da si razumeo.
Pozdrav.
Slike se mogu postaviti na Internetu, pa u komentaru postaviti link. Ovde sam napisao uputstvo kako to uraditi:
https://www.2bike.rs/forum/topic/8576-kako-da-postavim-sliku-uz-poruku-na-forumu/?p=231478
Viđao sam takve točkove. Ako su dovoljno jeftini, mogu biti prihvatljiv izbor – da ide dok ide. Ali potpuno besmislen i kontra-produktivan dizajn, koji za cilj ima estetiku, ispred dugotrajnosti i funkcionalnosti. Opet – ako se ne može naći drugačiji točak, ili ne po dovoljno povoljnoj ceni, teraće i tako.
U pravu si Relja,
Ako nabodem na ivicnjak baš sredinom praznog dela na točku…sa svojih skoro 90 kg. – biće veselo.
Bicikl je ovakav, samo što ovaj ima “normalne” točkove.
https://www.tretwerk.net/fitnessbikes/Tretwerk-Subs-1-0-28-Zoll-Fitnessbike-Weiss.html
Jedino mi ostaje da pazim kuda vozim, malo mi se čini nežan, u odnosu na KTM MTB, koji mi je ukraden.
Nebih ga sam kupio, ali sam ga dobio na poklon.
Žbice ne nose opterećenje tako što se opiru sabijanju – već tako što im se smanjuje napetost (pre-napregnuta struktura). Tako da udarac o bankinu sam po sebi nije više kritičan na takvom točku.
Tu su prisutni drugi problemi – izjednačavanje tenzije i opterećenja po celom obodu točka. Problem takvih “egzotičnih” točkova je postizanje dovoljne i ravnomerne zategnutosti svih žbica, kao i to što neravnomerno opterećuju felnu – puno više na mestu gde su 4 zbijene, pa onda duži deo felne bez i jedne žbice…
Ali sa dovoljno debelim i jakim felnama, to će terati. Kažem, ne bih svesno tražio takav točak (pre bih izbegavao), ali kad je već tu – služiće.
Na biciklu sa linka bih menjao sedlo i pedale – za model koji je meni udoban, na koji sam naviknut (i pedale koje su jake i pouzdane, sa “šrafićima” da mi ne sklizne noga sa pedale, pošto vozim i po snegu).
Ovo ostalo – često traje iznenađujuće dugo. Menjati kako šta otkaže. I dalje je “motor” najvažniji. 🙂 I da se uživa u vožnji. Ako se planira zamena većine komponenata za neke srednje/više klase, često bude isplativije prodati bicikl kao polovan i uzeti drugi (nov, ili ispravan polovan) sa odgovarajućim (željenim) komponentama.
Drugim rečima: sve je to super, važno je da se vozi. 🙂
E, majstore, pogledaj specifikaciju ovog gore bajsa i napiši šta bi ti odmah menjao, samo da ne bude ceo bicikl.
Ja sam stariji mladić ( “Titov pionir iz 50 i neke“), pa mi ovaj odgovara za rekreaciju i jurenje baba po savskom keju.
Hvala.
Relja,
Jel su izdrzljive kinske zice od 15din kom, ili vredi izdvojiti lovu za skuplje zice koje kostaju 50din po komadu?
Pitam,posto mi se redovno krivi tocak?
Najjeftinije kvalitetne žbice koje sam našao su SAPIM, ili DT Swiss, prečnika 2 mm celom dužinom.
Ipak, uspevao sam napraviti točkove koji dugo traju čak i sa “kineskim” žbicama – uz kvalitetne (DT Swiss, ili SAPIM) niple.
Potrebno je da nabla bude sa zidovima (prirubnicama, za žbice) koje nisu previše tanke, da felna bude jaka, kao i da broj žbica bude od barem 32, poželjno 36.
Takođe, potrebno je voditi računa o tome da tenzija žbica bude dovoljno visoka (a ne previsoka) – ovde sam pisao o značaju ujednačene (i optimalne) tenzije žbica.
Na kraju, kod nabli za više od 7 brzina, poželjno je da ukupna širina nable (i prihvata točka na ramu) bude od barem 135 mm, inače će leve žbice biti previše labave, dok će desne biti pretegnute. Kako više zadnjih zupčanika slabi točak.
O širinama zadnjih nabli bicikala.
Hvala ti puno na opseznom odgovoru.Sve najbojle…dobri covece
Postovanje, koja marka tockova je pouzdanija, P:LAB ili KRYPTON X?
trazim za V brake, 26″ nabla je na obe Quando.
Ne znam za P:LAB.
Krypton felne su dosta jake i dugotrajne, samo su i dosta teške, to im je mana (lično ih dosta koristim zbog povoljne cene i neuništivosti).
Hvala lepo, pozdrav!
Da li je opasno voziti bicikl ako je jedna zbica ispala iz lezista? Ja sam je ucvrstio ali nije to vise to. Tocak malo vrluda ali nista strasno. Ali me zanima da li ce vremenom to da se pogorsa i da li moze da ugrozi voznju na bilo koji nacin?
Ćao Miroslave,
Ako su žbice na točku previše labave, ili/i im je tenzija neujednačena, veća je verovatnoća da će vremenom pucati usled zamora materijala.
Nisam siguran na šta se tačno misli pod “ispala iz ležišta” (da li se nipla odvrnula, ili nešto drugo), ali svakako vredi proveriti da li su neke žbice previše labave, druge previše zategnute, i pokušati ujednačiti tenziju, a da točak ostane u pravcu.
Pisao sam više članaka i pravio nekoliko videa na temu pravljenja i centriranja točkova, tako da za detalje preporučujem pretragu sajta i YouTube kanala.
Koliko je opasno?
Ako točak ima 36 (ili više) žbica, pucanje jedne žbice neće napraviti problem – moći će se barem bezbedno zaustaviti.
Ako ima manje od 32 žbice, onda pucanje jedne može dovesti do više krivljenja felne, teže kontrole bicikla, možda i češanja/blokiranja gume o ram.
Pozdrav, kolika je maximalna potrosenost zida kocionog dela felne? Kupio sam bicikl online i nisam bio u mogucnosti da vidim taj detalj, a vidim da je udublje po strani oko 0.5mm ili da kazem potrosenost kocione zone. Da li je u mom slucaju potrebna zamena felnu i novo pletenje mozda? U pitanju je hibrid\drumski bicikl sa aero zbicama napred 20 zbica nazad 24 zbice.
Hvala unapred
Ćao Gorane,
To zavisi od debljine zida felne (kad je nova).
Ako je 2 mm, može se trošiti i ceo 1 mm.
Ako je 1,6 i slično, trebalo bi zameniti čim dođe do 1 mm (dakle, čim se potroši 0,6 mm).
Uz napomenu da na novijim felnama, markeri za potrošenost često budu svega 0,5 mm duboki – što znači da proizvođači računaju da je to potrošenost posle koje treba zameniti felnu.
P.S.
Ako se bicikl ne koristi za takmičenje, preporučio bih da se točkovi ispletu sa nekim Shimano nablama srednje klase sa po 36 žbica (i odgovarajućim felnama). 🙂
Cao Relja, hvalana brzom odgovoru. Nisam preterano aktivan biciklista i moje rute su lokalne te ne prelaze 30km do max 50km i samim time sam i gledao bicikl da mi je lep na oko. Zadrzao bih nable jer su Ricijeve (po naski jel), a mozda samo zamenim felnu u skorijem vremenu.
Cao, evo misterija resena. Dotegnuo sam zbice zadnjeg tocka za 1/4 kruga i problem je resen, nema vise stenjanja i skripe nikakave… 😀
Zdravo Relja!
Da počnem od toga da znam da radim baš ono što ne bi trebalo.
Gotov bicikl me čeka u 1200km od kuće – kupim ga za 12 dana i krećem za Srbiju. Gravel/Touring CrMo varijanta u vrh konfiguraciji, osim što….
Avans od 50% sam već uplatio – a pogrešno sam video koji su točkovi, odnosno koji broj žbica je u pitanju.
Fulcrum Rapid DB 5 sa samo 24 straight-pull žbice.
Put je dug. Ja sam poprilično lak (65kg), ali ću imati bisage 2x25l, plus šator, oprema, hrana.
Nikad nisam uzeo bicikl bez makar 32 i ne razumem kako mi se ovaj ‘detalj’ potkrao.
Proizvođač deklariše 120kg (ukupno), s druge strane postoje diskusije na reditu gde se ljudi žale na ovaj konkretan točak i to baš na žbice.
Šta činiti. Da li se uputiti na put sa dosta rezervnih ili je pametnije smisliti nešto drugo?
Uf.
Ćao Milovane,
Možda malo filozofski odgovor, ali nije dobro kad čovek nema poverenja u svoju opremu. To nekako pritiska, sputava, i kvari uživanje.
Nevezano za to da li je sumnja objektivno opravdana, ili ne – uvek savetujem da se uradi ono što čovek misli da treba. U ovom slučaju, rekao bih da je sumnja u izdržljivost točka objektivno opravdana. Ima šanse da prođe sve bez problema, ali za bicikl koji nosi teret, pogotovo za duži put, gledao bih staviti 36 žbica (idealno ako su tanjene na sredini, tj. “double butted” što kažu marketinški timovi kompanija DT Swiss i Sapim). Dok vozač može rasteretiti sedlo pri nailasku na džombe, teret stoji pa stoji i ne obazire se na uslove puta, tako da je u tom smislu “teže” dodatnih 20 kila tereta, nego dodatnih 20 kila telesne mase bicikliste.
Sreća u nesreći je što su lagani točkovi sa malo žbica dosta popularni i računam da će se relativno lako prodati ljudima koji misle da je to odlična ideja (win-win što bi rekli Ameri). 🙂
P.S.
Ako se pravi točak, pogotovo ako ram prihvata nable sa quick-release (tj. ako se ne šrafi u ram – “thru-axle”), pristojna Shimano nabla nije nenormalno skupa (oko 30 evra), pristojne žbice (tipa Sapim Race) sa niplama su oko 60 evro-centi komad, a Krypton felne od oko 10 evra su iznenađujuće jake. Sve ukupno, oko 60 evra za delove za kršten zadnji točak. DT Swiss 535, ili TK 540 felne su u rasponu od 30 do 60 evra, a dolaze sa 36 rupa i dosta su jake od tih “brendiranih” (i skupljih) felni.
Relja