Podešavanje udobnog položaja sedenja na biciklu - bike fitting

Podešavanje položaja sedenja na biciklu – bike fitting

Ažurirano: 09/11/2018.

Sa izuzetkom ramova koji su “za tri broja” preveliki, ili premali, većina bicikala se može podesiti tako da budu udobni(ji) za vožnju. Ovaj članak pruža detaljno objašnjenje za podešavanje položaja sedenja na biciklu – eng. “bike fitting”. Jednostavnije, kraće objašnjenje, primerenije početnicima nalazi se u članku: Podešavanje udobnog položaja na biciklu.

Sadržaj:
0. Uvod
1. Kontaktne tačke
2. Ugao sedla
3. Podešavanje visine sedla
4. Horizontalni položaj sedla – napred-nazad
5. Korman: visina i rastojanje

 

0. Uvod

Ovo je članak o podešavanju položaja sedenja na biciklu. Da bi se položaj sedenja mogao namestiti tako da bude udoban, važno je pre svega odabrati ram optimalne veličine (ili barem približno). Članak o tome kako odabrati pravi ram za sebe, može se pročitati ovde: Kako odabrati pravu veličinu rama

Položaj sedenja treba da bude takav da bude udoban, a da omogući efikasno okretanje pedala, kao i lako upravljanje biciklom. Zvuči jednostavno, zapravo i jeste, ali treba obratiti pažnju na neke sitnice koje mogu napraviti veliku razliku.

 

1. Kontaktne tačke

Ono što određuje položaj sedenja su u stvari kontaktne tačke. Mesta na kojima se oslanja na bicikl. To su sedlo, pedale i korman.

Kontaktne tačke, označene.
Kontaktne tačke, označene.

Značaj kontaktnih tačaka je očigledno prikazan na slici ispod. Mali, sklopivi bicikl, može se izvlačenjem šipki sedla i kormana napraviti tako da položaj sedenja bude kao na velikom, puno većem biciklu.

Sklopivi bicikl. Točkovi su veličine kao na dečijem biciklu, ali odrastao čovek se udobno smesti na ovakav bicikl. Položaj sedenja je uspravan, za gradsku vožnju.
Sklopivi bicikl.
Točkovi su veličine kao na dečijem biciklu, ali odrastao čovek se udobno smesti na ovakav bicikl.
Položaj sedenja je uspravan, za gradsku vožnju.

Dakle,  za udobnu i efikasnu vožnju, treba podesiti kontaktne tačke na pravo rastojanje jedne u odnosu na druge. To je sva mudrost. Ovo rastojanje zavisi od dimenzija bicikliste: dužine nogu, torza. U manjoj meri zavisi i od namene bicikla – da li se želi trkački, agresivniji položaj, ili opušteniji, za laganu gradsku vožnju.

Optimalan položaj sedenja - različit za različite tipove bicikla
Optimalan položaj sedenja – različit za različite tipove bicikla

Kad je već reč o kontaktnim tačkama, ovo je pravilan položaj stopala na pedali:

Pravilno postavljeno stopalo na pedali.
Pravilno postavljeno stopalo na pedali.

Stopalo na pedali treba da stoji tako da osovina pedale prolazi tik iza zgloba prstiju. Na prednjoj trećini stopala da bude težište. Pogrešno je voziti sredinom stopala oslonjenom na pedalu, ili samim prstima.

 

2. Ugao sedla

Ovo je obavezno za početak. Sedlo treba da bude vodoravno. Muškarcima često odgovara da nos sedla bude za stepen-dva podignut, ženama da bude za stepen dva spušten, ali za početak sedlo namestiti da bude vodoravno. Kasnije vršiti fina podešavanja po ukusu.

Sedlo postavljeno paralelno sa tlom.
Sedlo postavljeno paralelno sa tlom.

Ako se sedlo nagne previše u napred, vozač će kliziti ka kormanu, previše težine biće prebačeno na ruke – korman će početi da žulja. Ali problem je u uglu sedla.

 

3. Podešavanje visine sedla

Visina sedla se prvo grubo odredi na sledeći način: kada se sedne na sedlo, peta stavi na pedalu, noga treba da se može skroz ispružiti, tako da pedala, u položaju kad je najdalje od sedla, ne bude niže od noge, a da ne bude ni previsoko, pa da odiže vozača sa sedla. Obratiti pažnju da kukovi budu paralelni sa tlom, da se ne naginje ni na jednu stranu.

Sedlo na pravoj visini da se noga ispruži sa petom oslonjenom na pedalu. Tada će kad se noga stavi pravilno, sa prednjom trećinom stopala na pedali, noga biti blago povijena što je idealno za okretanje pedala.
Sedlo na pravoj visini da se noga ispruži sa petom oslonjenom na pedalu.
Tada će kad se noga stavi pravilno, sa prednjom trećinom stopala na pedali, noga biti blago povijena što je idealno za okretanje pedala.

Kad se ovo radi, treba se osloniti na stabilan predmet i stisnuti kočnicu kako bi bicikl stajao u mestu.

Improvizacija. Nemojte nipošto pri ovom merenju pokušavati drugu nogu držati na zemlji. Ako možete da dohvatite zemlju, sedlo je verovatno prenisko - objašnjeno će biti zašto.
Improvizacija.
Nemojte nipošto pri ovom merenju pokušavati drugu nogu držati na zemlji. Ako možete da dohvatite zemlju, sedlo je verovatno prenisko – objašnjeno će biti zašto.

Česta greška početnika je da se sedlo podesi dovoljno nisko da se, makar prstima, može dohvatiti tlo (dok se sedi na biciklu). Kod starih bicikala, pedale i osovina pogona bili su dosta nisko, pa je ovo bilo moguće i kad je sedlo podešeno na pravoj visini. Od 80ih godina XX veka, ramovi se prave tako da pogon bude relativno visoko. Ovo omogućava lakše prelaženje preko prepreka i više naginjanja u krivini – pedale nisu toliko niske da nešto zakače. Mana je što više nije moguće sedeti na sedlu i spustiti obe noge da se dohvati zemlja – osim ako je sedlo postavljeno prenisko.

Levo ispravno, desno prenisko podešeno sedlo
Levo ispravno, desno prenisko podešeno sedlo

Vožnja sa sedlom podešenim prenisko može dovesti do bolova u kolenima i zdravstvenih problema. To je ekvivalent hodanja u čučećem položaju – neefikasno, naporno.

Previše podignuto sedlo opet pravi drugi problem. Stopalo će pri pedalanju ići previše na dole, kako bi se pedale dohvatile, a kukovi će se njihati sa jedne na drugu stranu – da se lakše dohvate pedale. Previše pritiska biće na zadnjici (i delu između nogu), jer noge neće nositi dovoljno tereta.

Previsoko postavljeno sedlo.
Previsoko postavljeno sedlo.

Kako naći optimum? Posle merenja petom, podizati sedlo za po 1 cm, i napraviti dužu vožnju. Kad se dođe do tačke da je previsoko (pritisak na sedlu, kukovi šetaju levo-desno, stopalo se spušta na dole da dohvati pedalu u najnižem položaju): spustiti sedlo za pola cm. “Ne znaš šta je dosta dok ne vidiš šta je previše”.  🙂

Početna metoda sa petom je u prinicipu OK za većinu rekreativnih vozača. I dobra početna tačka u svakom slučaju.

Biciklisti koji vole brzo vrteti pedale (voze sa većom kadencom), često više vole kad je sedlo ipak nešto niže (reč je o 3-8 mm) od visine utvrđene opisanom metodom. Opet, to se utvrdi vremenom i iskustvom i individualno je, ali neka početna visina dobijena “peta” metodom je sasvim OK.

 

4. Horizontalni položaj sedla – napred-nazad

Sedlo se postavi tako da, kad su kurble paralelne sa tlom, visak iz dna čašice kolena prolazi tačno kroz osovinu pedale. Voditi računa da su stopala stavljena pravilno na peale (objašnjeno na kraju pasusa o kontaktnim tačkama). Ovaj položaj naziva se i KOPS (eng. Knee Over Pedal Spindle).

Visak iz čašice kolena prolazi kroz osovinu pedale.
Visak iz čašice kolena prolazi kroz osovinu pedale.

Kad je ovo sve podešeno, ponovo proveriti visinu sedla metodom pete. Jer se rastojanje od pedala može promeniti kad se sedlo pomera napred-nazad. Na primer, pomeranjem sedla za par cm u nazad, dobija se udaljenje od pedala za oko jedan cm, otprilike. Time se dobija isti efekat, što se rastojanja tiče, kao da je šipka sedla podignuta za jedan cm.

Zatim još jednom proveriti položaj napred-nazad. Tako se iz nekoliko iteracija može dobiti idealan položaj (koji se posle spram namene bicikla i stila vožnje još fino podešava).

Samo napomena da je KOPS dobar polazni, srednji položaj. Za agresivniju vožnju (ili pak hronometar), mnogima će odgovarati sedlo još malo ka napred, dok će za opušteniju, “zavaljenu” vožnju sedlo biti za par cm iza KOPS položaja. Takođe, idealan krajnji položaj zavisi i od ličnih afiniteta. Ipak, KOPS je svakako solidan početni položaj, dok se ostatak bicikla ne podesi (korman i sl.).

Pogrešno je pomeranjem sedla napred-nazad uticati na rastojanje kormana. Rastojanje kormana rešava se dužinom lule kormana. Sedlo se podešava naspram pogona, tj. pedala, kako je objašnjeno, ništa drugo se ne uzima u obzir.

Ako se sedlo pomeri previše u nazad, položaj sedenja će biti previše zgrčen, sa kormanom previše daleko.

Ako se sedlo pomeri previše unapred – puno opterećenja na ruke. Kao da se čovek pokuša nagnuti napred dok je naslonjen leđima na zid. Pašće ka podu jer donji deo tela ne može da se uvije ni malo ka nazad radi ravnoteže.

 

5. Korman: visina i rastojanje

Kada je sedlo podešeno kako treba, ostaje da se još posveti poslednjoj kontaktnoj tački, kormanu.

Dohvat do kormana, tj. rastojanje od sedla do kormana, zavisi od dužine ruku i torza bicikliste. Rastojanje treba da je toliko da se rukama može komotno uhvatiti korman, sa blago savijenim laktovima. Bez preteranog izvijanja, grča u ramenima, leđima i slično.

Dobro podešen MTB. Ruke su blago povijene u laktovima.
Dobro podešen MTB.
Ruke su blago povijene u laktovima.

Kada je sedlo podešeno kako treba, korman treba da je barem širine ramena vozača. Visina i ugao se postavljaju spram ličnih afiniteta. Neko voli uspravan položaj, neko pognutiji. Važno je samo da je hvat prirodan, udoban i da se može dohvatiti korman sa blago povijenim rukama – bez napornog istezanja, ili previše savijanja u laktovima (ređi slučaj).

Članci o podešavanju kormana i ručica – kokpita:

Podešavanje ugla i visine kormana
Podešavanje MTB kormana
Podešavanje drumskog kormana

Podeli ovaj članak...

4 misli o “Podešavanje položaja sedenja na biciklu – bike fitting”

  1. Imam pitanje.au toku duze voznje mi se javlja trnjenje u sakama i prstima.Vozim sa biciklistickim rukavicama.Zimskim,letnjim,zavisi od godisnjeg doba.Da li je moguce da mi se to desava zbog podesavanja sedista?Udobnije mi je kad je nos sedista malo nizi.
    Pozdrav

    Odgovori
    • Može biti više stvari.

      Pomeranje sedla u nazad, kao i podizanje nosa sedla ka gore smanjuju pritisak na ruke, više težine se prebacuje ka nazad. Naravno – sva podešavanja treba raditi sa merom. Ovde su objašnjena neka osnovna, početna podešavanja, kao dobra polazna osnova za dalje podešavanje:
      http://bicikl.bikegremlin.com/2015/09/09/podesavanje-polozaja-sedenja-na-biciklu-bike-fitting/

      Spuštanje vrha sedla na dole povećava deo težine tela koji nose ruke. Ako se vrh sedla pomera ka dole zbog veće udobnosti na sedalnom delu, možda vredi probati neko drugo sedlo, eventualno sa izrezom u sredini. Takođe, možda treba podesiti rastojanje kormana (kraća lula možda), ili ga malo podići.

      Ovde su ostali članci vezano za podešavanje položaja na biciklu (podešavanje kormana i sl.):
      http://bicikl.bikegremlin.com/category/podesavanje/

      Takođe, trnjenje ruku može biti i zbog nekog drugog, zdravstvenog problema koji nije direktno vezan za bicikl, samo se tu ispoljava.

Komentiraj

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.