Pravilna tehnika kočenja na biciklu

Tehnika kočenja biciklom

Ažurirano: 09/11/2018.

Ovaj članak bavi se pravilnom tehnikom kočenja na biciklu. Kako se zaustaviti bezbedno za najmanje moguće vreme (i pređeni put). Kako pravilno koristiti prednju i zadnju kočnicu.

Sadržaj:
1. Čemu služe kočnice na biciklu?
2. Preraspodela težišta pri kočenju i prijanjanje guma
3. Korištenje kočnica za kontrolu bicikla
4. Snažno, “naglo” kočenje
…4.1. Zar neću preleteti preko kormana?
…4.2. Na šta obratiti pažnju?
…4.3. Šta ako točak počne proklizavati?
5. Kada koristiti (u najvećoj meri, ili) isključivo zadnju kočnicu?

 

1. Čemu služe kočnice na biciklu?

Pored očiglednog: kočenje i zaustavljanje, kočnice pomažu i u kontroli, upravljanju biciklom. Ova druga namena spada u napredne tehnike, ali vredi je barem spomenuti.

Da bi kočnice zadovoljile bezbednosne kriterijume, kao i omogućile bolju kontrolu bicikla, potrebno je imati kočnice na oba točka, tako da su potpuno odvojene. Na taj način se mogu obe kočnice nezavisno kontrolisati, a u slučaju da jedna otkaže, postoji rezervna. Obe funkcije su važne!

2. Preraspodela težišta pri kočenju i prijanjanje guma

Prva stvar koja se desi kada se kočnice aktiviraju je preraspodela težišta na prednji točak. Što je kočenje snažnije, to je više težišta na prednjem točku. Ovo utiče na upravljanje biciklom i prijanjanje točkova na put. Kada se započne kočenje, prednja guma postaje opterećenija i bolje prijanja na podlogu, a zadnja je rasterećenija i slabije prijanja.

Zato, kada se započne kočenje sa obe kočnice, treba postepeno popuštati zadnju, jer se prijanjanje zadnjeg točka postepeno umanjuje, kako se težište prebacuje napred. Istovremeno, treba postepeno pojačavati pritisak prednje kočnice – da prati postepeno prebacivanje težišta na prednji točak i pojačavanje njegovog prijanjanja. Čak i pri naglom kočenju, kada se sve to radi u delićima sekunde, ovo treba raditi postepeno – brzo, ali postepeno.

Postepenost i praćenje prijanjanja su važni, jer, dok se proklizavanje zadnjeg točka još i da kontrolisati, proklizavanje prednjeg točka uglavnom dovodi do momentalnog pada. Ovo nije razlog za upotrebu samo zadnje kočnice, zbog puno slabije zaustavne moći i ranog blokiranja zadnjeg točka – samo razlog da se vežba kontrolisano, ali snažo korištenje prednjom kočnicom.

3. Korištenje kočnica za kontrolu bicikla

Tipičan primer je pravljenje polukružnog okreta na malom prostoru. Samo zadnja kočnica koristi se za kontrolisanje brzine pri ovakvim sporim manevrima. Korištenje prednje kočnice izazvaće naglo naginjanje bicikla ka unutrašnjosti krivine i, možda, pad.

Tehničke terenske staze i vožnje nekad zahtevaju naizmenično blokiranje prednjeg i zadnjeg točka – tako da se prednja i zadnja kočnica koriste naizmenično.

4. Snažno, “naglo” kočenje

Mnogi biciklisti oslanjaju se najviše na zadnju kočnicu. U slučaju da je potrebno iznenada naglo zakočiti, zadnji točak ne zaustavlja bicikl dovoljno brzo i efikasno (zbog gubitka prijanjanja usled prenosa težišta). Ukoliko takav biciklista naglo upotrebi prednju kočnicu, bez navike i vežbe, često se desi pad.

Druga česta greška je tretiranje kočnica kao uključi/isključi prekidača. One su zapravo fini regulator – mogu se malo jače stisnuti, dodati pritisak, ili popustiti malo – u zavisnosti od prijanjanja točkova, preraspodele težine i željene brzine/usporavanja.

Pravilna tehnika naglog, snažnog kočenja, podrazumeva sledeće stvari:

  1. Prebacivanje težine ka nazad
  2. Ruke savijene u laktovima, kako bi se lakše kontrolisala putanja, amortizovale vibracije i prednja guma bolje prijanjala

    Ruke blago povijene - čvrsto, ali ne zgrčeno. Telo - težina u nazad prebačena, koliko god je moguće.
    Ruke blago povijene – čvrsto, ali ne zgrčeno.
    Telo – težina u nazad prebačena, koliko god je moguće.
  3. Blag pritisak na zadnju kočnicu – delić sekunde pre aktiviranja i prednje kočnice (težište se prebacuje na prednju gumu i omogućava bolje prijanjanje pre aktiviranja prednje kočnice).
  4. Snažan i brz stisak prednje kočnice uz postepeno dodavanje. Pokret poput ceđenja limuna – ne cimanje, ali brzo, uz postupno pojačavanje
  5. Zadnja kočnica ostaje tek-tek dodirnuta, nakon početnog blagog stiskanja – samo da uspori inerciju zadnjeg točka.

Objašnjenje: kada se kočenje započne, težina se polako prebacuje na prednji točak. Zadnji točak će loše prijanjati, tako da zaustavljanje zadnjeg točka ne pomaže zaustavljanju bicikla – samo će klizati po tlu.

Naglo kočenje na nizbrdici. Prednji točak se bukvalno odiže od tla, ali zbog pravilne tehnike nema straha od preletanja preko kormana. Takođe, nema ni previše smisla stiskati zadnju kočnicu.
Ekstreman primer:
Naglo kočenje na nizbrdici.
Zadnji točak se bukvalno odiže od tla, ali zbog pravilne tehnike nema straha od preletanja preko kormana.
Takođe, nema ni previše smisla stiskati zadnju kočnicu. 🙂

Dobra vežba (najbolje na nekom praznom parkingu) je da se vozi umerenom brzinom i proba zakočiti što pre samo zadnjom kočnicom. Zadnji točak će relativno brzo početi da škripi, kliza, a za zaustavljanje će trebati dosta vremena.

Zatim probati pri istoj umerenoj brzini kočenje samo prednjom. Prvo par zaustavljanja polako. Posle par proba kočiti malo naglije, pa još malo naglije. Uz povijene laktove i prebacivanje težine pozadi.

Brzina i kočenje treba da budu dovoljno umereni da se vozač ne plaši, samo da oseti kako se kočnice ponašaju i kako se težina prebacuje ka napred pri kočenju.

Da li se brže staje prednjom, ili zadnjom kočnicom?

Na kraju, trebalo bi vežbati sa obe kočnice. Zadnji točak treba da se drži na granici proklizavanja (kad točak proklizava, onda skoro uopšte ne koči). Glavno kočenje vrši se prednjim točkom. Kako se kočenje pojačava, tako i prednji točak preuzima više težine, a time i bolje prijanja, omogućavajući još jače kočenje. Kritičan momenat je pred samo zaustavljanje. Treba pronaći granicu da prednji točak ne prokliza, ali da koči najjače moguće.

Uz dovoljno vežbe, ovo postaje navika i radi se po automatizmu… kao vožnja bicikla.  🙂  Biće ponovljeno: kočnice treba tretirati kao točkić za pojačavanje-smanjivanje, a ne kao on-off prekidač. Stiskati ih i popuštati sa osećajem i uz obraćanje pažnje na prijanjanje točkova. Na ovaj način postiže se najkraći zaustavni put i najbezbednije kočenje.

4.1. Zar neću preleteti preko kormana?

Prednji točak je taj koji omogućava preko 90% zaustavne moći. Zato je važno savladati i uvežbati prebacivanje težine i kontrolu prednje kočnice. Mnogi početnici plaše se da će preleteti preko kormana ako stisnu prednju kočnicu. Kad se tehnika kočenja uvežba, do ovoga ne dolazi ukoliko vozač ne želi namerno da prebaci telo napred i dozvoli biciklu da se podigne na prednji točak.

Težina namerno prebačena napred (sedlo je iza vozača). Kočnica naglo stisnuta (ne postepeno), uz premeštanje težine.
Težina namerno prebačena napred (sedlo je iza vozača).
Kočnica naglo stisnuta (ne postepeno), uz premeštanje težine.

Dok god je težina pomerena ka nazad i ruke su povijene, ali se vozač snažno drži i odupire inerciji, nema rizika od letenja preko kormana.

4.2. Na šta obratiti pažnju?

Ukoliko je podloga klizava, ili je bicikl u nagibu, naglo kočenje prednjom kočnicom može dovesti do proklizavanja prednjeg točka. Dok se proklizavanje zadnjeg točka još može kontrolisati, proklizavanje prednjeg točka često uzrokuje brz pad. Vežbom se može osetiti kada je točak blizu granice proklizavanja, pa malo popustiti s kočnicom (ali ne pustiti potpuno, nema potrebe).

Dobar i bezbedan način da se proveri koliko gume dobro prijanjaju na podlogu je da se pri nekoj umerenoj brzini pritisne samo zadnja kočnica. Klizanje zadnjeg točka nije opasno, a može se osetiti koliko lako počinje proklizavanje.

Pri tome treba voditi računa i o pregrevanju kočnica i guma, što je detaljnije objašnjeno u članku: Tehnika kočenja biciklom na dugim spustevima.

4.3. Šta ako točak počne proklizavati?

Ako zadnja guma prokliza, postupak zavisi od toga koliko je zadnji deo bicikla otišao u stranu. Ako je zadnji kraj puno skrenuo u stranu, bolje je ostaviti zadnju kočnicu i zadnji točak blokiranim, jer bi popuštanjem kočnice zadnja guma naglo “zagrizla” podlogu i prebacila bicikl i vozača na stranu u koju je klizala (a sada je naglo prestala). U slučaju manjeg zakretanja zadnjeg dela bicikla, popustiti zadnju kočnicu.

Ako prednja guma počne da proklizava, odmah popustiti pritisak prednje kočnice. Često nije potrebno prestati sa kočenjem, samo smanjiti pritisak da guma prestane proklizavati.

5. Kada koristiti (u najvećoj meri, ili) isključivo zadnju kočnicu?

Ukoliko se vozi po blatu, snegu, ili ledu, prednju kočnicu ne treba koristiti (ili veoma umereno). U ovim uslovima nemoguće je kočiti naglo.

Po neravnoj, džombastoj podlozi, ukoliko točak poskoči sa tla, a kočnica je ostala pritisnuta, može se desiti da prokliza kad doskoči. Ovo je situacija u kojoj treba koristiti zadnju kočnicu, uz veoma blago (ili nikakvo) kočenje prednjom.

Druge situacije u kojima treba izbegavati kočenje prednjom kočnicom su sledeće: Probušena prednja guma (ili prenizak pritisak), neispravna prednja kočnica, iskrivljena prednja felna (ako kočnica nije disk), iskrivljen prednji disk (ako su disk kočnice), nepoznat (nov) bicikl, ili nepoznata podloga po kojoj se vozi.

Podeli ovaj članak...

4 misli o “Tehnika kočenja biciklom”

  1. Pocetnici bi trebalo posle bilo kakvog servisiranja i/ili podesavanja,pozeljno je proveriti snagu kocnice,kako bi se imalo u vidu kako se ponasati,da ne bi doslo do iznenadnih situacija.Kod iskusnih biciklista ovo ne predstavlja problem.Sjajan tekst.

    Odgovori

Komentiraj

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.