Točkovi bicikla – koliko žbica?

Ovaj članak objasniće konstrukciju točka bicikla, šta daje veću snagu žbicanom točku, koliko žbica je optimalan izbor.

Tehnika skidanja i montiranja točkova na bicikl, objašnjena je u ovom članku: Kako skinuti točak.
Razlika u veličini: 26 vs 27,5 vs 28/29″ veličine točkova – poređenje.
Veličine guma: standardi za označavanje dimenzija guma (ISO i sl.), koja guma može na koju felnu i sl.

1. Funkcija točka bicikla

Točak služi da se na njemu bicikl kotrlja, naravno. Da bi ispunio tu funkciju, točak mora biti:

• Prav, bez osmice i uvijanja.
• Sa odgovarajućom nablom spram željene vrste pogona. Videti članak: Zadnja nabla bicikla.
• Sa odgovarajućim obručem (felnom): spram namene bicikla. Trkački bicikl imaće uži obruč, sa kočionom površinom za drumske kočnice. Bicikl za šumu imaće deblji ojačani obruč, namenjen za disk kočnice.

2. Konstrukcija točka

Točak se sastoji iz nable sa osovinom i ležajevima, obruča (felne) i žbica koje povezuju nablu s obručem i drže celu konstrukciju. Točak praktično stoji na žbicama.

Kako se vidi na slici iznad: kada vozač sedne na bicikl, njegova težina će, preko viljuške, opteretiti osovinu točka i gurati je na dole. Osovina će opteretiti obruč preko žbica kojima je vezana za obruč. Kada je obruč na zemlji, jedini način da se osovina spusti dole pod opterećenjem je ako potpuno rastereti žbice sa donje trećine točka (pojednostavljeno objašnjenje). Žbice se dosta lako savijaju, ali se teško istežu – tako da jedini način na koji mogu pružati potporu točku je kada vuku. Zato je važno da budu dobro uštelovane i zategnute.

Na istom principu se točak centrira da bude u osi i da se ne krivi ni na jednu stranu – žbice zatezanjem drže celu konstrukciju.

Na slici iznad, vide se centrirani prednji i zadnji točak. Na zadnjem točku, pošto treba da bude mesta za kasetu sa desne strane, žbice počinju nešto bliže sredini nable. Kako bi obruč bio na samoj sredini, potrebno je da desne žbice budu kraće od levih. Dotezanjem desnih žbica, obruč se pomera blago ka desno, dok se dotezanjem levih žbica, obruč pomera blago u levo. Na taj način se točak fino centrira.Centriranje točka dobiće poseban članak, ali ovo je osnovni princip na kom se zasniva.

Video koji prikazuje kako se centrira točak:

3. Izbor pravog točka

3.1. Broj žbica

Pre nekih 50 i kusur godina, bicikli su uglavnom imali po 36 žbica na svakom točku. U Engleskoj standard je bio 40 za zadnji točak, a 32 za prednji. U svakom slučaju ukupno 72 žbice. Samo su “fensi” trkački bicikli imali po 32 žbice na zadnjem točku.

Pošto su ljudi 32 žbice povezivali sa egzotičnim trkačkim biciklima, neko iz marketinga se dosetio: “Hajde da uštedimo na materijalu i prodajemo točkove sa 32 žbice, a predstavimo to kao unapređenje, novije, bolje, kao trkači što koriste!’ ” Rezultat ove briljantne ideje su točkovi koji su slabiji, manje dugotrajni, po istoj, ili čak višoj ceni. Za prosečnog korisnika koji ne opterećuje bicikl, ovi točkovi su mogli držati vodu dok traje garancija i svi su bili zadovoljni (proizvođači točkova malo više nego ostali).

Ovaj trend je kasnije nastavljen, pa sad ima i točkova sa 24, čak i 16 žbica! Glavni akcenat kod marketinga ovih točkova je da su lakši i aerodinamičniji.

Ako se uporede slike iznad, vidi se da kod levog točka svu težinu vozača u jednom momentu nose 4 žbice (grubo rečeno), dok je kod točka desno težina podeljena na više od 10 žbica. Leva felna mora biti puno kruća i jača (i samim tim nešto teža) da podnese veliko opterećenje na samo jednom mestu. Takođe, same žbice moraju biti jače (i teže). Zbog ovoga točkovi sa manje žbica čak nisu ni baš toliko lakši koliko deluje na osnovu manjeg broja žbica. Što se aerodinamičnosti tiče, 90% otpora vazduha proizvodi telo vozača. Točkovi tu utiču sa par procenata.

Zbog svega ovoga, razlike su veoma male, osetne samo za trkače, takmičare. Ipak, razlika koja se i te kako oseti je pouzdanost, dugotrajnost i snaga točka. Točkovi sa 36 i više žbica mogu da podnesu puno više opterećenja, puno se teže krive i lakše ispravljaju. U slučaju da i pukne jedna žbica, točak će i dalje ostati u voznom stanju da se stigne do kuće. Točkovi sa 40 žbica se mogu praktično godinama voziti sa jednom puknutom žbicom. 🙂    Kod točkova sa 32 i manje žbica, svaka puknuta žbica može praviti problem.

Gornja granica, preko koje nema smisla dodavati više žbica, jer se ne dobija mnogo ni na snazi konstrukcije, ni na mogućnosti vožnje sa jednom puknutom žbicom je 40. Ako se bicikl ne koristi za prevoz većeg tereta, čak i 36 žbica je više nego dovoljno.

Čelične žbice sa mesinganim niplama su najrobusnije na tržištu. Naravno, od nekog renomiranog proizvođača. 

3.2. Felne

Dobra felna treba da bude pristojno kruta, što lakša, što dugotrajnija i što jača. Takođe, treba da omogući dobro kočenje pakni po felni (osim ukoliko se koriste disk kočnice), kao i da se ne pregreva lako pri kočenju.

Postoje tri aktuelna materijala za izradu felni:

• Čelik
  Čelične felne su teške, rđaju, kočnice više klize po njima kad su mokri uslovi.
• Karbonska vlakna
  Karbonske felne su po pravilu najkruće i najlakše. Dobar izbor za trkače. Ipak, traže specijalne pakne (i lošije koče – osim ako je točak sa disk kočnicom), manje su otporne na udarce, skuplje su.
• Aluminijum
  Aluminijumske felne su lakše i kruće od čeličnih. Takođe, pružaju najbolje performanse pri kočenju. Ako se prave sa duplim zidom, po pravilu su i jače od čeličnih i karbonskih.

Duplozidne felne su otpornije na udarce, puno se teže i ređe krive:

3.3. Tip nable (glavčine točka)

Nabla treba da bude sa kvalitetnim ležajevima, kako bi mogla dugo i lepo da radi.

Shimano nudi najviše za dati novac po ovom pitanju. Naravno, nable se biraju spram željene namene i broja žbica.

Spram namene mogu biti drumske, ili MTB (off road). MTB nable su obično napravljene sa boljom zaštitom od prodiranja vode i prljavštine, a zadnja MTB nabla je i nešto šira (135 naspram 130 mm širine za drumske zadnje nable – dok moderne MTB nable za teške terene imaju širinu od 142, 148, 150 i čak 157 mm). Ovo daje dodatnu čvrstinu točku pri bočnom opterećenju, jer se žbice pletu pod povoljnijim uglom. Za definiciju širine nable, kliknuti na ovaj link: OLD.

Prednje nable su obično širine 100 mm, bilo da su drumske, ili MTB. Moderne nable sa punom osovinom, za agresivnu off-road vožnju, mogu biti šire – i prednja i zadnja.

3.4. Sklapanje u celinu

Pri izboru felni i nabli, mora se voditi računa o broju žbica. Nabla za 36 žbica traži i felnu sa 36 rupa. I obrnuto.

4. Zaključak

Točkovi su, pored rama, deo koji najviše utiče na to kako se bicikl vozi, kako ide. Kvalitetni obruči, ležajevi i dobre žbice su garancija da će točak raditi pouzdano i dugo.

Neki od izazova pravljenja točka objašnjeni su u članku: Točak po meri čoveka ipo.
U posebnom članku pisao sam više o tehničkoj strani toga kako napraviti točak za bicikl, načinu pletenja žbica itd.

5. Lični stav autora

Točkovi sa manje od 36 žbica su najveća prevara koju su prodavci smislili i onaj ko se ne trka može da uzme točkove sa po 36 žbica i da ne oseti nikakvu uskraćenost u praksi, sem ređe potrebe za centriranjem točka..Za duže ture sa teško opterećenim biciklom, poželjno je naći i zadnji točak sa 40 žbica.

Desilo mi se da prilikom vožnje kući po mraku i kiši (kad bi inače? 🙂  ) naletim na rupu i pukne mi žbica zadnjeg točka. To sam video tek kad sam stigao kući. Točak je dobio blagu osmicu, ali se nije iskrivio dovoljno da smeta i da se oseti u vožnji. Imao je 36 žbica (lošijeg kvaliteta doduše).

Prilikom grupne vožnje, koleginica je naletela na rupu (sekund nepažnje) i pukla joj je žbica na zadnjem točku. Bio je to točak sa 24 žbice. Točak je dobio toliku osmicu da je počeo češati o ram. Na privesku s ključevima nosim ključ za žbice 🙂  i uspeli smo udesiti točak da se dokotrlja do kuće – ali je i dalje imao priličnu osmicu.

Postojeći komentari (pitanja i odgovori) postavljeni ispod ovog članka, premešteni su u ovu temu BikeGremlin foruma:
https://www.bikegremlin.net/threads/tockovi-bicikla-koliko-zbica-komentari-clanka.113/