Home » Ocene » Odeća » Najbolje naočare za bicikl

Objašnjenje i vrste naočara za bicikl

Najbolje naočare za bicikl

U ovom tekstu pisaću prvo uopšteno o temi naočara za bicikl, a na kraju ću podeliti svoje iskustvo sa konkretnim modelom naočara: Uvex 802 Variomatic.

Sadržaj:

  1. Uvod
  2. Razlika biciklističkih, i “običnih” sunčanih naočara
  3. Polarizovana stakla
  4. Različite boje i vrste stakala
    4.1. Providna (nezatamnjena) stakla
    4.2. Tamna stakla
    4.3. Žuta/narandžasta stakla
    4.4. Fotohromatska (“fotogrej”) stakla
  5. Ramovi biciklističkih naočara
  6. Naočare sa dioptrijom
  7. Najbolje naočare za bicikl
  8. Zaključak
  9. Izvori (na engleskom su svi)


1. Uvod

Vozim bicikl već gotovo 40 godina. Živim u Novom Sadu, koji je lep, ravan, manji grad. Sa obližnjom Fruškom Gorom – kada poželiš voziti, ili šetati, kroz šumu, uzbrdo-nizbrdo.

Novi sad se nalazi na Dunavu. Što je još jedna od lepota, ali ima i manu: veći deo godine, pogotovo predveče, zna biti dosta insekata. Koji upadaju u oči kada se vozi bicikl. Pored Dunava ide lepa biciklistička staza, ali Dunav tu teče od zapada, ka istoku, pa se dešava da vam sunce sija u oči.

Još na ovo treba dodati da često idem kući biciklom kada je već pao mrak (pisao sam već o svetlima za bicikl).

Konačno – ne trebaju mi naočare za čitanje, niti za gledanje na daljinu (barem za sada, još uvek), a moje oči nisu previše osetljive na sunce (tamne su… kao moja duša 🙂 ).

Sve ovo je rezultovalo time da sam tražio naočare koje će mi zaštititi oči od insekata, na prvom mestu, a ako mogu štititi od sunca, super, ali važnije je da budu što providnije kad padne mrak. To su barem bili glavni kriterijumi. Naravno, poželjna je bila i mogućnost da zatamne kada je sunce baš jako, pogotovo kada sija u oči (ako se vozi ka suncu u svitanje, ili pri zalasku).

Vremenom sam probao dosta različitih vrsta i modela naočara, a neke od njih ću spomenuti i u ovom tekstu, sa prednostima i manama svakih. Većina ovde napisanih stvari je bazirano na mom iskustvu i onome što je meni “radilo posao”. Trudim se biti što objektivniji – tokom godina dobio sam i dosta povratnih informacija od drugih biciklista, pa sam i to uzeo u obzir prilikom pisanja ovog teksta. Ipak, smo svi različiti, tako da najviše što mogu uraditi je ponuditi neke “osnovne” informacije i podeliti svoje iskustvo. Konačni izbor je na svakom ponaosob, a ovaj tekst mogao bi samo pomoći da biciklističke naočare savršene za vas pronađete iz što manje pokušaja.


2. Razlika biciklističkih, i “običnih” sunčanih naočara

Rekao bih: vidi se na prvoj bržoj nizbrdici (tekst o brzoj vožnji bicikla kroz krivine). Većina “običnih” naočara za sunce ne štiti oči od jakog vetra, tj. da ne suze pri većoj brzini. Takođe, ne stoje tako dobro na očima kada je glava oborena ka napred, kao što često bude na drumskim biciklima, gde se vozi povijeno ka napred i gleda pomalo “ispod obrva” ka napred. Takođe, biciklističke naočare obično imaju plastična stakla i ram – kako bi bile lagane, da ne “skaču” i ne spadaju kada se vozi po džombama.

Obične, “modne” naočare za sunce, ili čak dioptrijske, nisu neupotrebljive na biciklu, samo su daleko od savršenih za bicikl. Doduše, i biciklističke naočare su danas u priličnoj meri modne – o tome malo kasnije (ako ne zaboravim 🙂 ).

Suština je da biciklističke naočare treba da ne spadaju kada se vozi po džombama, da štite od vetra, insekata, prašine i kamenčića koje mogu odbaciti recimo točkovi kamiona i sl.


3. Polarizovana stakla

Zaslužuju svoje poglavlje. Šta su to polarizovana stakla? Objasniću bez ulaženja previše u detalje o prostiranju svetlosnih talasa i polarizaciji. Prosto rečeno: polarizovana stakla blokiraju (filtriraju) svetlosne zrake koji dolaze pravo ka njima – kao što je odbljesak sunca sa površine vode, koji sija pravo u oči, zaslepljujući.

Zbog toga su fenomenalni ako se dugo gleda u sneg, led, površinu vode (na pecanju recimo) i slično. Međutim, kada se vozi bicikl, jedan od načina da se primeti morka, klizavija podloga ispred nas, je upravo jači odbljesak svetla koji ista vraća. Polarizovane naočare nam sakrivaju ovu, po mom mišljenju & iskustvu, važnu informaciju. Zato ja ne koristim polarizovana stakla za bicikl, vožnju auta, motora i sl.

Postoje ljudi koji “godinama voze sa polarizovanim staklima i prezadovoljni su”. Sa tim nema rasprave – važno je da su svi sretni. Ja sam sretniji kad vidim teksturu puta kojim vozim najbolje moguće. Čak i neki renomirani proizvođači nude poneki model biciklističkih naočara sa polarizovanim staklima. Zašto? Verovatno iz istih razloga iz kojih stavljaju šare čak i na biciklističke gume za asfalt – ljudima je lakše uzeti novac, nego im objasniti (videti: ćelave gume za bicikl).

Sad, kad smo obradili polarizovana stakla, da vidimo kakva sve “običnija” stakla postoje za biciklističke naočare:


4. Različite boje i vrste stakala

Stakla za biciklističke naočare najčešće dolaze u tri osnovne varijante, i jednoj koja je “kameleon”:

  1. Providna (u smislu nezatamnjena) – za vožnju noću.
  2. Tamna – za jako sunce.
  3. Žuta/narandžasta – za smanjenu vidljivost po danu (oblačno, hladovina/šuma i sl.).
  4. Fotohromatska (nazivana i “fotogrej”) – sa prilagodljivom zatamnjenošću.
Različite vrste i boje stakala naočara za bicikl
Različite vrste i boje stakala naočara za bicikl
Dole – providna
U sredini – narandžasta i žuta (različiti proizvođači prave različite nijanse i modele)
Gore – tamna
Slika 1


Kod biciklističkih naočara, često se ramovi prave tako da stakla budu izmenjiva, a sa jednim parom naočara često se dobije više parova stakala, različitog tipa. U nastavku ću detaljno objasniti osnovne tipove stakala:


4.1. Providna (nezatamnjena) stakla

Stakla koja nisu zatamnjena, pogodna za vožnju noću. Treba znati da čak i ova “skroz providna” stakla ipak malo, blago zatamnjuju – ali ni blizu u tolikoj meri u kojoj je to slučaj kod ostalih stakala. Vidljivost je svkako bolja noću sa njima, jer štite i od (hladnog) vetra i insekata.

Kao i sve druge vrste stakala za biciklističke naočare – trebalo bi da ne deformišu sliku, za razliku od dioptrijskih naočara, tj. da budu “optički neutralne” da tako kažem.

Mnoge naočare sa providnim staklima, pogotovo od renomiranih proizvođača, pružaju izvestan stepen UV zaštite.


4.2. Tamna stakla

Ova stakla zatamnjuju, u manjoj, ili većoj meri, u zavisnosti od modela. Stakla su obično u nijansi sive, braon, ili plave boje. Kvalitetna neće “bojiti” ono što vidite u tu boju, već će boje delovati manje-više prirodno.

Količina svetla koje se propušta označava se u procentima – od 0% do 100% (teoretski, ni jedno staklo, čak ni skroz providno, ne propušta baš 100% vidljivog svetla, niti i jedne naočare blokiraju 100% svetla, naravno) i naziva VLT (eng. “Visible Light Transmission” – propuštanje vidljivog svetla).

Stakla koja slabo zatamnjuju, “svetla”, imaju VLT oko 70%, dok ona zatamnjenija imaju 20%.

Pri tome je važno, pogotovo kod jače zatamnjenih stakala, da imaju dobru filtraciju UV zraka. Pošto će vam sa zatamnjenijim staklima zenice biti više raširene, te propuštati više svetlosnih zraka. Ako stakla ne filtriraju UV zrake, zbog raširenijih zenica, rožnjače će vam biti više spržene, nego da gledate bez naočara (pošto tada, kad je jako sunce, obično čkiljimo i zenice su veoma skupljene). Zato je važno da naočare budu kvalitetne.

Napomena: nisam doktor, ni optičar, tako da ove informacije uzmite sa rezervom i proverite, tj. shvatite ih kao: “koliko ja znam”. Sve ispravke su dobrodošle u sekciji za komentare.

Mnoge kompanije ne označavaju VLT u procentima, već stavljaju oznake od S0 do S4 – tako da su S1 providnija stakla (80 do 60 % VLT), a S3 zatamnjenija (15 do 30 % VLT).

VLT (%)S (n)Uslovi
95 – 81S0Tama (noć)
80 – 51S1Jako oblačno (mrklo)
50 – 21S2Blago oblačno
20 – 10S3Sunčano
9 – 3S4Veoma sunčano
Tabela 1
Primer S3 i S4 stakala za biciklističke naočare
Primer S3 i S4 stakala za biciklističke naočare
Slika 2


Generalno, osim ako je sunce veoma jako i sija u oči, ili osoba ima oči veoma osetljive na sunce, naočare koje su svetlije (manje zatamnjene), olakšavaju uočavanje rupa i džombi na putu, u odnosu na previše zatamnjene naočare.


4.3. Žuta/narandžasta stakla

Čemu služe žuta, ili narandžasta stakla? Dobra su za oblačno vreme, kao i za vožnju kroz šumu – gde se hlad i sunčani delovi smenjuju. Ne vozi se stalno u mraku, ali ni stalno po jakom suncu. Štite od sunčevog sjaja (ne tako dobro kao tamna stakla), dok omogućavaju dobru vidljivost u senci (mada ne tako dobro kao nezatamnjena stakla). Tako da su neka vrsta kompromisa. Optimalan izbor za šumu i kada nije jako sunce (oblačno npr.).

Neki proizvođači ovakva stakla prave u žutoj, neki u narandžastoj boji. Žuta obično propuštaju više svetla (videti Tabelu 1 – VLT), mada i neka narandžasta mogu biti dosta “providna”.

Primetio sam da dosta ljudi veruje kako su ove naočare odlične za noćnu vožnju. Kažu da ublažavaju zaslepljenje farovima automobila koji dolaze u susret. To je tačno, nesporno. Ipak, blokiraju i veliki procenat vidljivog svetla, pogotovo noću (kada je više svetla u “plavom” spektru vidljive svetlosti). Tako da se, kada jaki farovi ne sijaju u oči, vidi puno lošije nego sa nezatamnjenim staklima, ili bez naočara. Način da se izađe na kraj sa zaslepljujućim farovima je gledanje malo ka dole i u stranu, ka bližoj ivici puta, tako da put kojim idete bude tik izvan fokusa (u perifernom vidu).


4.4. Fotohromatska (“fotogrej”) stakla

Ova stakla menjaju zatamnjenost u zavisnosti od jačine svetla, tj. UV zraka – na njih reaguju. Postaju tamnija na jakom suncu, a providnija u hladovini i u mraku.

Zatamnjenje fotohromatskih naočara nakon izlaganja suncu
Zatamnjenje fotohromatskih naočara nakon izlaganja suncu
Slika 3


Raspon ovog “zatamnjenja” je ograničen. Zato proizvođači biciklističkih naočara sa fotohromatskim staklima obično nude različite raspone. Tipa: od vrlo malo zatamnjenih do jače zatamnjenih (S1 do S3 – videti Tabelu 1). Ili: od blago zatamnjenih do veoma zatamnjenih (S2 do S4). I slično.

Zgodna stvar kod ovakvih stakala je što se ne moraju menjati kada se promene uslovi. Pogotovo su zgodni modeli koji idu od S0, ili S1 zatamnjenja, jer su upotrebljivi ako vas uhvati mrak, dok na jakom suncu ipak dosta pomažu. Ovo je super-praktično – nema muzganja stakala rukama kada se, na pola vožnje, menjaju stakla jer se smračilo, ili su se oblaci razmakli pa je sunce sinulo jače. 🙂


5. Ramovi biciklističkih naočara

Ramovi su obično plastični, lagani. Poželjno je da imaju ergonomski napravljen, prilagodljiv, deo koji naleže na nos.

Uglavnom su dobri modeli dizajnirani tako da ne blokiraju periferni vid, pogotovo bočno i ka gore (kada se vozi glave povijene malo ka napred, kao na drumskom biciklu).

Po mom mišljenju, potpuno je nebitno da li je ram “otvoren”, ili zatvoren skroz oko stakala, bitno je da kad stavite naočare imate široko vidno polje (važno na biciklu) i da su vam udobne. Ko vozi sa kacigom, najbolje da ih i proba sa kacigom, da vidi kako leže.

Za pisanje ovog članka, skupljao sam puno materijala, čitao puno tekstova na temu. Neki se detaljno bave teoretisanjem na temu ramova. Mislim da je, kada su ramovi i “pasovanje” biciklističkih naočara u pitanju, jedno lično probanje bolje od 1.000 stručnih mišljenja. Podržite svoju lokalnu prodavnicu bicikala – idite, probajte, pa kupite.


6. Naočare sa dioptrijom

Sa ovim nemam ličnog iskustva, ali poznajem bicikliste kojima su potrebne diptrijske naočare za vožnju – kako bi videli put, druga vozila, drva itd. Kako se snaći ako je dioptrija neophodna? Sve ovde navedeno je na osnovu iskustava drugih ljudi koja sam čuo:

Najboji, ali i najskuplji način, ukoliko je moguće (iz medicinskih razloga), je operacija, kojom se eliminiše, ili drastično smanjuje dioptrija. Nema brige oko naočara, sočiva i sl.

Drugo rešenje su kontaktna sočiva. Ona omogućavaju korištenje običnih naočara za sunce. I prilično su praktična.

Konačno, postoje modeli biciklističkih naočara na koja se mogu montirati diptrijska sočiva, kačenjem iza sočiva naočara, ili, još egzotičnije, biciklističke naočare sa dioptrijskim sočivima. Obe ove varijante su prilično skupe, na žalost – tako je kako je.

U narednom poglavlju sa preoporukama, spomenuću i modele za ljude sa dioptrijom.


7. Najbolje naočare za bicikl

Ako ste pročitali prethodni tekst, jasno vam je da najbolje naočare svako bira sebi i spram svojih prioriteta. Ipak, ovde ću napisati šta meni odgovara, uz još poneki model, pogotovo za one kojima su potrebna stakla sa dioptrijom.

Naočare s kojima sam prezadovoljan već preko deset godina su Uvex Vario. Prikazane su na slici 3. Fotohromatske su i izabrao sam model sa najmanjim zatamnjenjem (od S0 do S2 – videti Tabelu 1).

Udobne su, ne sužavaju vidno polje, izdržljive su i odlične su za vožnju i po suncu i po mraku, a i kroz šumu.

Trenutno se više baš taj model ne proizvodi, ali nešto najsličnije što sam našao je Uvex 802 V (Amazon affiliate link).

Uvex 802 V naočare za bicikl
Uvex 802 V naočare za bicikl
Klik na sliku za kupovinu (Amazon affiliate link)
Slika 4


Mogao bih reći da sam “fan” Uvex optike – još uvek koristim njihove skijaške naočare kupljene 1990. godine. Izmučene su i izudarane već, ali još uvek dobro služe za vožnju bicikla po snegu.

Drugi renomirani proizvođači biciklističkih naočara su Rudy Project i Oakley (Amazon affiliate linkovi).

Šta za one kojima treba dioptrija?

Uvex Sportstyle RXi 4101 v je model naočara sa fotohromatskim staklima, na koji se može montirati nosač stakala sa dioptrijom Uvex RXd 4005. Nisam ih našao na Amazonu, tako da linkovi vode ka Uvexovom sajtu, odakle ćete morati pronaći svog lokalnog distributera.

Slično tome, Rudy Project ima Optical Dock, i dosta modela biciklističkih naočara sa dioptrijom, ili sa nosačem za Optical Dock i dodatna stakla sa dioptrijom.

Oakley nudi naočare sa polarizovanim staklima, koje se mogu kod optičara naručiti u određenom rasponu dioptrija – Oakley HALF JACKET® 2.0 XL (Amazon affiliate link):

Oakley HALF JACKET® 2.0 XL biciklističke naočare
Oakley HALF JACKET® 2.0 XL biciklističke naočare sa polarizovanim staklima
Klik na sliku za kupovinu (Amazon affiliate link)
Slika 5


8. Zaključak

Trudio sam se pružiti sve potrebne informacije kako bi svako mogao sam sebi pronaći ono što je optimalno – spram želja, potreba i budžeta.

Mislim da su biciklističke naočare veoma praktična stvar – ako se dobro izaberu, omogućavaju bolju preglednost puta, lakše izbegavanje opasnosti i spašavaju od mušica, prašine i jakog vetra u očima.

Kvalitetne naočare, koje ne deformišu sliku i pružaju dobru UV zaštitu nisu previše jeftine. Nema potrebe uzimati neki preskup model, ali bih izbegavao i jeftine, “no-name” modele takođe. Ne zbog snobizma, već zbog očiju – njih imate samo jedan par, doživotno.

Nadam se da je ovo sve bilo korisno. Komentari, dodaci i ispravke su dobrodošli u sekciji za komentare ispod.


9. Izvori (na engleskom su svi)

Podeli ovaj članak...

Komentiraj

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.