O električnim trotinetima (“skuterima”)

U ovom članku pružiću osnovne, opšte informacije o električnim trotinetima, za sve koje interesuju ove naprave – uključujući prednosti, mane i rizike vezane za njih.

Sadržaj:

1. Šta su to električni trotineti?
2. Prednosti i mane električnih trotineta
3. Tehničke karakteristike električnih trotineta
   3.1. Baterije i domet
   ..3.1.1. Karakteristike baterija
   ..3.1.2. Litijum-Jonske baterije
   ..3.1.3. Nikl-Metal-Hidridne (NiMH) baterije
   ..3.1.4. Olovne (SLA) baterije
   3.2. Kočnice
   3.3. Električni motor
   3.4. Kontroler električnog motora
   3.5. Šasija – ram
   3.6. Točkovi
   3.7. Gume
4. Ekološki aspekat električnih trotineta
5. Zaključak

1. Šta su to električni trotineti?

Ukratko: to su trotineti, kakve smo mnogi koristili kao deca, ali sa mogućnošću da idu i na struju, tj. da se pokreću i uz pomoć ugrađenog motra na baterije (akumulator).

Pošto se na engleskom trotinet zove “kick scooter”, električni trotinet se naziva “electric scooter”, u trendu preuzimanja izraza bez prevođenja (i razmišljanja) i po nekim našim radnjama se ovi uređaji prodaju kao “električni skuteri”. Tako da se lako može pomešati sa skuterima (kao vrstom motocikala) koji idu na baterije.

Glavna planirana namena električnih trotineta je transport u urbanim okruženjima, na asfaltiranim putevima.

2. Prednosti i mane električnih trotineta

Pre razmatranja tehničkih karakteristika, napisaću ukratko o prednostima i manama (za sve koji razmatraju kupovinu električnih trotineta), a detaljnija obrazloženja ću dati u narednim poglavljima.

Prednosti električnih trotineta:

• Male dimenzije – lako se pakuje i nosi, bilo u stan, ili u javni prevoz, kancelariju… za razliku od bicikla.
• Brže se stiže nego peške, a praktičnije od javnog prevoza, pogotovo na kraćim razdaljinama (do 10 km), osim po lošem vremenu.
• Izbegavanje saobraćajnih gužvi – mada se ovo postiže i biciklom, verovatno i bolje.
• Lako se ide uzbrdo, bez znojenja, pošto ima električni motor.
• Povoljna cena u odnosu na iole kvalitetne električne bicikle (pedelec).
• Nema znojenja, čak i na uzbrdicama.

Mane električnih trotineta:

• Nema rekreacije, kao što je pružaju bicikl i pešačenje (mada je ovo možda i prednost za one koji se bave teškim fizičkim poslom). Samo se stoji – što je vrlo slično sedenju po štetnosti za kičmu i zdravlje uopšte.
• Točkovi su baš mali, što je nezgodno, čak i opasno, u slučaju nailaska na neku rupu, ili džombu na putu.
• Mali točkovi čine vožnju veoma neudobnom.
• Ako se koriste gume sa vazduhom (pneumatske), ne one od “pune gume”, zamena/krpljenje je izuzetno mukotrpan posao, u poređenju sa krpljenjem bušne gume bicikla. Dok korištenje “punih” guma čini vožnju veoma neudbnom, čak i uz amortizere, dobrim delom zbog veoma malih točkova.
• Profil vozača koji stoji, sa nogama jednom iza druge, je dosta mali, manji čak i od profila bicikliste. Kako sa prednje i zadnje strane, tako i bočno. Dodati ovome još i veću brzinu od brzine hoda, uz isključivanje svakog mrdanja (ruku, nogu, poput pedalanja na biciklu). O značaju lateralnog kretanja za privlačenje pažnje perifernog vida vozača, pisao sam u članku o bezbednosti biciklista u saobraćaju. Ove sprave su nevidljive!
• Za iole efikasno kretanje, pogotovo uzbrdo, neophodno je da baterije budu napunjene – još jedna stvar o kojoj treba misliti, za razliku od bicikla, čak i električnog, koji sasvim lepo ide i “samo” na pedale.
• Kontrola trotineta je puno teža od kontrole bicikla na primer. Skretanje, pogotovo naglo, kao i naglije kočenje, traže visok stepen veštine i koncentracije, a i tada su inferiorni u odnosu na (prosečan) bicikl.

3. Tehničke karakteristike električnih trotineta

Sada ću po logičkim celinama objasniti sve bitne pojmove vezane za ciklistiku, kočnice, baterije itd.

3.1. Baterije i domet

Postoje različiti tipovi baterija, sa različitim karakteristikama (cena, kapacitet, vreme punjenja…).

3.1.1. Karakteristike baterija

Dobre baterije treba da budu što lakše, da se što brže pune i da pružaju što više električne energije (koja se preslikava u to koliko daleko i koliko brzo može da se putuje sa jednim punjenjem baterija). Bitne karakteristike vezane za baterije su sledeće:

• Odnos težine i kapaciteta.
• Otpornost na niske i visoke temperature (temperaturni opseg rada).
• Vek trajanja i broj ciklusa punjenja-pražnjenja koji podnose (svim baterijama kapacitet i performanse opadaju sa vremenom i brojem punjenja – nekima brže, nekima sporije).
• Količina samo-pražnjenja prilikom “stajanja” (van upotrebe, što manje samopražnjenja, to bolje).
• Brzina punjenja – do 50, 80 i 100% kapaciteta.
• Cena po kapacitetu

Kod električnih trotineta koriste se tri “glavne” vrste baterija:

• Litijum-Jonske (Li-ion).
• Nikl-Metal-Hidridne (NiMH).
• Stare dobre olovne (SLA – eng. Sealed Lead Acid), slične onima koje se koriste za startovanje većine automobila.

Razlike između ovih vrsta baterija su, sa dosta iskustva iz prve ruke, objašnjene u članku o baterijama. Ovde ću ukratko navesti osnovne karakteristike i razlike:

3.1.2. Litijum-Jonske baterije

Uprošteno rečeno: najbolje i najskuplje. Pored “standardnih” Litijum-jonskih baterija (Li-ion), postoje dve pod-varijante:

• Litijum-FeroFosfat (LFP, ili LiFePo4) – sa dužim vekom trajanja od “običnih” Li-ion baterija i većom stabilnošću ćelija. Još su skuplje.
• Litijum-Polimer (LiPo) – prave se u formi “kutijice”, pored klasičnog oblika valjkastih ćelija, pa se lakše “pakuju” na manje prostora, što je zgodno kod manjih uređaja, poput električnih trotineta. Punjenje mora biti kontrolisano, inače mogu postati nestabilne i zapaljive.

3.1.3. Nikl-Metal-Hidridne (NiMH) baterije

U odnosu na Litijum-jonske baterije:

• Ne mogu eksplodirati i zapaliti se u slučaju lošeg punjenja
• Ne smeta im da se u potpunosti isprazne (dok god ne dođe do obrnutog polariteta).
• Duže im treba da se napune (sporije se pune).
• Teže podnose ekstremne temperature (pada im kapacitet).
• Manji kapacitet za istu težinu.

Ni-MH baterije su nešto jeftinije od Li-ion, ali i sa nešto lošijim karakteristikama, kada se uzmu u obzir sve prednosti i mane.

3.1.4. Olovne (SLA) baterije

Najjeftinije i najlošije. Teške su (nizak odnos kapaciteta i težine), spoljna temperatura im utiče na vek trajanja i kapacitet.

U zavisnosti od vrste i kapaciteta (i težine) baterija, električni trotineti imaju domet od 10ak do oko 100 kilometara (zavisi i od terena, brzine, kao i težine vozača) sa jednim punjenjem baterija.

3.2. Kočnice

Od kočnica postoje različite varijante:

• Disk kočnice (mehaničke i hidraulične).
• Doboš kočnice.
• “Nožne” kočnice, gde se koči pritiskanjem blatobrana zadnjeg točka na gumu – kao na dečijim trotinetima.
• Električne kočnice – u varijanti da se kočenjem (minimalno) dopunjava baterija, ili bez funkcije dopunjavanja.

Napisaću po koji red o svakoj vrsti kočnice. Pri tome, kada navodim poređenja, prednosti i mane, podrazumevam da je reč o kvalitetnoj izvedbi (modelu) kočnice, koji god tip da je u pitanju. Da počnemo:

Disk kočnice, od svih navedenih, su sa najboljim performansama (zaustavna moć i, što je još važnije, modulacija). U posebnom članku, pisao sam opširnije o prednostima i manama disk kočnica. Ukratko, kod električnih trotineta: osetljivije su na udarce i oštećenja diska – prilikom transporta, ili pada.

Doboš kočnice su robusne, spoljni uticaji (vremenski uslovi) najmanje utiču na njih, ali im je modulacija veoma loša. Tj. sila kočenja se sama od sebe pojačava posle određene tačke, pa lako može doći do blokiranja točka i klizanja.

Nožne kočnice traže da se jedna noga drži na blatobranu zadnjeg točka, što ograničava način stajanja na trotinetu. Najsporije se aktiviraju od svih vrsta kočnica (u odnosu na ostale koje se kontrolišu rukom) i teže modulišu od većine drugih. Uz to, dosta lošije rade kada je put mokar. Postoje samo na zadnjem točku, naravno.

Električne kočnice – modulacija postoji u smislu unapred izabrane snage kočenja (od 1 do 3 najčešće), ali nema fine modulacije. Uglavnom je samo uključi-isključi prekidač. Verovatno nisu sve ovakve, ali svakako treba ovo proveriti. One koje jesu takve su upotrebljive samo za usporavanje/kontrolisanje brzine, ali ne i za pravo kočenje.

Od svih navedenih, za električne trotinete, disk i doboš kočnice (tim redom) su najbolje.

VAŽNA NAPOMENA:
U članku o tehnici kočenja biciklom, pisao sam o značaju prednje kočnice, kao i o neosnovanosti straha od preletanja preko kormana u slučaju korštenja prednje kočnice. Kod trotineta, prvenstveno zbog visine i položaja kormana u odnosu na prednji točak, ovaj strah više nije neosnovan.

Zadnja kočnica je, zbog rasporeda težine pri kočenju, manje efikasna, dok prednja unosi rizik od prevrtanja ka napred. Rezultat: trotineti ne mogu efikasno i snažno da koče. Imajte ovo na umu.

3.3. Električni motor

Kod elektromotora, najvažnija karakteristika je snaga, izražena u vatima (W). Ali postoji caka. Označeni broj vati govori koliko električne energije motor može da potroši. Obično motori sa jačom potrošnjom mogu proizvesti i više snage (na točku), ali kvalitetniji motori su efikasniji (pa je potrošnja približnija isporučenoj snazi), dok nekvalitetniji (obično jeftiniji) mogu biti puno manje efikasni.

Tu nije kraj cakama. Postoji razlika između maksimalne snage (eng. “peak power”) i “održive snage” (eng. “sustained power”, ili “continuous power”). “Održiva snaga” je maksimalna snaga koju motor može da pruži (i troši) dok god se ne potroši baterija. Maksimalna snaga je najveća (veoma) kratkotrajna potrošnja koju motor može da povuče, obično 3 do 5 puta veća od održive snage – i često se ta vrednost napiše u brošurama pored “Snaga: “. Da.

Još jedna razlika je u vrsti motora: moderni električni motori, koji su efikasniji i dugotrajniji su “brushless DC” tipa, odnosno bez četkica, pogonjeni na jednosmernu struju. Brushless motori su ipak dosta skuplji (pogotovo je kontrolna jedinica kompleksnija i skuplja u odnosu na onu za motore sa četkicama).

Snaga motora utiče na ubrzanje i maksimalnu brzinu. Mnogi imaju elektronski ograničenu maksimalnu brzinu, dok snažan motor služi da omogući i teškom vozaču da ide bez problema uzbrdo. Dok drugi postižu i do 80 km/h. Većina, čak i modeli sa slabijim motorima, postižu oko 25 km/h na ravnom.

3.4. Kontroler električnog motora

Iako često zapostavljena stavka, kontroler je od ključnog značaja za bezbedno i efektno upravljanje električnim trotinetom. Lošiji mogu otkazati u sred vožnje (uspona), ili uticati na to da motor ne isporučuje ravnomerno snagu (onda kada se to želi) – “igrajući” se sa “gasom”, čak i kada vozač to ne želi.

3.5. Šasija – ram

Pošto je većina električnih trotineta sklopiva/rasklopiva (za lakši transport), veoma je važno da mehanizam za sklapanje bude kvalitetan. To jest da se lako sklapa i rasklapa, a da snažno i stabilno drži trotinet – pogotovo kada je podešen za vožnju.

Naravno, ram mora biti u stanju da drži težinu vozača, čak i ako se vozi po (manjim) džombama, bez da se previše uvija, ili puca.

Električni trotineti obično imaju propisanu najveću nosivost, najčešće do 100 kilograma. Teži vozači moraju obratiti pažnju i na ovu stavku pri kupovini.

Neki ramovi imaju i suspenziju. Ovo u izvesnoj meri čini vožnju manje neudobnom, ali točkovi sa vazduhom i prečnik točkova su i dalje izuzetno važni, kako je objašnjeno u narednom poglavlju:

3.6. Točkovi

Točkovi za električne trotinete prave se u rasponu prečnika od 5 do 12 inča. U zavisnosti od modela.

Ako vam je veoma važno da trotinet bude što manjih dimenzija, možete uzeti neki od modela sa manjim točkovima (u tom slučaju, poželjno je da su putevi kojima vozite što ravniji i da trotinet ima amortizere).

Ipak, ako je ikako moguće, gledajte da birate modele sa većim točkovima, barem 8 inča. Veći točkovi čine vožnju stabilnijom i udobnijom, jer džombe i rupe tada nemaju pojačan efekat, kako je prikazano na slici 3 (preuveličano, da bi se istakla poenta).

3.7. Gume

Kako bi se sprečilo bušenje guma, neki modeli električnih trotineta dolaze sa “punim” gumama (nisu pneumatske, tj. napunjene vazduhom).

Od pneumatskih guma, postoje verzije sa unutrašnjom gumom, kao i tubeless (bez unutrašnje gume). Gume sa vazduhom pružaju bolje prijanjanje na podlogu (važno kod skretanja i kočenja), manje otpora kotrljanju i veću udobnost (amortizuju sve sitnije neravnine).

Ono što je nezgodno kod guma sa vazduhom je bušenje – muka je zakrpiti/zameniti gumu na električnom trotinetu, kako ovaj video (na engleskom) lepo prikazuje: menjanje unutrašnje gume na električnom trotinetu.

Mnogi pokušavaju ovo preduprediti raznim sredstvima “za protiv bušenja” (Amazon affiliate link). Nisam ljubitelj ovoga – lepljivi su i prljaju, moraju se redovno menjati (pošto se suše vremenom) i nisu 100% garancija. Zna i ventil da zapekne kad se sipa to sredstvo u gumu.

4. Ekološki aspekat električnih trotineta

Većina električnih vozila (uključujući i trotinete) se propagira kao ekološka. Nisam baš toliko siguran. Proizvodnja baterija, kao i njihovo odlaganje i recikliranje, je veoma toksična i šteti okolini. Dok je vek trajanja baterija relativno kratak: od 3 do najviše 5 godina, nakon čega ih treba menjati. Pešačenje, bicikl, čak i javni prevoz su puno manje štetni po okolinu.

5. Zaključak

Sviđali vam se, ili ne, električni trotineti su tu i ostaće. Praktični su, laki za upotrebu i relativno jeftini.

Svakako bih savetovao da razmotrite i druge vidove prevoza, prvenstveno bicikl. Ako ipak razmišljate o kupovini električnog trotineta, birajte kvalitetnije, bolje modele i budite oprezni. Objasnio sam probleme sa upravljanjem i kočenjem. Imajte to u vidu. Potrudite se da budete propisno osvetljeni i nemojte ići brzo tamo gde nije pregledno i gde vam pešaci, biciklisti, ili automobili mogu preseći put.