Ovaj članak objašnjava neke nesavršenosti ljudskog oka i kako izbeći da one ugroze bezbednost biciklista u saobraćaju. Za objašnjenje nedostataka ljudske pažnje, razlike između biti viđen i biti primećen, pogledati ovaj članak: Svetla za bicikl – Razlika između „videti“ i „primetiti“.
U posebnom članku naveo sam odredbe zakona o bezbednosti saobraćaja vezane za bicikliste.
Velik procenat biciklista je doživeo situaciju u kojoj ih vozač automobila nije primetio. Bilo da su prošle samo sa neprijatnim naglim kočenjem, ili baš nezgodom. Da li su vozači toliko bahati, neoprezni, gledaju li uopšte? Sigurno je da ima i takvih, ali većina vozača su prosečni, normalni ljudi koji paze kad voze. Da bi se ovakve situacije izbegle, potrebno je prvo shvatiti nekoliko stvari, koje će biti objašnjene u ovom članku.
Slična situacija dešava se i za volanom automobila. Uključenje sa sporednog puta, ulazak u raskrsnicu – iznenada bicikl se na raskrsnici pojavljuje niotkuda. Prva pretpostavka je da je sigurno jurio prebrzo, ali se čovek zapita – kako ga nije uočio/la da prilazi raskrsnici, gledao je i levo i desno?! Jesam li slep/a?!
Odgovor je, na žalost: u neku ruku da! U veoma kratkim vremenskim intervalima, ljudsko oko ne vidi baš ništa. Ovo obično ne predstavlja problem u svakodnevnom životu. Ipak, u saobraćaju, kada to znači propuštanje da se uoči vozilo koje nailazi, ovo privremeno “slepilo” može biti velik problem.
Ako se ograničenja ljudskog oka shvate i primene tehnike kojima se ona prevazilaze, ovaj problem je lako rešiv.
Sadržaj:
1. Kako radi ljudsko oko i njegova ograničenja
…1.1. Ograničenje perifernog vida
…1.2. Uočavanje samo lateralnog (bočnog) pomeranja
…1.3. Isprekidana slika, mozak popunjava praznine
…1.4. Zaslepljenost suncem
2. Kako ostati bezbedan i uočen
3. Video bezbedne vožnje bicikla u saobraćaju
1. Kako radi ljudsko oko i njegova ograničenja
1.1. Ograničenje perifernog vida
Ljudski vid je jasan u veoma uskom uglu, nekih 20ak stepeni. Sve mimo toga nalazi se u mutnom perifernom vidu. Periferni vid odlično uočava i reaguje na pokret (lateralni), ali veoma loše uočava detalje. Ako ne verujete, stanite na pet koraka od bilo kog parkiranog automobila, gledajte u svetlo (ćošak automobila), pa bez pomeranja očiju (i glave) pokušajte pročitati tablicu. Je li mutna?
Slika 1
Periferni vid, međutim, iako ne registruje jasno detalje, jako dobro reaguje na pokret. Svako lateralno pomeranje lako biva primećeno perifernim vidom i onda je moguće pogled usmeriti u tom pravcu.
Vozač, kada prilazi raskrsnici, pogledaće levo i desno. Međutim, pošto je silueta bicikla veoma uska, vrlo kratko vreme će se zadržati u centralnom, jasnom uglu vidnog polja. Većinu vremena provešće u mutnom perifernom vidu. Ukoliko nema lateralnog (bočnog) pomeranja (koje privlači pažnju perifernog vida), biciklista će najverovatnije ostati neprimećen. Lateralno pomeranje objašnjeno je u narednom podnaslovu.
Kako znati da ste u ovakvoj situaciji? Prilazeći raskrsnici, ako vozilo koje se uključujue, ili dolazi u susret, vidite direktno ispred, onda i oni Vas vide samo iz prednjeg profila – veoma uskog i malog. Ako vidite vozilo iskosa, recimo sa Vaše desne strane, pod uglom od nekih 60 stepeni (na 2 sata), onda i vozilo vidi Vaš bočni profil, koji je puno veći.
Na primer, skroz sa leve strane bi bilo “na 9 sati”. Direktno iza je “na 6 sati”. Ravno ispred “na 12 sati”. I tako dalje.
Po cenu da objašnjavam očigledno: meri se u odnosu na pravac kretanja, tj. ugla pod kojim se objekti gledaju. Ne može se okretanjem glave, ostajući na istom pravcu kretanja, promeniti ugao vidljivosti, tj. ugao prilaska.
Slika 2
Rešenje? Pomeranje s desne na levu stranu trake, ili obrnuto – uz obavezno proveravanje pre manevra da li neko vozilo prilazi iza Vas, kako ne biste došli u opasnost tim manevrom. Na taj način, vozaču se prikazuje širi profil, menja se ugao pod kojim Vas vidi.
Slika 3
1.2. Uočavanje samo lateralnog (bočnog) pomeranja
Sve dalje od jednog metra, ljudsko oko vidi samo u dve dimenzije. To znači da svako pomeranje objekata direktno prema nama (i direktno od nas) registrujemo samo ako se istovremeno dešava i pomeranje u stranu (lateralno), ili promena oblika. Automobil koji nam prilazi iz daljine primećujemo da se kreće samo ako pratimo stvari pored kojih prolazi, ili ako vidimo da se povećava rastojanje između farova, tj. on postaje sve širi – praktično bočno (lateralno) pomeranje.
Slika 4
Na slici 4 vidi se kako auto deluje sve veći (i širi) kako prilazi. Ipak, u poslednjih 30ak metara dolazi do drastičnog uvećanja, dok se u daljini, na rastojanjima od po celih 100 metara, jedva uočava promena veličine.
Problem kod bicikla je što je dosta uzak gledano od napred, tako da se puno teže uoči, a brzina kretanja, kao i činjenica da se kreće i da nije samo neki nevažan statičan objekat, obično se primeti tek kada je preblizu. Kada priđe na nekih 10ak metara, naglo raste u očima vozača, što često rezultuje naglim kočenjem, ili skretanjem – jer je nešto “iskočilo” na njih.
Zbog toga je jedini način da biciklista bude uočen – da postoji lateralno (bočno) pomeranje u odnosu na tačku gledišta vozača. Šta se dešava na raskrsnicama?
Ugao pod kojim se biciklista i vozač vide
Slika 5
Ako je brzina prilaska raskrsnici vozača i bicikliste takva da se oni sve vreme vide pod istim uglom (paralelne linije na slici 5), onda u očima vozača nema lateralnog pomeranja bicikliste – teško da će biti primećen.
Kako znati da li se nalazimo u ovoj situaciji? Ako se automobil u očima bicikliste ne pomera bočno, već je uvek na istom mestu (na slici 5 je to na nekih 2 sata iz perspektive bicikliste), onda se ni biciklista ne pomera lateralno u očima vozača.
Rešenje? Ako nema pomeranja, jedini način da se ono “izazove” je promena brzine (samim tim i ugla) – na biciklu najbolje usporavanjem. Takođe, cik-cak krivudanje u okviru svoje trake je efikasno za privlačenje pažnje, ukoliko ne dolaze automobili iza bicikliste. Ako je kretanje cik-cak nedovoljno bezbedno u datoj situaciji, čak i pomeranje iz jednog dela svoje trake u drugi može biti dovoljno da “mahne” crvenom zastavicom vozačevom perifernom vidu – “hej, ovde se nešto mrda!”
1.3. Isprekidana slika, mozak popunjava praznine
Sad dolazi najzanimljiviji fenomen. Kada osmatramo sa leva na desno, ukoliko ne pratimo pogledom određeni objekat koji se lateralno kreće, naše oči su u stanju da uhvate samo par “fotki” pejzaža, popunjavajući ostatak “slike” onim što očekujemo!
Tri jasno uhvaćena dela slike prilikom osmatranja sa leva na desno
Slika 6
Sve što je izvan obeleženih fokusa (tri crvena kruga) na slici 6, ukoliko nema jasnog lateralnog pomeranja, biće ofarbano onako kako mozak očekuje da izgleda – siv, prazan put sa zgradama u pozadini.
Ako ne verujete, stanite ispred ogledala. Gledajte u svoje levo, pa u svoje desno oko. Da li primećujete da vam se oči pomeraju u odrazu? Neko ko stoji i gleda sa strane, primetiće pomeranje Vaših očiju, ali Vi to nećete moći registrovati u svom odrazu.
Što se brže pomera glava i pogled sa jedne na drugu stranu, to su veće “rupe” koji ostaju neprimećene! Zašto je ovo važno? Zamislite vozača koji na raskrsnici brzo pogleda sa desna na levo, kao na slici 7:
Oko hvata nekoliko detalja, ostavljajući ostatak slike zamućenim.
Slika 7
Na slici 7, motociklista će vrlo verovatno ostati neprimećen.
Kako ovo izbeći?
Za vozače je najbolje da se pri gledanju levo i desno izaberu tri tačke na koje će se fokusirati. Jedna na 10ak, druga na 30ak, treća na preko 50 metara. Sa vežbom, ovo ide automatski i ne traži više od dodatnih četvrt sekunde vremena, a drastično smanjuje mogućnost da išta ostane neprimećeno. Gledati uz same stubove vetrobrana – preko cele šofer šajbne – za slučaj da se bicikl “krije” iza njih. Pogledati dvaput levo i desno – to bukvalno duplo povećava šansu da se primeti sve. Uvek usporavati pri nailasku na raskrsnicu (promena brzine često = promena ugla, što omogućava uočavanje opasnosti i perifernim vidom).
Za bicikliste: promena brzine (blago usporavanje), uz cik-cak kretanje u okviru trake (ukoliko je bezbedno, tj. ni jedan auto ne dolazi od pozadi). Zbog uskog profila bicikla, pomeranjem levo-desno unutar svoje trake biciklista povećava i šansu da ne ostane zaklonjen od pogleda vozača stubom vetrobrana, ili banderom pored puta, kao i da privuče pažnju vozačevog perifernog vida.
1.4. Zaslepljenost suncem
Kada je sunce nisko, bilo pri svitanju, ili na zalasku, ukoliko sija u oči, kontrast “slike” koju vidimo se gubi, a predmeti u senci objekata koji zaklanjaju sunce su često nevidljivi.
Rešenje? Svetla. Ne samo po mraku. Ako se vozi u zoru, ili sumrak, uvek je dobro imati upaljena svetla – i napred i pozadi.
2. Kako ostati bezbedan i uočen
- Dobra svetla za bicikl kada je smanjena vidljivost, ili je sunce nisko.
- Svetlija (fluorescentna) odeća.
- Iskoristiti relativnu sporost bicikla u svoju korist – ima dovoljno vremena da se pogleda kroz šoferšajbne vozila koja idu u susret. Da li Vas vozač vidi? Da li gleda u Vas?
- Imajte spreman manevar za slučaj da se desi najgora moguća situacija po Vas. Ako vozač ne ustupi prvenstvo, skrene ka Vama i slično. Ima li mesta za izbegavanje, kočenje, ili oboje zajedno? Uvek imajte rezervni plan! Budite spremni za najgore, najgluplje reakcije vozača.
Članak koji objašnjava kako položajem u traci poboljšati vidljivost i bezbednost:
Vožnja bicikla u saobraćaju i položaj bicikla u saobraćajnoj traci