Prevoz dece na biciklu

U ovom članku pisaću o tome kako se deca mogu prevoziti na biciklu – da to bude lako, praktično i bezbedno. Pošto je bezbednost dece važna i osetljiva tema, moram se u startu ograditi: nisam pedijatar, niti neki ekspert za “bezbednost na biciklu”. Imam iskustvo od gotovo 40 godina bicikliranja, dok ljudi u mom krugu prijatelja i ja vozimo decu na bajsevima poslednjih desetak godina. Sve ovde napisano i preporučeno je “najbolje što ja znam”, a savete sledite na sopstvenu odgovornost i morate sami za sebe proceniti i odlučiti. Ja ću napisati šta je meni zgodno i dobro, kao i dati svoje lično mišljenje, na osnovu svog dosadašneg znanja i iskustva.

Još jedna stvar: u članku ću koristiti Amazon affiliate linkove za prikaz proizvoda (i zaraditi procenat od svake kupovine preko tih linkova). Klik na većinu slika vodi na Amazonov sajt gde se proizvod, cene i ocene kupaca mogu videti.

Sadržaj:

1. Uvod
2. Načini prevoza dece na biciklu
3. Sedišta za dete na biciklu
   3.1. Prednja naspram zadnjih dečijih sedišta za bicikl
   3.2. Sedišta koja se kače na ram, naspram onih koja se kače na pak treger / korman
   3.3. Na šta obratiti pažnju kod dečijih sedišta za bicikl
4. Prikolice za prevoz dece biciklom
   4.1. Prednosti i mane prikolice u odnosu na sedište
   4.2. Kakvu prikolicu za bicikl izabrati i na šta obratiti pažnju
5. Zaključak
6. Dodatak: sa koliko meseci starosti se deca mogu prevoziti na biciklu?

1. Uvod

Bicikl je u suštini bezbedan, ekološki i veoma praktičan način prevoza. Može se koristiti čak i po “lošem vremenu” – uz odgovarajuću opremu i odeću, naravno (videti članke kako se obući za zimsko bicikliranje i tehnika vožnje bicikla po snegu).

Puno puta sam, vezano za korištenje bicikla radi prevoza, čuo: “videćeš kad dobiješ decu”. Pa, dosta toga se promeni(lo), ali bicikl je i dalje najpraktičnije sredstvo transporta, barem u Novom Sadu.

– Sadržaj –

2. Načini prevoza dece na biciklu

Postoje dva osnovna načina prevoza dece na biciklu:

• sedišta koja se montiraju na bicikl (3. poglavlje)
• prikolice, koje se kače na zadnji deo bicikla i vuku (4. poglavlje)

Svaki od ovih načina ima svoje prednosti i mane, o čemu ću pisati u nastavku. Izbor jednog, ili drugog, zavisi od vaših prilika i prioriteta. Krenimo od sedišta:

– Sadržaj –

3. Sedišta za dete na biciklu

Ovde postoje dve podele. Prva je spram mesta na kojem sedište stoji, a druga spram načina montiranja.

3.1. Prednja naspram zadnjih dečijih sedišta za bicikl

Spram mesta montiranja, dečija sedišta mogu stajati:

• Napred – ispred bicikliste.
• Pozadi – iznad zadnjeg točka.

Prednosti sedišta koja se montiraju ispred su:

• lakša komunikacija sa detetom.
• za zabrinute roditelje: možete uvek videti šta dete radi. 🙂
• Zadnji točak, koji inače nosi veću težinu, neće biti dodatno opterećen detetom.

Prednosti sedišta montiranih pozadi su:

• Dete je zaklonjeno od vetra i insekata vašim telom.
• Obično imaju veću nosivost, tj. mogu se voziti starija deca (najčešće do 30 kg nosivosti).
• Dodao bih još, na osnovu mog iskustva, i raspoloživih statistika, većina saobraćajnih udesa sa kolima i biciklista je sa prednje strane – obično tako što vozač ne ustupi pravo prvenstva.

Obe varijante su sasvim OK, u suštini je stvar ličnog izbora. Ja sam se odlučio na sedište koje se montira pozadi (jedno dete).

– Sadržaj –

3.2. Sedišta koja se kače na ram, naspram onih koja se kače na pak treger / korman

Ova podela je spram načina montiranja:

• Direktno kačenje na bicikl – bilo kačenjem na korman, ili stavljanjem na pak treger.
• Kačenje preko “šape” koja se hvata na ram, pa se “šine” koje nose sedlo kače na tu “šapu”.

Prednost sedišta koja se direktno montiraju (na pak-treger, ili korman) je nešto niža cena.

Prednosti sedišta koja se montiraju na ram su:

• Po pravilu veća nosivost.
• Šine deluju kao amortizer, ublažavajući udarce i vibracije.
• Kod sedišta koja se montiraju napred – pošto se sedište drži na ramu, a ne na kormanu, upravljanje biciklom nije toliko otežano.
• Sedište se lako i brzo može demontirati i ponovo montirati – jedan klik na dugme za otpuštanje (a ne može lako ispasti samo od sebe).
• Ako kupite dve “šape” za montiranje, možete sedište lako premeštati sa jednog bicikla na drugi.

Ja sam se odlučio za sedište koje se kači “šapom” za ram. Mislim da je bolje rešenje. Ovakvo je moje sedište:

Dečija sedišta marke Thule (Amazon affiliate link) su generalno nešto skuplja i kvalitetnija.

– Sadržaj –

3.3. Na šta obratiti pažnju kod dečijih sedišta za bicikl

Ženski ramovi bicikla – koji nemaju horizontalnu šipku, su lakši za “manevrisanje” sa detetom – biciklista se lakše popne i siđe sa bicikla. Ram mora biti jak – super-lagani trkački ramovi nisu baš najbolji izbor za ovo.

Nemojte se oslanjati na bilo kakvu nogaru da drži bicikl uspravno dok je dete na njemu (tj. u sedištu montiranom na biciklu).

Objasnite detetu da ne sme silaziti, niti se penjati na sedište, dok vi ne kažete da je to OK (tj. kad ste spremni i stabilno držite bicikl).

Obavezno vežite dete pojasom sedišta, pošto često deca zaspu u vužnji.

Vozite bicikl pažljivo i oprezno u saobraćaju – računajte da će bicikl sa detetom biti teži – kočenje će ići nešto sporije (duži zaustavni put za istu brzinu), kao i manevrisanje.

Vaše dete će ceo život pamtiti vaše zajedničke vožnje – barem po mom iskustvu. 🙂

– Sadržaj –

4. Prikolice za prevoz dece biciklom

Drugi način prevoza dece biciklom je korištenje prikolice.

4.1. Prednosti i mane prikolice u odnosu na sedište

Prednosti korištenja biciklističke prikolice za decu su sledeće:

• Samostalna je – lako se popnete i siđete sa bicikla, dok prikolica stoji na svojim točkovima. Ne morate balansirati sa detetom na biciklu.
• Ako padnete s bicikla, prikolica je i dalje stabilna.
• Prikolica ima svoj metalni “kavez”, koji štiti dete čak i u slučaju prevrtanja (a veoma su stabilne zbog niskog težišta – barem iz mog iskustva). Kavez štiti i u slučaju da vas udari auto (uvek se nadam najboljem, ali pripremam za najgore – oprezna vožnja i predvidivo ponašanje u saobraćaju pomažu, ali nikad ne znate kada će vozač gledati u telefon, umesto na put ispred sebe).
• Prikolica nudi zaštitu od komaraca/insekata (mrežica) i zaštitu od kiše/vetra (providni najlon), koji se cibzarom zatvaraju.
• Sa prikolicom dobijate nešto dodatnog skladišnog prostora (kao i sa kolicima za bebe koja se guraju).
• Bolje prikolice dolaze sa trećim točkom, koji se lako montira i skida, pa se mogu koristiti za guranje dok se hoda, kada je bicikl parkiran (i bezbedno zaključan).
• Slično kao i sa sedištima koja se montiraju na ram, prikolice se brzo i lako mogu otkačiti, tako da na biciklu ostaje samo mala kuka na koju se prikolica kači.

Mane korištenja prikolice:

• Kabastija je i teža od sedišta za bicikl. Dok se bicikl sa sedištem može manje-više lako uzneti uz stepenice, kod prikolice se ovo mora uraditi u “dve ture”.
• Čak i uže prikolice, za jedno dete, šire su od bicikla. Ima mesta gde je teže provući se sa prikolicom.
• Zbog težine i većih gabarita, koji pružaju veći otpor vazduha, bicikl sa prikolicom ide osetno sporije i teže, nego sa sedištem.
• Morate nositi i rezervnu gumu za prikolicu, ne samo za bicikl.
• Skuplje su dosta od sedišta.
• Jako mala deca (do 3 godine starosti) će se osećati pomalo izolovano u prikolici, pošto su ipak daleko od vas, ne čuju vas dobro, ne čujete vi njih…

– Sadržaj –

4.2. Kakvu prikolicu za bicikl izabrati i na šta obratiti pažnju

Osnovna podela je na prikolice za jedno, i za dvoje dece. One za jedno dete su lakše i uže, pa samim tim više aerodinamične. Sa prikolicom za jedno dete lakše ćete se provući kroz uže prolaze (u Novom Sadu ima biciklističkih staza ograđenih stubovima – kao da kola ne ulaze, ali tuda šire prikolice ne mogu proći).

Kvalitetna prikolica ima opruge koje amortizuju neravnine, pa prikolica bolje leži na putu, manje cima bicikl, a i detetu je udobnije.

Točkovi bolje da budu što veći, brže se kotrljaju i udobniji su. Birajte one sa točkovima od barem 20 inča (406 mm ISO – članak koji objašnjava standarde veličina guma bicikala).

Birajte kvalitetne prikolice. Idealno je kupiti polovnu, koja se može posle prodati. Mada, ako skladišni prostor nije problem, kada jednom nabavite prikolicu, teško da ćete je se hteti rešiti. Zgodna je i za prevoz alata, kao i odlazak u nabavku, ne samo za prevoz malih gremlina. 🙂

Kvalitetne prikolice mogu se i lako sklopiti – što je super-praktično.

Lično sam izabrao stariji (polovan) model ove prikolice:

Postoji i u verziji za dvoje dece: Thule Chariot Cross 2 Multisport (Amazon affiliate link).

– Sadržaj –

5. Zaključak

Čuo sam od puno dobronamernih prijatelja kako je rizično voziti dete na biciklu. Zbog saobraćaja, zbog kiše, vetra i sl. Ipak, još više prijatelja, poput mene, koriste bicikl za prevoz po gradu i prevoz dece. To je praktično i prelepo iskustvo – kako za roditelje, tako i za decu.

Naravno, deca mogu voziti i sama svoje bicikle – moj je vozio onu “guralicu” od 2. godine (zašto pomoćni točkovi odmažu), a pedala od 4. godine. Ipak, ako prelazite veću razdaljinu, ili žurite, ili idete kuda je saobraćaj gust, bolje je da vi dete prevozite na biciklu, nego da ono ide samo na svom – barem dok ne napuni dovoljno godina.

Napomena: po zakonu u Srbiji, deca do 12 godina ne smeju voziti bicikl u saobraćaju (što je sumanuto, kako i kad će naučiti? Ja ovo ignorišem). Takođe, prevoz dece u prikolici nije definisan – da li sme, ili ne sme. Tako da svakako proverite propise u svojoj zemlji pre odluke načinu prevoza. Hvala drugu Starči što mi je skrenuo pažnju na ovaj deo.

Moj klinac se vozi u sedištu od prve godine, a u prikolici od treće, i uvek se radovao vožnji. Završavam ovaj članak slikom uspavanog Lava. 🙂

– Sadržaj –

6. Dodatak: sa koliko meseci starosti se deca mogu prevoziti na biciklu?

Pedijatri (i zakonodavci nekih država) kažu da se dete ne bi smelo prevoziti na biciklu dok ne napuni barem 12 meseci.

Moje lično mišljenje, na osnovu mog iskustva, se razlikuje (uz sve moguće ograde – nisam lekar, i ne snosim odgovornost za vas i vaše dete):

U prikolici za bicikl, ili na teretnom (“cargo”) biciklu, dete može da se postavi u polu-ležećem položaju. Kao što “sedi” i u kolicima, ili dečijem sedištu za kola. U krajnjem slučaju, može se i dečije sedište za kola fiksirati u prikolicu (ili na teretni bajs).

Kada je dete u stanju da uspravno drži glavu i upravlja bolje pokretima, može se videti kako se ponaša na dečijem sedištu za bicikl. Neka deca su spremna već sa 9 meseci, druga sa 12. Zavisi od deteta.

Šta god da odlučite, primenjujte zdrav razum i pažnju. Vidite kako se dete ponaša i kako reaguje. Nemojte voziti brzo po džombama sa malom decom na biciklu (barem ne dok ne steknete više meseci iskustva po pristojnom asfaltu).

– Sadržaj –