Kada treba zameniti gumu na biciklu?

U ovom članku objasniću kada je potrebno (preporučivo) zameniti gume na biciklu, kako prepoznati gume zrele za zamenu, kao i na šta obratiti pažnju pri tome. Poseban članak objašnjava kako montirati (i skinuti) gumu bicikla.

Sadržaj:

1. Uvod
2. Starenje gume
   2.1. Šta je to starenje gume?
   2.2. Šta utiče na starenje gume?
   2.3. Primeri ostarelih guma – kako prepoznati?
   2.4. Posledice (rizici) starenja guma
3. Trošenje gume
   3.1. Šta je to trošenje gume?
   3.2. Šta utiče na trošenje gume?
   3.3. Kako znati kada je guma potrošena?
   3.4. Posledice potrošenosti guma
4. Česte greške – poput “rotiranja” prednjih i zadnjih guma
5. Kada zameniti gumu bicikla?
6. Zaključak

1. Uvod

Kada čitam uputstva nekih proizvođača, kako za spoljne, tako i za unutrašnje gume, deluje mi kao da planetu treba zatrpati (ne)potrošenim gumama i kao da smo svi milioneri koji će menjati gumu čim se probuši. Dobro, malo preterujem, ali ne previše – uputstva jesu dosta “stroga”, verovatno kako bi se sprečile tužbe u slučaju problema sa gumama.

Kad smo već kod toga, moram reći da su ovde dati saveti rezultat mog znanja i iskustva, ali ih sledite na sopstvenu odgovornost. To meni “radi posao” već decenijama, uveren sam koliko god je to moguće da je ovde napisano i pametno i bezbedno, ali ne mogu nikom ništa garantovati, naravno.

Ukratko: gume treba zameniti kada previše ostare, ili kada se previše potroše (jedno ne isključuje drugo).

Za početak, pre trošenja gume, objasniću pojam starenja gume:

– Sadržaj –

2. Starenje gume

2.1. Šta je to starenje gume?

Svaka guma ima određena svojstva: elastičnost, prijanjanje na podlogu (suprotno od “plastičnosti”), oblik itd. Starenje gume je gubljenje kvaliteta ovih svojstava usled proteka vremena, a ne (samo) usled habanja/trošenja.

Gume u magacinu, skladištene u propisanim uslovima (temperatura, vlažnost itd) mogu trajati i 10 godina bez nekog osetnog starenja. Starenje se kao bitan efekat javlja tek nakon montiranja gume.

– Sadržaj –

2.2. Šta utiče na starenje gume?

Kada razmatramo faktore koji utiču na (ubrzano) starenje gume, opisaću idealne uslove. Naravno da gume treba da služe vama, a ne vi njima, tako da će kompromisi često biti neminovni. Ipak, savršene uslove je dobro znati kao neki ideal kojem treba težiti, odnosno za slučajeve kada se može birati – da se izabere ono što je bolje za gume. Numerisaću sve faktore, radi lakšeg snalaženja:

1. Pritisak
Čim se gume montiraju i naduvaju, pritisak napreže vlakna koja drže gumu “na okupu” (za detalje videti kvalitet bočnih zidova gume). Što je pritisak viši, to se guma više napreže i brže stari. Zato je važno (između ostalog), gume duvati na optimalan pritisak (ni premalo, ali ni previše).

Ako se bicikl skladišti na duže, nije loše gume ostaviti na nešto nižem pritisku od optimalnog – ali paziti da bicikl ne stoji na “spljoštenim”, sabijenim gumama. Isto tako, ako se bicikl gura i svega par stotina metara sa skroz izduvanim gumama, bočni zidovi mogu ispucati.

Vožnja bicikla sa pritiskom nižim od optimalnog, može veoma ubrzati starenje i pucanje bočnih zidova. Naravno, svakako treba izbegavati i previsok pritisak.

2. Vazduh
Gume na vazduhu oksidišu. Idealno je bicikl skladištiti u zatvorenoj prostoriji, na sobnoj temperaturi (između 15 i 25 °C). Dubok minus, kao i velika vrelina, ili skladištnje blizu grejnih tela, ubrzavaju starenje. Mogu se umotati u neki najlon, ili celofan, ali samo ako su skroz suve i ako je temperatura sobna – kako bi se izbeglo truljenje od vlage i kondenzacije.

Goli beton isto isušuje gumu i može i od toga ispucati. Stavite neki karton, ili stari tepih ispod točkova ako se bicikl parkira na betonu.

3. Sunce
Direktna sunčeva svetlost, pogotovo leti (kad je vrućina) i ako je izlaganje duže, može dovesti do brzog starenja i ispucanosti guma.

4. Slana voda
Često prisutna za one koji zimi bicikliraju, kada se putevi sole. Vlakna koja drže gumu trule i pucaju od slane vode. Iz mog iskustva, kvalitetne zimske gume za bicikl su generalno otpornije na ovaj faktor, od “običnih” guma.

– Sadržaj –

2.3. Primeri ostarelih guma – kako prepoznati?

Slike vrede više od 1000 reči:

Ako je guma lošeg kvaliteta, ili se duva na previsok pritisak, ili drži puno na golom betonu, ili na suncu, može se desiti da gazni sloj ispuca dok su zidovi još uvek “zdravi i pravi”:

Još jedan primer oštećenog platna gume je pojava “jajeta”. Kada se guma naduva, može se desiti da na nekom delu iskoči kao mala kvrgica, grba, “jaje”. Takva guma je “gotova” i ubrzo će na tom mestu pući.

Guma sa slike iznad ima više manjih “jaja.” Češći slučaj je da bude samo jedno puno veće, obično na bočnoj strani gume.

Pored pažljivog vizuelnog pregleda, ostarele gume se mogu prepoznati i po prijanjanju. Ostarele gume puno lošije prijanjaju, pogotovo na mokrom asfaltu. Ovo se može testirati (u kontrolisanim uslovima i pri maloj brzini – kako bi se izbeglo pojačano trošenje gume i padovi) tako što se vidi koliko snažno kočenje je potrebno da zadnji točak blokira, pa uporediti (po sećanju?) sa novom gumom. Raditi ovo sa prednjom gumom je rizično, jer klizanje prednjeg točka može dovesti do trenutnog i nekontrolisanog pada. Tako da je vizuelni pregled najsigurniji i najpouzdaniji metod provere starenja gume.

– Sadržaj –

2.4. Posledice (rizici) starenja guma

Ostarele gume će na prvom mestu slabije prijanjati, pogotovo na mokrom (zna biti drastičnija razlika između prijanjanja na suvom i mokrom, što je guma starija).

Takođe, gume ispucalih zidova kao na slikama 1 do 5, mogu lako, iznenada, bez najave, samo eksplodirati, možda i u sred vožnje (ili krivine na spustu).

– Sadržaj –

3. Trošenje gume

3.1. Šta je to trošenje gume?

Pod trošenjem gume misli se na fizičko habanje gume usled upotrebe, naravno.

– Sadržaj –

3.2. Šta utiče na trošenje gume?

Na habanje gume utiče upotreba, naravno, ali evo nekih faktora i načina upotrebe koji imaju najveći uticaj:

1. Podloga
Što je grublja podloga po kojoj se vozi, to se gume brže troše. Nisu sve planinske staze, pa ni svaki asfalt isti. Ima grubljih i finijih. Grublji asfalt, na primer, pomaže boljem prijanjanju, pogotovo u krivinama i po kiši, ali i brže troši gume.

2. Usponi
Vožnja na usponima troši zadnju gumu puno brže nego vožnja po ravnici.

3. Pogonska snaga
Gume pogonskih točkova troše se puno brže.

4. Težina
Što točak nosi veću težinu, to mu se guma brže haba. Kod većine “običnih” bicikala, to je zadnja guma.

5. Kočenje
Guma se brže haba kada se više koči. Kod bicikala, najjače kočenje postiže se prednjom gumom (kako kočiti biciklom). Ipak, pošto se zadnji točak rasterećuje prilikom snažnog kočenja (a i zbog loših navika, loše tehnike kočenja), često se desi da blokira i “škripi” po podlozi/asfaltu. Prilikom ovakvog “klizanja”, guma se ubrzano troši.

Na primer, kod guma za drumske bicikle, ako se na spustu zaustavlja sa brzine od oko 50 km/h, korištenjem samo zadnje kočnice i to tako da se točak blokira i škripi po asfaltu, samo jedno takvo kočenje dovoljno je da potroši gumu do kraja, do konaca.

6. Udarci
Jedan upad u krater na asfaltu može u potpunosti proseći gumu (pa i oštetiti felnu).

– Sadržaj –

3.3. Kako znati kada je guma potrošena?

Kod guma za vožnju van asfalta, sa kramponima, obično se lako vidi kada su kramponi vidno pohabani, a oseti se i po slabijem prijanjanju u blatu. Prijanjanje na asfaltu je bolje, što je guma ćelavija (videti članak o ćelavim gumama za bicikl)!

Kod guma za asfalt, koje su sa blagom šarom, ili (gotovo) potpuno ćelave, priča je nešto drugačija:

Mnogi proizvođači, pogotovo kod kvalitetnijih guma za drumske bicikle, prave “indikatore potrošenosti gume”. Ovako to izgleda kod Continental-a:

Kada se indikatori potroše (tj. “nestanu”), guma je zrela za zamenu, tj. potrošena je.

Neke gume nemaju ovakve indikatore, ali imaju (zaštitni) sloj u različitoj boji:

Drugi siguran metod za utvrđivanje da je drumska guma zrela za zamenu je to kada se pojave konci, pogotovo na gazećem delu gume (po sredini):

– Sadržaj –

3.4. Posledice potrošenosti guma

Kod guma za vožnju van asfalta, očigledan i primetan rezultat potrošenosti su pliće šare i lošije prijanjanje u blatu (uz verovatno bolje prijanjanje na asfaltu, pogotovo mokrom).

Kod drumskih guma, prvo se primeti češće i lakše bušenje, pošto je materijal gume dosta istanjen. Pogotovo izraženo kod zadnjih guma (pisaću kad stignem o tome zašto se zadnje gume češće buše). Ako se ne zameni guma na vreme, može se toliko potrošiti da samo eksplodira.

– Sadržaj –

4. Česte greške – poput “rotiranja” prednjih i zadnjih guma

U poglavljima o starenju i trošenju gume, objasnio sam kako karakteristike gume opadaju sa starenjem/trošenjem, a kako raste verovatnoća da se guma probuši, ili eksplodira. Objasnio sam i kako i zašto zadnja guma obično bude “gotova” pre prednje.

Mnogi ljudi zbog bržeg trošenja zadnje gume, praktikuju da, kad se zadnja dosta potroši, istu prebace napred, a prednju gumu prebace pozadi. Ako se putuje negde gde se gume ne mogu kupiti, ovo može pomoći. Ali: ako je ikako moguće, ovo treba izbegavati. Zašto?

Prednji točak (i guma) je puno važniji za kontrolisanje bicikla (videti moj članak o kontra-upravljanju). Ako se prednja guma probuši, pogotovo u brzini, to može biti nezgodno.

Zato je moj savet: nova guma uvek ide na prednji točak, a prednja se može prebaciti na zadnji. Ali nikako potrošeniju gumu stavljati napred.

Druga česta greška je vožnja sa gumom koja je debelo ostarila i može pući svaki čas. Ovo je pogotovo rizično raditi sa prednjom gumom.

Ređe se dešava da ljudi previše strogo slede upute proizvođača, pa očuvane gume promene posle dve godine “jer tako piše u uputstvu”. Ovo šteti novčaniku i zagađuje planetu.

– Sadržaj –

5. Kada zameniti gumu bicikla?

Ako ste pročitali prethodna poglavlja, verovatno i sami znate odgovor: kada je previše ostarela, ili potrošena.

Ako se ne voze brzi planinski spustevi, sa zadnjom gumom se još i može malo rizikovati, ali sa prednjom je to previše rizično, čak i za laganu vožnju po ravnom – barem po mom mišljenju.

– Sadržaj –

6. Zaključak

Obraćajte pažnju na gume – to je ono što vas drži na asfaltu – te dve male kontaknte tačkice.

Redovno proveravajte i pritisak u gumama.

Želim ovom prilikom da se zahvalim svima koji su svojim fotkama doprineli pravljenju ovog članka. Carevi ste! 🙂 Iz mog iskustva, “biciklistička zajednica” je skup prilično solidarnih ljudi spremnih da pomognu. Kao što se i ja nadam da će ovaj članak pomoći drugima.

– Sadržaj –