Ovaj članak objasniće osnovne stvari oko podešavanja udobnog položaja na biciklu. Za detaljno objašnjenje i iskusne bicikliste, pogledati ovaj članak: Podešavanje položaja sedenja na biciklu.
Položaj na praktično svakom biciklu može se u velikoj meri prilagoditi željama i “dimenzijama” vozača. Podešavanja su objašnjena u ovom članku. Ukoliko je pak ram baš previše velik, ili baš previše mali, postoji granica izvan koje je nemoguće podesiti bicikl da odgovara vozaču i mora se tražiti drugačiji bicikl (ili samo ram). Detaljnije o tome piše ovde: Prava veličina rama bicikla – kako izabrati odgovarajuću.
Sadržaj:
0. Kontaktne tačke
Udobnost na biciklu zavisi od rasporeda i međusobnog rastojanja kontaktnih tačaka vozača i bicikla: sedla, pedala i kormana.
Naredna poglavlja objašnjavaju kako da se kontaktne tačke podese tako da odgovaraju vozaču.
1. Ugao sedla
Sedlo treba postaviti da bude vodoravno kada je bicikl na ravnom.
2. Visina sedla
Prenisko postavljeno sedlo dovodi do većeg opterećenja kolena. Previsoko postavljeno sedlo dovodi do bolova u donjem delu leđa i sedalnom delu.
Starinski bicikli imali su pedale puno bliže zemlji (niže od bicikla 1 na slici 4), tako da se zemlja mogla dohvatiti dok se sedi, bez da se sedlo podesi prenisko za udobnu vožnju. Moderni bicikli (bicikl 2 na slici 4) imaju pedale postavljene dosta visoko – kada se na takvom biciklu sedlo podesi za lako dohvatanje zemlje, u vožnji će kolena biti previše savijena – kao da se vozi premali, dečiji bicikl. Tako da je izbor visine često stvar kompromisa.
Spuštanje sedla bicikla na slici 5 tako da se lako može dohvatiti zemlja iz sedla, dovodi do pozicije nezgodne za pedalanje.
Peta ne doseže baš do pedale, kada je pedala u najdaljem položaju u odnosu na sedlo.
Slika 7
Postavljanje sedla više, ili niže od optimuma, otežaće pedalanje i učiniti ga neudobnijim. Nekom će to smetati manje, nekom više.
U posebnom članku objasnio sam optimalnu dužinu kurbli (pogona) u zavisnosti od vaše visine.
Kako ću se popeti i sići (krenuti i stati) kad mi je sedlo “ovako visoko?” Lako:
3. Položaj sedla napred-nazad
Česta greška je podešavanje rastojanja od kormana pomeranjem sedla, najčešće ka napred. Sedlo treba podesiti u odnosu na pedale, bez obzira na položaj kormana. Zbog čega?
Pokušajte da se nagnete ka napred dok stojite leđima naslonjeni na zid. Možete li lako održati ravnotežu, ili vas gravitacija vuče ka napred? Pokušajte isto stajanjem par cm od zida. Da li zadnjica ide malo u nazad, do zida, kada se naginjete napred? Slično je i na biciklu. Ukoliko zadnjica nije bar malo pomerena u nazad, sva težina ići će na ruke – jer će telo hteti da padne ka napred, izazivajući bol u šakama i ramenima.
Sa druge strane, pomeranje sedla previše u nazad rezultuje oštrijim savijanjem u donjem delu leđa i nemogućnošću snažnog pedalanja zbog nepovoljnog ugla nogu.
Pravilno podešen napred-nazad položaj sedla:
Slika 8
Slika 9
4. Korman
Tek nakon što se sedlo pravilno podesi, treba podesiti i korman u željeni položaj. Pomeranje kormana bliže i u visinu, daje uspravniji položaj sedenja i obrnuto – stavljanje kormana dalje, ili niže, dovodi do polegnutijeg položaja.
Slika 10
Za podešavanje visine i udaljenosti kormana, postoje lule različitih uglova, dužina, kao i adapteri za promenu visine kormana. Ako je sve ostalo isto, duža lula će rezultovati istegnutijim i pognutijim položajem gornjeg dela tela. Lula koja je montirana niže, dovešće do istog. Ako je lula kraća, ili postavljena više, efekat je obrnut. To se vidi na slici 10.
Lula sa uglom, u zavisnosti od toga da li je ugao na gore, ili na dole, dovešće korman više i bliže vozaču, ili niže i dalje, grubo rečeno.
Efekat sa slike 13 b, mogao se postići i stavljanjem kraće lule, uz dodatak za podizanje, sa slike 14.
Slika 14
To bi bile neke osnove. Za detaljnije uputstvo kako podesiti sam korman, sa sve ručicama na njemu, pogledati odgovarajuće članke:
- Tehnika podešavanja ugla i visine kormana
- Podešavanje MTB kormana (ravnog kormana)
- Podešavanje drumskog kormana
Video koji objašnjava važnost podešavanja optimalne visine sedla, kao i horizontalnog položaja sedla u odnosu na pedale, uz objašnjenje razlika u geometriji različitih vrsta bicikala:
Како лула, њена дужина и угао, утичу на управљивост бицикла?
Opširno objašnjenje je tema za ceo članak (ili/i video). Ukratko: visina i dužina lule utiču na položaj torza bicikliste, čime se utiče na raspored težine bicikla, položaj glave vozača, kao i mogućnost lakšeg/težeg menjanja stava na biciklu, ili/i kontrolisanog pomeranja kormnana.
Да ли је тачно да је боља управљивост са краћом лулом, ако посматрамо изоловано само ту карактеристику?
Kao i za mnoge druge stvari – zlatna sredina. Optimalna dužina lule zavisi od položaja na biciklu (visine kormana), vrste bicikla, terena po kojem se vozi…
Ali mislim da se može reći da prekratka manje smeta nego predugačka.