Optimalna dužina kurbli (pogona) bicikla

Ovaj članak odgovara na pitanja:
“Koju dužinu kurbli (pogona) da koristim/kupim?”
“Da li je 170 mm bolje od 175 mm, ili da uzmem nešto između?”

Sadržaj:

1. Uvod
2. Dužina poluge kurble (“pedale”)​
3. Hod noge bicikliste
   3.1. Opterećenje tela bicikliste
   3.2. Hod nogu bicikliste
   3.3. Rastojanje pedala od tla
4. Visina vozača
5. Optimalna dužina kurbli – preporuke i zaključak
   Tabela 1 – Preporučene dužine kurbli spram visine bicikliste

1. Uvod

Kurble (odnosno “pogoni”) bicikala se najčešće prave u dužinama od 170; 172,5; i 175 mm. Međutim, mogu se naći i nešto kraće. Campagnolo je pravio kurble počev od svega 165 mm, pa sve do 180 mm dugačkih. Španski Rotor pravi i 150 mm “dugačke.”

Koja dužina je najbolja? Ima tri stvari koje utiču na odgovor:

• Dužina poluge.
• Hod noge bicikliste.
• Visina bicikliste (tj. dužina nogu, da budem precizniji).

Objasniću na šta mislim pod ovim.

Za kratak odgovor sa tabelom, skočite na sekciju: “5. Optimalna dužina kurbli.”

– Sadržaj –

2. Dužina poluge kurble (“pedale”)​

Kurbla je poluga na čijem kraju se nalaze pedale, i preko koje pogonimo bicikl.

Što je duža poluga, to veći obrtni momenat možemo primeniti, ali sporije. Nešto detaljnije i, nadam se, bolje objašnjenje je u članku: Stepen prenosa bicikla – brzine

Slika iz tog članka govori više od reči:

Da rezimiram: što su duže kurble, to se lakše pokrene bicikl u datom stepenu prenosa, ali i noga bicikliste prelazi duži put dok pokreće pedalu. Ovo nas dovodi do sledeće “stavke:”

– Sadržaj –

3. Hod noge bicikliste

Kada je hod nogu u pitanju, važno je imati tri stvari na umu:

• Opterećenje tela bicikliste (objasniću u nastavku)
• Sam hod nogu
• Rastojanje pedala od tla

– Sadržaj –

3.1. Opterećenje tela bicikliste

Što su kurble kraće, to je lakše okretati ih brzo. Zbog čega je ovo važno?

Brže okretanje pedala omogućava da se operećenje sa mišića nogu “izmesti” na srce i pluća.

Kada se pedale okreću sporije, a snažnije, to je slično skoku iz mesta, sa obe noge. U jednom skoku se pređe velik put, dosta brzo, ali sami mišići nogu se brzo zamore kada se tako kreće.

Kada se pedale okreću brže (80 i više obrtaja u minutu), to je kao da se trči. Srce i pluća rade nešto napornije, ali noge (i celo telo) mogu da izdrže puno kilometara bez problema.

Kada se uzmu u obzir dužina poluge i opterećenje organizma (za istu visinu bicikliste):

• Na tehničkim planinskim stazama, često je poželjno imati duže kurble.
• Za drumsku vožnju poželjno je da su kurble nešto kraće.

– Sadržaj –

3.2. Hod nogu bicikliste

Ovo sam već implicitno spomenuo, ali valja naglasiti:

Lakše je brzo pedalati kada se noge kreću u manjim krugovima. Što su kraće kurble, to je lakše pedalati sa visokim brojem obrtaja u minutu (85 i više).

– Sadržaj –

3.3. Rastojanje pedala od tla

Što su kurble duže, to će pedale biti niže kada dođu u najnižu tačku (“na 6 sati”) u odnosu na osu rotacije (patronu pogona, odnosno osovinu kurbli).

To je važno za vožnju van asfalta, a i za pedalanje u krivini (kada je bicikl pod nagibom) – da se ne udari pedalom o kamen, ili o asfalt.

Ovo zvuči kao da su kraće kurble rešenje za sve, ali nije baš skroz tako – o tome u sekciji: “5. Optimalna dužina kurbli.”

– Sadržaj –

4. Visina vozača

Kod ljudi, dužina nogu je obično u rasponu od nekih 70 do 100 cm (istina, za podešavanje udobnog položaja na biciklu merimo dužinu od međunožja do poda, ali princip je isti: dužine nogu se razlikuju).

Sad, ako poredimo biciklistu čije noge su dužine 70, sa biciklistom dužine nogu od 80 cm: Produžavanje kurbli oboma biciklistima za 1 cm je isto u apsolutnoj promeni dužine, ali biciklisti kraćih nogu je to veća razlika u procentima u odnosu na dužinu nogu. Više će je osetiti.

Pošto noge imaju zglobove od kojih onda idu kosti određene dužine, biciklista dužih nogu će za manje stepeni savijati svoje zglobove da bi pratio stopalima kruženje pedala na kurblama date dužine (ne znam koliko sam ovo dobro objasnio).

U ovome je najkritičniji hod gore-dole. Najviša (12 satI) u odnosu na najnižu tačku (6 sati) koju pedale zauzimaju. Lakše je kad su noge uvek polu-ispružene, a teže kada su noge skroz ispružene u donjoj, a previše savijene u gornjoj tački koju pedale zauzimaju.

Zato je nezgodno kada su kurble predugačke spram visine bicikliste.

– Sadržaj –

5. Optimalna dužina kurbli – preporuke i zaključak

Dakle, glavna prednost dužih kurbli je veća poluga. To je nekada bilo od velike koristi. U prošlom veku (ako neko ovo čita u 2101. godini, mislim na XX vek 🙂 ), bicikli sa ratkim (“lakim”) stepenima prenosa nisu bili dostupni. Danas imamo pogone sa svega 20-i-nešto zuba, i kasete sa preko 40 zuba.

Sad, na osnovu svega gore napisanog, može se steći utisak da su kraće kurble uvek bolje, ali to nije uvek tačno! “Prekratke pedale” znaju biti nekako nezgodne, neprijatne u vožnji, jer je pokret noge premali, a i poluga je preslaba, pa se mora stalno šaltati u niži prenos, pogotovo na tehničkim stazama, ili kad se želi zašprintati iz sedla.

Zato je i dalje, u praksi, najbolje da kurble budu dužine spram namene bicikla, i spram visine bicikliste. To jest:

• Što je biciklista viši, to duže kurble u odnosu na nižeg biciklistu.
• Što se više vozi van asfalta (MTB), to duže kurble u odnosu na bicikl za asflat.

Dobro, koja je onda optimalna dužina kurbli?
Ovo je u velikoj meri stvar ličnog izbora, preferenci, i stila pedlanja (viša naspram niže kadence). Ako bih morao reći neku cifru, rekao bih da je za bicikliste prosečne visine (od nekih 175 do 185 cm) dobro da krenu od kurbli dužine 170mm, a da su kurble od 175mm sa današnjim prenosima možda predugačke… osim ako se baš puno vozi van asfalta. 🙂

Daću jedan kratak, okvirni, spisak optimalnih dužina kurbli spram visine bicikliste, uz napomenu da za puno vožnje van asfalta treba dodati 2,5 mm na date tužine kurbli, i da lične preferencije mogu praviti razliku od dodatnih +/- 2,5 mm (jeste individualno u određenoj meri):

Napomena 1:
Ove dužine su kraće od onih koje se obično preporučuju od strane raznih eksperata. Preporuke dužina koje sam napisao su moje mišljenje, na osnovu mog znanja i iskustva u pomaganju ljudima da se udobno smeste na biciklu, i uz ogradu da mi nisu dostupne sve dužine kurbli, kao i da obično “imam posla” sa biciklistima visina u rasponu od 170 do 190 cm.

“Zvanične preporuke” se mogu lako naći, izguglati što se kaže, u raznim vodičima i kalkulatorima. Lagao bih kada bih rekao da se to sledi, jer mislim drugačije, ali mislim i da je pošteno da to napomenem. Nije nemoguće da grešim, i kad skontam da negde grešim, to gledam ispraviti, ali za sad još uvek mislim da “svi ostali greše,” a da sam ja u pravu – koliko god to i meni smešno i neverovatno zvučalo. 🙂 Ne znam šta je kazao engleski stručnjak kojeg pominje kolega na BikeGremlin forumu, ali po napisanom mi zvuči da možda ipak nisam lud i da još neko misli slično kao ja. 🙂

Napomena 2:
U praksi se najčešće mogu naći kurble dužina 170, i 175 mm (barem u Srbiji je slab izbor drugih alternativa). Uglavnom savetujem (i lično preferiram) kraće kurble, dakle 170, ali najbolje je da čovek proba i uporedi – sve ovde napisano su ipak smernice, i različiti ljudi imaju različite preferencije. Dodao bih i da velik procenat biciklista pedala presporo i dosta napreže mišiće, i brže se umara – kad se krene sa višom kadencom, duže kurble počinju bivati manje prijatne.

Relja SažetostMiNijeVrlina Novović

– Sadržaj –