Ovaj članak odgovara na često postavljano pitanje: “Na koliki pritisak da naduvam gume na biciklu?” Povezani članci objašnjavaju: Ćelave gume za bicikl, Otpor kotrljanju – da li su uske gume brže i Zimske gume za bicikl.
Za sve komentare, pitanja (ili dodatke i ispravke), koristite BikeGremlin forum:
www.bikegremlin.net
Sadržaj:
- Koja je uloga vazduha pod pritiskom u gumama?
- Šta je to optimalan pritisak u gumama?
2.1. Od čega zavisi optimalan pritisak u gumama? - Na koliki pritisak da naduvam gume na biciklu?
3.1. Zadnja guma
3.2. Prednja guma
3.3. Preporuke za pritisak u gumama bicikla – tabela - Posledice previsokog, ili preniskog pritiska
4.1. Pritisak viši od optimalnog
4.2. Pritisak niži od optimalnog
TL/DR
U ovom članku objasnio sam:
- Koji je optimalan pritisak za gume vašeg bicikla (zavisi od vaše težine i od širine guma)?
- Zašto je to važno (neudobna vožnja ako je previsok, i bušenje pri udaru ako je prenizak)?
- Treba li prednja guma da bude manje naduvana (obično ne, svakako ne značajno)?
1. Koja je uloga vazduha pod pritiskom u gumama?
Gume se pumpaju vazduhom kako bi se postiglo nekoliko efekata u isto vreme:
- Dovoljna tvrdoća i krutost da se može preciznije upravljati i nositi težina uz minimum deformacija
- Manja težina
- Amortizovanje neravnina (rupe, džombe i sl.).
Visina gume je obično otprilike jednaka njenoj širini.
Kada nije opterećena, ne spljošta se ni malo pri kontaktu sa tlom, pritisak vazduha unutar gume je drži zategnutom.
2. Šta je to optimalan pritisak u gumama?
Optimalan pritisak omogućava da guma nosi težinu bez prevelikih deformacija, ali da ne bude pretvrda i učini vožnju neudobnom i lošije prijanja na podlogu. Dakle, zlatna sredina.
Na ovaj način prilagođava se neravninama na putu, omogućavajući udobnu vožnju i dobro prijanjanje.
2.1. Od čega zavisi optimalan pritisak u gumama?
Zavisi od dve stvari:
- Ukupne zapremine vazduha u gumi
Što je veća zapremina gume (veći točak, ili/i šira guma), to je niži pritisak potreban. - Težine koju guma nosi
Što je veća težina koju guma nosi, to je viši pritisak potreban.
Tipičan primer je guma dimenzije 622-23 (širine 23 mm) koja se pumpa na pritisak preko 7 bara. Sa druge strane, guma istog obima, ali širine 47 mm (622-47) se pumpa na pritisak ispod 4 bara – za istu težinu koju nosi.
Što je guma veće zapremine, to je niži pritisak vazduha potreban da bi nosila istu težinu.
3. Na koliki pritisak da naduvam gume na biciklu?
Na bočnom zidu guma za bicikle obično piše koliki pritisak je maksimalan koji one mogu podneti. Ako optimalni pritisak, izračunat kako je objašnjeno u nastavku ovog članka, prevazilazi maksimalni dozvoljeni pritisak guma, onda morate tražiti šire gume, ili kvalitetnije gume iste širine (videti kolika širina gume staje na koju širinu felne).
3.1. Zadnja guma
Optimalan pritisak za zadnju gumu je na 15% sleganja. 🙂 Biće objašnjeno na šta se tačno misli (za kratku, “grubu” preporuku, videti poglavlje 3.3.):
Prvo se obe gume naduvaju da budu tvrde na stisak ruke. Zatim se bicikl optereti teretom koji se planira nositi na biciklu (ako ga ima). Na kraju vozač sedne na bicikl. Tada se gleda koliko je zadnja guma spljoštena u odnosu na neopterećen bicikl i punu visinu gume.
Od 0% do 95%.
Vizuelno se može okvirno utvrditi koliko se guma sleže, nije neophodan lenjir. 15% sleganja je kad guma tek malo “nabubri” na mestu kontakta s tlom. Ako se uopšte ne sleže, pritisak je previsok, a ako se baš vidno “spljošti”, onda je prenizak.
Pritisak na kom se guma spušta za 15% ukupne visine zavisi od širine gume i opterećenja. Prvo se guma doduva/izduva dok se vizuelno ne utvrdi da je dostigla 15% pada. Potom se izmeri koji je to pritisak. To je ujedno optimalan pritisak za zadnju gumu.
3.2. Prednja guma
Nakon što je utvrđen optimalan pritisak za zadnju gumu, vreme je da se podesi pritisak prednje gume. Koji faktori su ovde bitni?
Pri naglom kočenju, ili nailasku na bankinu na primer, prednja guma može poneti jednaku težinu kakvu je nosila zadnja – barem privremeno. Zato prednja guma ne bi trebalo da je puno mekša od zadnje.
Ipak, pri normalnoj vožnji, zadnji točak nosi više težine. Na drumskom biciklu, gde je vozač pognut napred, raspored opterećenja prednjeg -zadnjeg točka je 45% – 55%. Kod gradskog bicikla na kom se sedi gotovo uspravno, taj odnos je bliže 30% – 70%. Zato prednja guma može biti ipak malo mekša od zadnje, nikako tvrđa.
Generalno, prednja guma se može naduvati na pritisak oko 10% niži od utvrđenog optimalnog pritiska za zadnju gumu. Za agresivnu vožnju sa puno opterećivanja prednjeg točka, prednja se može naduvati na isti pritisak kao i zadnja. Za opušteniju vožnju, ili za gradske bicikle, prednja guma se može naduvati na pritisak koji je oko 20% niži od pritiska zadnje gume. Duvanje ispod ovog pritiska povećava rizik od bušenja gume pri udaru prednjeg točka u bankinu, ili džombu, kao i slabiju kontrolu pri naglom kočenju (prednjom kočnicom).
Podržite BikeGremin
da ostane online & nezavistan
Ovaj sajt je edukativan, besplatan, objekivan, i nije komercijalan
(sponzori ne vole plaćati ako spominješ i sve uočene mane proizvoda 🙂 ).
Ako mislite da je ovaj sajt dobar i koristan,
a možete izdvojiti $5 mesečno,
molim vas da podržite moj rad preko Patreon donacije:
3.3. Preporuke za pritisak u gumama bicikla – tabela
Pošto većina ljudi traži neku, barem grubu, preporuku za pritisak u gumama, sastavio sam tabelu – barem kao neka “početna” preporuka koja se kasnije, na osnovu iskustva i metode opisane u poglavlju 3.1. može modifikovati.
Tabela je napravljena za težinu vozača i bicikla (i prtljaga) od 90 kg. Za svaki kg ispod 90, snizite pritisak za 1% (a za svaki kg preko 90, povećajte ga za 1%).
Takođe, tabela je data za točkove veličine 622 mm (28″ i 29″). Povećajte dati pritisak za 7% kod točkova veličine 586 mm (27,5″), jer im je manja ukupna zapremina vazduha, a kod točkova veličine 559 mm (26″) povećajte dati pritisak za 15%.
Standardi dimenzija guma bicikla
| Širina gume | Optimalan pritisak |
|---|---|
| 20 mm | 8,5 bar ~ 125 PSI |
| 23 mm | 7,5 bar ~ 100 PSI |
| 25 mm | 6,5 bar ~ 95 PSI |
| 28 mm | 5,5 bar ~ 80 PSI |
| 32 mm | 4,5 bar / 65 PSI |
| 37 mm | 4 bar ~ 60 PSI |
| 42 mm ~ 1,75″ | 3,5 bar ~ 50 PSI |
| 50 mm ~ 2″ | 2,5 bar ~ 35 PSI |
| 54 mm ~ 2,1″ | 2 bar ~ 30 PSI |
| 57 mm ~ 2,25″ | 1,8 bar ~ 25 PSI |
| 66 mm ~ 2,6″ | 1,4 bar ~ 20 PSI |
Naravno, konkretan optimalan pritisak zavisi i od podloge na kojoj se vozi, rasporeda težine na biciklu, vrste guma i sl. Ovo je samo okvirna preporuka za početak.
4. Posledice previsokog, ili preniskog pritiska
Šta se dešava ako se gume naduvaju na pritisak koji je puno viši od optimalnog, ili ako su malo više izduvane, nego što treba?
4.1. Pritisak viši od optimalnog
Dogodiće se sledeće stvari.
- Vožnja će biti osetno neudobnija, jer gume neće amortizovati neravnine na putu – čak i najmanja džomba, neravnina će se osetiti.
- Bicikl će poskakivati jer su točkovi pretvrdi da prate konture podloge. Energija uložena u pedalanje da se ide napred delom će biti utrošena na kretanje gore-dole. Tako će se brzina na ravnom i na uzbrdicama praktično malo smanjiti, za isti uloženi napor. Na nizbrdicama će ostati otprilike ista.
- Na izrazito ravnoj podlozi, pogotovo na ravnom, može se dobiti nešto malo brzine u odnosu na optimalni pritisak. Posebno ukoliko su gume lošeg kvaliteta (kvalitet bočnih zidova gume bicikla).
- Prijanjanje će biti lošije, čak i na odličnom asfaltu.
Duvanje zadnje gume na pritisak preko 5% viši od optimalnog teško da ima ikakvog smisla. Takođe nema smisla duvati prednju gumu preko optimalnog pritiska utvrđenog za zadnju – to je maksimum koji ima smisla za prednju gumu.
4.2. Pritisak niži od optimalnog
- Za isti uložen napor, bicikl će ići sporije. Kako na ravnom, tako i na uzbrdicama i nizbrdicama.
- Na izuzetno neravnom terenu (jako loš asfalt, ili van asfalta, kao i po snegu), vožnja će biti nešto udobnija. Ako su gume dovoljno široke da se izbegnu “snakebite” bušenja, vožnja na nižem pritisku je dobra ideja za loše puteve.
- Prijanjanje na lošem putu (i vožnja uzbrdo na lošem putu) će biti nešto bolji (brži).
Ipak, čak i u slučaju loše podloge, postoji granica. Kod zadnje gume je to nekih 30% ispod optimalnog utvrđenog pritiska. Kod prednje, do nekih 35% pritiska utvrđenog kao optimalnog za zadnju gumu.
Ako se ide ispod te granice, dodatno se povećava rizik “snakebite” bušenja na džombama, dodatno se gubi na brzini, a malo šta se dobija po pitanju povećane udobnosti i prijanjanja na lošem putu.
Povezan članak – Da li su uske gume „brže“ – otpor kotrljanju:
Za sve komentare, pitanja (ili dodatke i ispravke), koristite BikeGremlin forum:
www.bikegremlin.net
Postojeći komentari (pitanja i odgovori) postavljeni ispod ovog članka, premešteni su u ovu temu BikeGremlin foruma:
https://www.bikegremlin.net/threads/na-koliki-pritisak-da-naduvam-gume-na-biciklu-komentari-clanka.170/
Kad ljude mrzi da sami urade matematiku, a covek sve lepo napisao. -.-
Relja, hvala puno sto se trudite da prenesete znanje drugima, da bi nam voznja bila bezbednija. Nisam vozila bajs od detinjstva do pre nekih 5 godina, i dosta sam naucila citajuci ove clanke. Sve najbolje!
Hvala. 🙂
Dodao sam tabelu sa okvirnim vrednostima za pritiske, za svaki slučaj.
Ako ništa drugo – računam da može pomoći da se shvati princip, kada se vide te okvirne vrednosti pritisaka za različite širine guma.
Tako je Vesna, svaka čast! A naravno svaka čast i autoru ovog veoma kvalitetno napisanog i ilustrovanog teksta! Trebalo mi je nekih 15-20 minuta da ukapiram, preračunam i uradim sa gumama potrebne radnje da budu spremne optimalno za vožnju… izgleda da nekima i kada sve nacrtaš i napišeš, očekuju da to uradiš umesto njih jer su lenji da pomere gu..ce i upotrebe mozak.
Hvala na ovom i na svim drugim tekstovima. A ovi lenjivci koje mrzi da čitaju i razmišljaju neka naduvaju na koliko žele i neka tako voze. Čovek se potrudi da objasni od kojih sve stvari zavisi na koji pritisak treba gume da se naduvaju i ZBOG ČEGA, a onda se javi lik koji kao Janko… Da poludiš – a mnogo je takvih svuda oko nas, koji sve vide crno-belo i koji su funkcionalno nepismeni ili jednostavno lenji. Nažalost, upravo su oni najglasniji i najuticajniji generalno u svim sferama našeg života, pa nam zato i jeste ovako kako nam je – prosečni “Janko” te ubeđuje zašto je Mercedes bolji od Audija, zašto je ovaj telefon bolji od onog, itd.
Pozdrav Dragane,
Ne znam – ja uvek pokušam barem zamisliti ono najbolje moguće (dok se ne dokaže suprotno).
Možda je nekome previše komplikovano. Možda nema svoju pumpu s manometrom, a sa uslužno korištenom je nezgodno na tenane isprobati sve.
Kad razmišljam o tome kako da uprostim članke, obično zamislim zaposlenu samohranu majku, ili čoveka koji radi dva posla da bi preživeo, koji iscrpljeni samo traže što prostiji, što kraći odgovor, jer nemaju vremena i snage ulaziti u problematiku. Ali gledam obavezno, prvo, napraviti opširniju verziju, kako bih ja voleo da je to meni neko objasnio kad sam imao 15ak godina, za one koji to baš vole i koje zanima.
Ne vidim razlog i problem da se napravi i jedno i drugo (planiram “uproštene” verzije praktično svih članaka, čim ugrabim vremena).
Računam da je i za razumevanje teme korisno što sam ipak postavio tabelu – barem orijentaciono, kao primer. Da je barem u tom smislu to bila korisna “primedba.” 🙂
Relja
Veliko hvala autoru na sjajnom tekstu!
Sve je do detalja objašnjeno i servirano na tacni, jedini način da čoveku nešto ostane nejasno je gledanje turske/španske serije tokom čitanja. 😀
Mislim da bi ljudi mogli da budu malo pristojniji i obazriviji prilikom komentarisanja članaka. Autor ipak nije dužan da se bavi ovde edukacijom, niti mu je to posao, ako sam dobro razumeo, već čovek želi da prenese drugima znanje koje se nikad ni brzo ni lako ne stiče, tako da malo zahvalnosti takođe ne bi bilo naodmet…
Pozdrav iz Novog Pazara!
Pozdrav Relja, da li rucnu pumpu ne nadjoh nista o tome na sajtu?
Ne znam gde se izgubi tekst, pitanje je bilo da li moze preporuka za rucnu pumpu?
Ćao Marko,
Da li se pitanje odnosi na pumpu za rad (ručna koja stoji na podu), ili za pumpu koja je kompaktna, tako da se lako nosi na biciklu?
Ako je za na bajsu – za kakav ventil (ima modela koji rade samo sa Presta ventilima)?
Inače, zbog tone spama, pored spam-filtera, svaki komentar čeka ručno odobrenje pre objave, za svaki slučaj, kako sajt ne bi bio zatrpan reklamama za budalaštine.
Iz nekog razloga, sajt ne ostavi obaveštenje da je komentar “zaprimljen.” Moram videti o čemu se tu radi.
Relja
Zdravo Relja, za auto ventil mi treba, vise bih voleo neku koja moze da se ponese ali ako takva nema da valja onda moze i podna.
Ćao Marko,
Za to već godinama koristim relativno jeftinu Giyo pumpu i radi posao:
https://planetbike.rs/biciklizam/oprema/pumpe/pumpa-mini-gp-77-pvc-teleskop-black-1.html
Trenutno testiram neke kvalitetnije sa crevima (da se može pumpa osloniti na pod dok se pumpa, a da je ipak mala i prenosiva), ali je još rano za zaključke i preporuke.
Relja