Home » Vožnja » Bezbednost - saobraćaj, svetla, zaključavanje » Vožnja bicikla i psi lutalice

Vožnja bicikla i psi lutalice

Kako ostati bezbedan/na ako tamo kuda vozite bicikl ima pasa koji trče slobodno. 🙂

Sadržaj:

  1. Uvod i ograde
  2. O psima
  3. Znanje je moć
  4. Kako se zaštititi od pasa dok vozimo bicikl?
  5. Samoodbrana od pasa


1. Uvod i ograde

Sve što ovde pišem shvatite kao “po mom mišljenju i iskustvu,” odnosno “koliko ja znam.” Imam dosta iskustva u vožnji bicikla, sa psima, i u vožnji bicikla kroz predele gde ima lutalica ili slobodnih pasa – ali ne tvrdim da sam stručnjak za pse.

– Sadržaj –


2. O psima

Psi generalno vole ljude. Umeju osetiti kada ljudi njih vole. Ali, znaju biti i “teritorijalni.” Ako neko nepoznat stupi na ono što psi smatraju svojom teritorijom, pokušaće ga uplašiti, možda čak i napasti (prvenstveno sa ciljem da “uljeza” oteraju).

Ako nisu dresirani, ne razumeju reči kao komande, ali po tonu našeg glasa mogu osetiti šta je osnovni smisao onoga što im pokušavamo “preneti.” Na primer, umesto da kažemo “doobar pas,” možemo istim toplim tonom reći i “peekny kocik” i oni će nas svakako skapirati.

Ako se plašimo psa, oni to isto mogu osetiti po našem glasu, čak i ako koristimo reči “dobar pas.”

Psi dosta obraćaju pažnju na držanje i govor tela. Po govoru tela se isto vidi da li je čovek opušten, uplašen, ili nervozan/ljuti.

Ako i uspemo odglumiti ton glasa, položaj tela nas može odati – i obrnuto. Psi (i deca) jako lako primete kada govor tela i reči/ton nisu “usaglašeni.” To im može delovati neprirodno, zastrašujuće! Uplašena životinja može i napasti – radeći ono što smatra za neophodnu samoodbranu.

Ipak, treba imati na umu: neki psi su ludi. Kao i neki ljudi. U mom komšiluku, većina lutalica koje su ludo-agresivne budu brzo ubijene, bilo od strane ljudi, ili drugih pasa. Ali vlasnički psi koji su pušteni često nemaju ovu vrstu “darvinovske” discipline (i za to su u suštini krivi vlasnici, ali to nam ne pomaže kad se sretnemo sa takvim psom).

Pomenuo bih i čestu zabludu: pas koji maše repom je sretan i raspoložen. To je tačno, ali to ne znači da nije sretan što će vas pojuriti i malo gricnuti. Tako da mahanje repom samo po sebi ne znači da ste bezbedni. Pročitajte naredno poglavlje:

– Sadržaj –


3. Znanje je moć

Ljudi se često plaše onoga što ne poznaju. Da, u savršenom svetu ne bi bilo pasa lutalica koje nas jure. Ali to nije slučaj. Možemo kukati kako “imamo prava da slobodno vozimo bicikl kuda želimo,” ali ni to nam neće pomoći.

Potrudite se. Ako ne znate kako se psi ponašaju – a naročito ako se plašite pasa: nađite prijatelja koji ima pse i provodite vreme sa dobrim psima. Psi jesu naši prijatelji (za razliku od mobilnih operatera koji se tako reklamiraju).

Naučite kako psi izgledaju (govor tela) kada su sretni, uplašeni, ljuti itd. Naučite komunicirati sa njima. Provođenje više vremena sa dobrim psima će vam pomoći da se oslobodite straha, a učiniće vas i boljom osobom.

Najteži put – učenja i znanja, je na duži rok najbolji i najlakši.

– Sadržaj –


4. Kako se zaštititi od pasa dok vozimo bicikl?

Prva stvar – nemojte se plašiti (vidite prethodno poglavlje). Generalno, pas vas neće napasti bez preke potrebe, jer ni njemu nije sve jedno šta može od vas doživeti.

Ako laje, verovatno vas želi uplašiti i oterati sa svoje teritorije. Duboko režanje je obično poslednje upozorenje pre ujeda. Čak i pri tome postoji “plašim te se, odlazi” režanje, različito od “sad ću te napasti” režanja (opet, vidite prethodno poglavlje). A i sam ujed je često u svrhu da vas uplaši i otera, neće vas svaki pas obavezno krenuti rastrgnuti.

Šta uraditi?

Prestanite okretati pedale – pustite bicikl da ide pod inercijom (ako ste na uzbrdici, siđite s bicikla i gurajte ga). Okretanje pedala iz nekog razloga mnoge pse privlači da laju, vijaju i pokušaju gricnuti nogu.

Mirnim, staloženim glasom im pričajte (ja obično kažem “nemoj, kolege smo” 🙂 ). Bez vrištanja, deranja i nervoze. Budite staloženi i sigurni u sebe.

Uvucite glavu malo između ramena (kao da hoćete skratiti svoj vrat), i držite bradu malčice ka dole. Leđa držite uspravnim koliko je to moguće (ako vozite drumski bajs, hvatajte korman na gornjem delu). Gledajte da vam je pas u vidnom polju, ali ne gledajte ni jednog direktno u oči.

Ovaj položaj tela, uz miran govor, govori psu – “idem, neću probleme, ali ću se braniti ako treba.” Ako im zurite u oči, to govori: “hajde, da vidim šta mi smeš!”

Ukoliko vam psi prilaze i deluju agresivno, na vreme se sagnite i pravite se da šakom podižete kamen sa zemlje.

Ako su psi u čoporu, obično je jedan najhrabriji. Ako se stvari zakuvaju, taj će prvi krenuti na vas. Siđite s bicikla na stranu suprotnu od one s koje taj pas dolazi. Manevrišite pre toga ako je potrebno. Postavite bicikl između sebe i p(a)sa. Imajte sve pse u čoporu na oku. Ovo može biti nezgodno ako vas opkole, ali obično možete videti koji psi u čoporu su “najnapredniji.”

Ostanite mirni, pribrani i pričajte psima mirnim tonom.

Za sve vreme krećite se izvan teritorije koju psi doživljavaju kao svoju. Koja je to teritorija? Možete sami skontati. Psi obično čuvaju livadu, deo puta i slično. Nekad je situacija takva da je najbolje okrenuti se i vratiti odakle ste došli (koristite svoju procenu i zdrav razum, samo nemojte dozvoliti da vas strah nadvlada).

Nemojte im okretati leđa. Ako morate (da biste otišli), okrenite glavu tako da ih vidite, tako da i oni jasno vide da ih vidite. Bez gledanja u oči (možete gledati u zemlju ispred njih).

Suština je u tome: ako psi vide da ih se ne plašite i ne okrenete im leđa tako da vas mogu napasti bez da to primetite (držite oči tako da vide da ih vidite), psi računaju da ih napad na vas može koštati. Nije im sve jedno – što se njih tiče, vi ste isto velik, jak pas.

Za vreme skorašnje nedeljne vožnje sa 7-godišnjim sa’raniteljem mi, prošli smo pored čopora pasa. Nisu nas ni pogledali. Par sekundi kasnije, čuo sam lavež i vrisku. Biciklista se očigledno dosta plašio pasa i njima je bilo zabavno da ga opkole, laju i slušaju kako podvriskuje. 🙁 Vlasnik pasa se pojavio dok sam se okretao i brzo ih smirio. U povratku smo ponovo bili prošli pored tih pasa i na nas opet nisu ni malo obraćali pažnju. Ti psi ili osete strah, ili baš mrze SRAM opremu. 🙂

– Sadržaj –


5. Samoodbrana od pasa

Prevencija je važna. Gledajte oko sebe, nemojte voziti sa slušalicama u ušima – oči i uši su važni da uočite opasnost na vreme i pravilno procenite situaciju (ovo ne važi samo za napade pasa).

OK je okrenuti se i vratiti na vreme, pre nego što se upadne u nevolju. Zvati u pomoć (telefonom ako treba). Hrabrost je raditi ono što je ispravno uprkos strahu. Ludost je upadanje u nevolju samo da bi se sebi nešto dokazalo.

Bicikl nam omogućava da se krećemo veoma brzo i to treba koristiti da se izbegne opasnost.

Sad, nikad nisam morao koristiti silu da se odbranim od napada psa. Imao sam priliku rastavljati pse koji se tuku i terati pse koji su nekog drugog napali, ali nikad nisam doživeo da me pas zaista pokuša (ozbiljno) povrediti. Zato su svi ovde dati saveti na osnovu onoga što sam čuo od iskusnijih ljudi.

Dobro je imati one nagrade (poslastice) za pse, ili slaninu pri ruci. Okrenete se ka psima, čučnete, i bacite to ispred sebe, ka psima – na par metara ispred sebe. Čak i ako su veoma agresivan čopor, vrlo verovatno će se između sebe poklati zbog hrane, a vama ostaviti dovoljno vremena da zbrišete. Ako ovo izvedete više puta, u više dana, steći ćete nove prijatelje. 🙂

Biber sprej (Amazon affiliate link) isto može biti efektan.

Biber sprej - sredstvo za zaštitu od krvoločnih sisara
Biber sprej – sredstvo za zaštitu od krvoločnih sisara

Prskanje vode iz bidona u njušku psa, može ga nagnati da ustukne.

Sklopive palice (Amazon affiliate link) se lako nose, a zgodne su, jer omogućavaju da udarite psa pre nego što mu vaša ruka dođe u dohvat.

Sklopiva teleskopska palica - povećava doseg i daje vam više opcija
Sklopiva teleskopska palica – povećava doseg i daje vam više opcija

Proverite lokalne propise kada su ove stvari u pitanju.
Ako planirate nositi i koristiti nešto od ovih “alata” (za ne daj Bože) – vežbajte sa njima kod kuće, kako bi vam njihova upotreba postala refleksna. Kada ste u opasnosti, tada nije vreme za čitanje korisničkog uputstva.

Koristite bicikl kao portabilnu ogradu, stavljajući ga između sebe i p(a)sa. Psima treba vremena da skontaju kako da ga zaobiđu. Obično pokušavaju prići najkraćom direktnom linijom.

Ako psi krenu da vas napadnu, vreme za tih i smiren glas je prošlo i vreme je za glasno, ljuto “NE, KUĆI!” i slično.

Glasan pucanj će većinu pasa uplašiti i naterati da zastanu, često i ustuknu. U zavisnosti od lokalnih zakonskih propisa, postoje različiti načini da vam ova opcija bude pri ruci.

Koristite svoju visinu i relativno dugačak dohvat svojih nogu – šut u njušku je dosta bolan. Pri ovome su tajming i održavanje ravnoteže veoma važni.

U slučaju najmanje ogrebotine, idite što pre kod lekara i budite spremni primiti injekciju protiv besnila ako lekar to preporuči. Besnilo je smrtonosno i neizlečivo ako se ne tretira na vreme.

Kako sam objasnio u drugom i trećem poglavlju – strah je velik problem i prevazilaženje straha može puno pomoći. Ipak, postoje psi koji su ludi, agresivni i napašće vas bez obzira na sve. Koristite zdrav razum, oprez i pazite na sebe.

Ako dođe do najgoreg – da ne možete izbeći napad i da se ne uspevate odbraniti, ono što je meni pomagalo u sličnim situacijama sa ljudima:

  • Ljudski život je kratak i proleti brzo. U suštini, čim se rodiš već si mrtav.
  • Prihvatite i pomirite se sa tom činjenicom.
  • Kada ste zaista svesni da ste već mrtvi, ni jedna opasnost vam neće izazvati parališući strah – već će vas držati budnim, britkim, u stanju da pružite najbolje što možete, kako biste pobedili, ili barem junački poginuli.

To je bar moja filozofija, šta se meni dobro pokazalo u praksi. Svako neka bira sebi i za sebe šta je najbolje uraditi.

– Sadržaj –

2 misli o “Vožnja bicikla i psi lutalice”

  1. Pre dva meseca vozio sam svoj bajs putem kojim sam vec desetinama puta prosao, u jedan sat posle ponoci, a nigde zive duse. Ostatak filma mi je u izmaglici, ali se secam nekih detalja:

    Niotkuda izlece copor pasa i krece da me juri, a ja u momentu panike ubrzavam i pokusavam da im umaknem. Tome je doprinelo i to sto je jedan (ili vise njih) pokusavao da me ugrize za nogu. Nije pomoglo sto sam vozio fiksi i sto noge nisu bile slobodne, nego ukopcane u pedale. Instikntivno pokusavam da izmaknem nogu na koju kidise pas a koja je bila ukopcana, i gubim kontrolu i padam. Glava krvari, grudni kos boli, ni sam ne znam na sta sam pao i sta sam povredio.

    Sreca u nesreci je to sto je baza hitne pomoci bila na 30 metara odatle i nekako uspevam da se dogegam do tamo. Da skratim pricu, dijagnoza je potres mozga sa gubitkom pamcenja i kontuzija grudnog kosa. Generalno, zivot pretvoren u govno poslednja dva meseca, zahvaljujuci svemu tome i svim posledicama koje takva povreda glave nosi.

    Naravoucenije: nemojte pasti sa bajsa ako vas jure psi. Moze biti jako zajebano. Veoma bih voleo da se ovo zavrsilo na neki drugi nacin osim pada. Voleo bih da sam se iskopcao na vreme i da nisam trzao nogu na koju pas kidise.

    I da, veoma, ali veoma bih voleo da sam nosio kacigu.

    Nosite kacigu.

    Odgovori
  2. Suzavac nije od pomoći, provereno. Jedino onaj veliki od 500 ml, ali ko će to da nosi. Šutiranje psa u njušku nije baš preporučljivo pošto su oni mnogo brži od nas i veća je šansa da će oni nas da ujedu nego da mi uspemo njih da udarimo. Rešenje, a da bude i legalno i da ne bude problema sa policijom čak i ako je legalno – ne znam. Pokušavam da ga nađem već 15 godina. A ne smeš ni da ih prevaspitavaš, ni da ih oteraš sa neke teritorije kojom redovno voziš, pošto ćeš najverovatnije završiti malo u zatvoru i dobiti neku ogromnu kaznu i još će da te razapnu na društvenim mrežama…

    Odgovori

Komentiraj

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.