U ovom članku pišem o slobodi govora, slobodi mišljenja, nauci – i cenzuri, kao njihovom velikom neprijatelju. Počeću sa malo retrospektive, a onda objasniti razlog, “događaj” koji me je naterao na razmišljanje i pisanje.
U posebnom članku pisao sam na temu šta je važnije – teorija, ili praksa?
Sadržaj:
- Finansiranje sajtova i kanala
- Istorija nauke i naučni konsenzus
- Cenzura govora
- Video o kritičkom razmišljanju i informacijama na Internetu
- Ažuriranje: Google Gemini VI (na engleskom)
1. Finansiranje sajtova i kanala
Većina troškova ovog sajta (i BikeGremlin RS YouTube kanala) su pokriveni zahvaljujući Google AdSense podršci (moj Google AdSense eksperiment – ažuriranje 2024: prešao sam na Mediavine platformu za monetizaciju). Princip je jednostavan: Google naplati od kompanija za prikazivanje reklama, ja dozvolim prikazivanje reklama na svojim sajtovima i YouTube kanalima, a Google mi za uzvrat da 50% do 70% od onoga što je naplatio.
Za razliku od mnogih drugih kompanija, Google je uvideo vrednost onoga što radim već nakon što sam objavio prvih 50-ak kvalitetnih članaka i snimio prvih stotinak edukativnih videa. Google AdSense prihodi su mi omogućili da pokrijem troškove hostinga sajta i kupim iole pristojnu opremu za snimanje. Zahvalan sam na tome.
To je dosta fer štema. Google brine o pronalaženju kompanija koje se žele reklamirati, vrši naplatu, vodi statistiku o broju prikazanih reklama i broju reklama na koje su ljudi kliknuli – i ja dobijem svoj deo zarade, bez ikakvih komplikacija, kašnjenja uplata i slično. Iz ugla kreatora sadržaja (članaka i YouTube snimaka) to je postavi-i-ne-misli sistem, koji omogućava da se skoncentrišemo na ono što mi radimo najbolje.
Ovo mi, između ostalog, pomaže da ostanem objektivan i nezavistan. Na primer, mogu objektivno pisati o proizvodima i uslugama, jer ne zavisim od sponzorstva pojedinačih kompanija čije proizvode i usluge opisujem.
Teme kojima se bavim nisu cenzurisane, ne smatraju se kontroverznim, pa imam sreću da me trenutna politika Gugla ne pogađa – ali ne volim nepravdu, i zato ovo pišem. Kakva nepravda? Doći ćemo do toga, ali prvo par reči o istoriji ljudi i nauke.
2. Istorija nauke i naučni konsenzus
Šta je to naučni konsenzus? Uprošteno rečeno – to je tumačenje sveta/pojava koje drži vodu na osnovu trenutno dostupnih informacija i saznanja. Ne mora se svaki naučnik slagati sa konsenzusom.
Zašto neslaganje može biti korisno?
Nekada je konsenzus bio da je Zemlja ravna ploča.
Slično tome, pre Apolo svemirske misije, imali smo nešto drugačiji konsenzus o postanku Meseca, u odnosu na ono što imamo danas i što drži vodu na osnovu trenutno dostupnih informacija.
Po pitanju prostijih tema – da li nabla (glavčina) točka bicikla visi sa gornjih žbica, ili stoji na donjim?
Slika 1
Do 1981. godine, kada je (inženjer, ne naučnik) Jobst Brandt objavio svoju knjigu i studiju “The Bicycle Wheel,” konsenzus među mehaničarima i inženjerima je bio da nabla visi sa gornjih žbica. Mislim “logično je” – pošto znamo da žbica ne podnosi kompresiju, već samo tenziju (zatezanje).
Međutim, ako čovek shvata kako radi pred-napregnuta struktura, ono što je delovalo nelogično (da nabla stoji na žbicama) postaje logično. Ovo se čak može i potvrditi merenjem, kao i analizom pomoću računarske simulacije (video u kojem objašnjavam koja je “nauka iza žbica – i točak bicikla“).
U svakom trenutku naše istorije, mislili smo “to je to.” Da bismo kasnije shvatili kako grešimo, kada se pojave nova saznanja i teorije bazirane na njima. Mislim, postojao je period kada su ljudi mislili da su digitalni ručni satovi sjajna ideja, kao što danas mnogi veruju da su električni automobili fenomanlni. 🙂
Pri tome, kroz istoriju, velika većina ljudi koji su dovodili aktuelni konsenzus u pitanje su grešili. Međutim, zbog onog jednog promila koji ipak ispadnu u pravu na kraju, dostigli smo određeni nivo napredga nauke i tehnologije.
Postoje načini da se teorije ispitaju, provere i odbace ako ne drže vodu. Suzbijanje kritike savremenih konsenzusa, samo zbog toga što je većina njih neosnovana, vodi u srednji vek.
Treba dozvoliti različita mišljenja, pogotovo onda kada se baš jako ne slažemo sa njima. I, naravno, treba da se trudimo da nam diskusije budu civilizovane i argumentovane. Samo imajte uvek na umu:
Slika 2
3. Cenzura govora
Kako sam probao objasniti u prethodnom delu članka, mnoge stvari koje danas uzimamo zdravo za gotovo, nekada su bile smatrane ludošću. Lično tome, neke stvari koje danas smatramo za “činjenice” će možda u budućnosti biti opovrgnute, kada dođemo do novih saznanja i teorija baziranih na njima.
Zbog svega toga mislim da je cenzurisanje objave suprotnih mišljenja opasan i zaglupljujuć trend. A to je upravo ono što države i korporacije (otvoreno) rade!
Bez slobode govora (razmene ideja) nema slobode mišljenja. Bez slobode mišljenja, nema slobode.
Konkretan primer i povod za svo ovo pisanije je javna objava Gugla da će ukinuti AdSense finansiranje sajtova i YouTube kanala koji govore protiv jednog od aktuelnih konsenzusa – o klimatskim promenama u ovom slučaju (link ka Google objavi).
Na stranu licemerje što sa zadovoljstvom sponzorišu zaglupljujući “zabavni” sadržaj – ovakav vid cenzure je opasan, sa dalekosežnim posledicama po društvo.
Naravno, ne cenzurišu direktno – “samo” ukidaju mogućnost finansiranja. Kao, kad si gladan, bolje radiš, praviš više sadržaja? 🙂
Da, ja verujem (nisam stručnjak za te oblasti) da su vakcine odličan izum za umanjenje ljudske patnje, da je Zemlja najverovatnije okrugla, i da smo u stanju uništiti je svojom glupošću i kratkovidošću. Ali ne radi se o tome. O čemu se radi onda?
“Svi smo se složili da je Vaša teorija luda. Pitanje koje nas deli je da li je dovoljno luda da bi imala šansu da bude ispravna.”
– Nils Bor, u odgovoru Wolfgangu Pauliu
- Edukacija, podizanje nivoa svesti, obaranje teorija koje ne drže vodu (dobrim argumentima) je dobro.
- Cenzura neumitno vodi zagljupljivanju – a to je ono što sadašnji cenzori navodno pokušavaju da suzbiju.
Jer, u mnoštvu glupih ideja i teorija, uvek smo uspevali da s vremena na vreme ubodemo premiju. Nikola Tesla bi u planinskom selu bez struje bio smatran za ludaka i idiota, dok bi seljani sebi delovali kao veoma pametni i mudri.
99% ljudi na svetu (uključujući i mene) su potpuni idioti po pitanju 99% stvari koje postoje! Svi imamo svega jednu, ili nekoliko oblasti o kojima znamo nešto više. Nemojte zaboraviti:
Slika 2 – opet! 🙂
Zato je opasno dati sebi za pravo da određujete koje teorije i studije se smeju, a koje se ne smeju objavljivati.
Je li bolje naučiti dete da napravi kolut i amortizuje udarac, ili ga pokušati sačuvati da nikada ne padne
Da li je bolje učiti ljude da misle kritički i obrazuju se, ili im govoriti šta da misle?
Sada spaljuju antivaksere, ravnozemljaše i ostle. Hoće li stati tu? Hoće li znati prepoznati granicu? Ko će im stati na put kad dođu po vas?
4. Video o kritičkom razmišljanju i informacijama na Internetu
5. Ažuriranje: Google Gemini VI (na engleskom)
U engleskoj verziji ovog članka, dodao sam poglavlje sa kraćom diskusijom (na engleskom) o Guglovoj veštačkoj inteligenciji (eng: “AI”) – Gemini.