Vožnja bicikla po zimi, snegu i ledu može biti lepa. 🙂 Ako se imaju dobre zimske gume za bicikl, to puno pomaže! Ovaj članak objasniće prvo ukratko osnove prijanjanja gume na podlogu. Zatim vrste snega i zimskih podloga koje se najčešće javljaju. Potom će objasniti gume sa ekserima za bicikl, njihova svojstva. Na kraju, pomoći će u odabiru prave zimske gume za bicikl spram uslova u kojima se vozi.
Članak koji objašnjava tehniku zamene gume na biciklu: Montiranje unutrašnje i spoljne gume
Odeća: Kako se obući za zimsko bicikliranje
Tehnika vožnje po snegu i ledu: Vožnja bicikla po snegu
Sadržaj:
- Prijanjanje guma na podlogu
- Vrste snežnih puteva
2.1. Rastresit sneg
2.2. Bljuzgavica
2.3. Led - Gume sa ekserima?!
3.1. Kako rade ekseri?
3.2. Ekseri na asfaltu - Koje zimske gume odabrati?
4.1. Led i dubok sneg
4.2. Led i plitak sneg (ili putevi koji se redovno čiste)
4.3. Dubok sneg, bez leda
4.4. Plitak sneg, bez leda - Video o zimskim gumama
1. Prijanjanje guma na podlogu
Prijanjanje guma na podlogu zavisi od toga koliko je sama guma lepljiva, ukoliko je podloga tvrda toliko da guma ne može da se “zabode” u nju. Zato je za asfalt (bio suv ili mokar) najbolji profil gume skroz ćelava guma, bez ikakvih šara ili krampona. Ako guma na podlozi ostavlja trag, šaru, onda je reč o podlozi u koju guma može da se zabode i tad do izražaja dolazi šara na gumi.
2. Vrste snežnih puteva
Postoje tri osnovne grupe: rastresit sneg, bljuzgavica i led. Sledi objašnjenje svakog od navedenih uslova, pre preporuke guma za svaki od njih (neke gume su univerzalnije, ali sve imaju prednosti i mana – ne može se imati sve).
2.1. Rastresit sneg
Misli se na rastresit i slabo utaban sneg, različitih dubina.
Na snegu koji je mek, gume sa dubokom šarom, kramponke, pružaju najbolje prijanjanje.
2.2. Bljuzgavica
Bljuzgavica, ili ulice koje se redovno čiste, pa ostaje tanji sloj snega – svega nekoliko santimetara.
Po bljuzgavici, do izražaja dolaze tanje gume koje brzo proseku bljuzgavicu i dopru do asfalta. Ako imaju šare i krampone, to će pomoći da lakše prodru do asfalta.
2.3. Led
Led – potpuno uglačan sneg, jako utaban, led, ili zaleđena voda
Za led, od običnih guma, najbolje su ćelave – jer se led za gumu ponaša isto kao izuzetno klizav asfalt – ona ne može da se useče u njega, pa su šare više smetnja nego pomoć. Tu u pomoć dolaze ekseri.
3. Gume sa ekserima?!
Zimske gume za bicikl u koje su ugrađeni ekseri. Ekseri za biciklističke gume izgledaju ovako:
Kao što se vidi na slici, ekseri nisu oštri, zatupljeni su, ravni na vrhu. Kvalitetni ekseri za gume su od čelika sa karbidnim jezgrom. Ovakvi ekseri su jedini dobri jer se ne tupe i ne krive pri vožnji po asfaltu. Uvek se naiđe na delove gde je sneg otopljen i vozi se po golom asfaltu.
Uz to, ekseri se uglavnom ne stavljaju duž same sredine gume, što omogućava da korisnik može samo da naduva gumu na viši pritisak i da ekseri gotovo ne dodiruju asfalt – u slučaju da se sneg otopi i treba voziti po asfaltu.
Na snegu i ledu je svakako pametno sniziti pritisak u gumama. Guma se tada više ulegne pri dodiru sa tlom i prijanja većom površinom, a ukoliko ima eksere, ekseri će doći u dodir sa snegom i ledom.
3.1. Kako rade ekseri?
Ekseri na snegu nemaju apsolutno nikakav efekat – niti pomažu, niti smetaju.
Na ledu, ekseri se zabadaju i omogućavaju dobro prijanjanje.
Fizika je prosta: ekseri su tvrdi, sa relativno malim vrhom, tako da praktično sva težina bicikla i vozača bude preneta na desetak malih tačaka, male površine – koliko već eksera dolazi u kontakt sa tlom u jednom trenutku. Tako se stvara relativno visok pritisak na mestu gde ekser dodiruje led. Naglim porastom pritiska voda prelazi u tečno stanje, i ekser praktično topi led na mestu kontakta i ulazi u njega, dok okolni led ostaje tvrd i daje potporu. Na istom principu rade i klizaljke. 🙂
U praksi se po ledu sa ekserima dobija osećaj skoro kao da se vozi običnim gumama po suvom asflaltu. Bude lakše da se vozi, nego da se hoda.
Jednom prilikom, posle tridesetominutne vožnje po ledu sa ovakvim gumama, gotovo sam pao pri silasku s bicikla i spuštanju nogu na pod – skroz sam bio zaboravio da je zaleđeno i klizavo! Gume s ekserima ponašale su se kao da je suv asfalt ispod, dok vozim sa običnim gumama. 🙂
3.2. Ekseri na asfaltu
Na asfaltu ekseri samo smetaju. Ne mogu se zabosti u beton, a metal je klizaviji od gume. Zato se gume sa ekserima prave sa više eksera po obodu, a sa malo, ili bez eksera na srednjem gaznom delu. Kada se sa ovakvim gumama vozi po asfaltu, treba malo opreznije i sporije ulaziti u krivine, jer su ekseri gušći po obodima. Dakle ne treba uletati brzo u krivine i naginjati bicikl previše. Normalna opuštena vožnja i skretanje će biti kao i sa običnim gumama po asfaltu – bez ikakvih problema.
Naglo ubrzavanje (snažno pedalanje) i naglo kočenje treba izbegavati (koliko je moguće). Ne (samo) zbog prijanjanja, već da se izbegne da se ekseri iščupaju iz gume. Mogu se relativno povoljno nabaviti rezervni ekseri, ali zašto rasipati?
U praksi će se gume sa ekserima ponašati sasvim OK na asfaltu. Jednostavno: malo manje agresivna vožnja i biće dobro prijanjanje, uz dug vek guma i eksera. Malo opreznosti i zdravog razuma i vozi se bez problema.
4. Koje zimske gume odabrati?
Napomena: Linkovi za on-line kupovinu guma preporučenih u ovom poglavlju su Amazon affiliate linkovi. Kao Amazonov saradnik, zarađujem od kvalifikovanih kupovina.
- Prvo pitanje je da li ima leda na putevima kojima se vozite?
Ukoliko je to slučaj, makar i povremeno, pametan izbor su gume sa ekserima. Ako leda nema, onda su ekseri više smetnja, nego pomoć. - Drugo pitanje je da li vozite kroz dubok sneg?
Ako je to slučaj, treba birati šire gume sa velikim kramponima, agresivnijom šarom. Ako se putevi redovno čiste, ili je sneg utaban, onda je bolje izabrati gume sa finijom šarom ili malim kramponima, kako bi se točkovi lakše okretali i kako bi prijanjanje bilo bolje na delovima puta gde je asfalt čist, bez snega.
Postoje praktično četiri kombinacije različitih podloga, i ovde ću preporučiti šaru i vrstu gume za svaku. Linkovi na modelima guma vode na pretragu za on-line kupovinu preko Amazon.com.
4.1. Led i dubok sneg
Dobro prijanjaju na dubokom rastresitom snegu, dok ekseri pomažu kad se naiđe na led.
Dobri modeli ovakvih guma su Suomi WXC300 (za MTB 26″ točkove), Suomi W240 za “velike” 622 mm točkove (28″ treking, 29″), ili Suomi WXC´R 312 (za 27,5″ točkove).
4.2. Led i plitak sneg (ili putevi koji se redovno čiste)
Gume koje koristim za grad i koje mogu preporučiti su Schwalbe Marathon Winter. U dimenziji koja odgovara za vaše obruče točkova i najuže koje nađete.
4.3. Dubok sneg, bez leda
Odlična za blato i dubok sneg.
Praktično bilo koja guma sa velikim kramponima će biti dobra. Ako su kramponi sitni, ili gusto poslagani, sneg će se tu zadržavati i ubrzo će se guma ispuniti nabijenim snegom. Gume sa velikim, razmaknutim kramponima se praktično same čiste od snega i blata. Preporuka autora su Continental Race King gume u širini i dimenziji koja odgovara točkovima na biciklu (26, 27,5, ili 28-29″).
4.4. Plitak sneg, bez leda
Bilo koje gume sa finom šarom će se dobro ponašati. Gume sa smešom napravljenom baš za zimu (mekša guma) su bolje.
Moja preporuka su Continental Top Contact Winter II Premium, u širini i dimenziji spram točkova na biciklu.
Podržite BikeGremin
da ostane online & nezavistan
Ovaj sajt je edukativan, besplatan, objekivan, i nije komercijalan
(sponzori ne vole plaćati ako spominješ i sve uočene mane proizvoda 🙂 ).
Ako mislite da je ovaj sajt dobar i koristan,
a možete izdvojiti $5 mesečno,
molim vas da podržite moj rad preko Patreon donacije:
Lepo objašnjeno! 🙂
Hvala, drago mi je. 🙂
Slučajno sam saznao za gume s ekserima, nisu kod nas baš rasprostranjene. Posle dosta eksperimentisanja i iskustva, rešio sam da napišem da ljudi mogu lakše doći do informacija i lakše se vozati zimi.
“Zato je za asfalt (bio suv ili mokar) najbolji profil gume skroz ćelava guma, bez ikakvih šara ili krampona. ” A aquaplaning? Zar do njega ne može doći i kod bicikla?!
Odlično pitanje. Ne, kod guma bicikla nema bojazni od akvaplanunga – barem pri brzinama do 100 km/h. Ovo će biti detaljno objašnjeno u posebnom članku “Ćelave gume” 16. decembra.
Potpun odgovor na pitanje u članku o ćelavim gumama:
https://bicikl.bikegremlin.com/2015/12/16/celave-gume/
“Naglim porastom pritiska raste temperatura, i ekser praktično topi led na mestu kontakta i ulazi u njega, dok okolni led ostaje tvrd i daje potporu” Ovp dobro opisuje fizikalnost procesa, ali nije baš tačno: led se ne topi usled porasta temperature, nego usled rasta lokalnog pritiska ispod eksera, tj. voda lokalno prelazi u tečno stanje na tempraturama na kojima bi inače bila led (“ispod nule”). To se dešava i kod sličuga: tragovi nisu ogreban led, već trag rekristalizacije pro vraćanju pritiska, nakon prolaska sličuge.
Hvala za ispravku. 🙂