Zadnja nabla (glavčina) bicikla

Ovaj članak objašnjava osnovne pojmove u vezi zadnje nable bicikla – tj. glavčine zadnjeg točka bicikla.

Sadržaj:

1. Uloga koju vrši zadnja nabla bicikla
2. Nable sa jednom brzinom
3. Nable sa brzinama u glavi
4. Nable sa frivilom i freehub (kasetne nable) sa kasetom
5. Dimenzije
   5.1. Boost nable

1. Uloga koju vrši zadnja nabla bicikla

Osnovni zadatak zadnje nable (glavnčine) bicikla je, naravno, da omogući točku nesmetano okretanje, pri tom ga držeći pričvršćenog za ram bicikla. Takođe, za razliku od prednje, zadnja nabla ima i dodatnu bitnu funkciju: prenošenje snage pedaliranja na zadnji točak (ovo se najčešće, ali ne i obavezno, izvodi preko lanca i zadnjeg lančanika).

Sastoje se iz osovine, ležajeva i tela na koje se montiraju žbice koje nose obruč (bandaž) točka. Takođe, obično je za njih pričvršćen barem jedan lančanik za prenos snage pedala. Osnovne vrste glava su one sa jednom brzinom (ili fiksnom brzinom), sa više brzina u glavi i sa spoljnim menjačem i kasetama.

– Sadržaj –

2. Nable sa jednom brzinom

Najjednostavniji tip nable. Ima nosač za jedan zupčanik, kojim se sila direktno prenosi na telo nable (točak). Često ima ugrađenu kontra kočnicu. Pošto nema nikakvih spoljnih zatezača lanca, barem standardno, obično se montira u ram sa kosim nosačem zadnjeg zupčanika, pa se pomeranjem zupčanika napred-nazad reguliše zategnutost lanca.

Ramovi sa vertikalnim ispustima mogu se koristiti ukoliko nabla ima ekscentrično postavljene šrafove (kao na slici nable iznad), ali takve nable nisu baš česte. Takođe, može se koristiti i eksterni zatezač lanca, kao na slici ispod:

Još jedno rešenje na koje sam naišao, baš dosta egzotično, je ekscentrična školjka patrone pogona:

Ove nable često imaju ugrađenu kočnicu sa “kontrom”. Pokretanjem pedale u nazad, koči se. Veoma pogodno rešenje za laganu vožnju u ravničarskim predelima.

Posebnu podgrupu čine fiksne nable (eng. fixed gear hubs). One ne dozvoljavaju da se “zabušava”. Kada god se zadnji točak okreće, okreće se i zadnji zupčanik. Fiksiran je za telo nable (i za sam točak na taj način). Dok god se bicikl kreće, pedale se okreću, ne mogu stojati u mestu. Prednost je mogućnost vožnje u rikverc, mana što se ne može ostaviti jedna pedala podignutom, na primer, dok se prelazi preko neke prepreke, već se one non-stop okreću, ili dok se ide brzo nizbrdo.

Nable sa jednom brzinom su generalno praktične za kraće relacije u ravničarskim krajevima. Zbog manjka više prenosa. Prednost su im jednostavnost, dugotrajnost, cena.

– Sadržaj –

3. Nable sa brzinama u glavi

Spolja imaju jedan zupčanik i sva ograničenja pri montiranju nabli sa jednom brzinom važe i za ove. Imaju dugu istoriju, od početka XX veka, čuveni engleski bicikli sa 3 brzine. Danas su popularni modeli sa 7-8 brzina. Sam princip rada je posebna tema, ali suština je da omogućavaju promenu brzine bez pokretanja bicikla, dok točkovi stoje (npr. čekanje na semaforu).

Mehanizam menjača je dobro zaštićen od kiše, prašine i sl, jer se nalazi spakovan unutar nable. Ovo ih čini pogodnim za veoma kišne, ili veoma hladne uslove. Ovo je sistem menjanja brzina za bicikle koji pouzdano radi na temperaturama nižim od -15 stepeni celzijusa.

Mana, velika ovih glava je što se za njih u Srbiji još uvek teško nalaze delovi, malo majstora se usuđuje otvoriti ih ako se nešto pokvari (što realno i nema previše smisla ako nema delova). Takođe, dosta komplikuju i otežavaju skidanje točka u slučaju na primer krpljenja probušene gume i slično.

U poglavlju 2.4 BikeGremlin vodiča za kupovinu gradskog bicikla sam pisao više o prednostima i manama nabli sa brzinama (i prenosa sa kaišem).

– Sadržaj –

4. Nable sa frivilom i freehub (kasetne nable) sa kasetom

Uzrok izvesne zabune. Prvobitni standard (do kraja 1980-ih godina), sa navojima urezanim na samoj nabli. Kasnije je napravljen noviji standard, nabla koja ima freehub na sebi i na koji se kasnije samo stavi kaseta. Na slici ispod prikazani su nabla sa navojima za frivil i frivil, uporedo sa nablom koja ima freehub i kasetom:

Detaljno objašnjenje razlike između freewheela i freehuba dato je u ovom članku:
Račna, ili kaseta – nije sve jedno (posebni delovi drugih članaka objašnjavaju novije Hyperglide+, i XD nable)

Nabla sa frivilom ima na sebi navoje na koje se navrće račna sa freewheelom. Freewheel koji se navrće ima ležajeve sa zubima koji omogućavaju slobodno okretanje pedala u nazad, a zabravljuje kada se pedale okreću unapred, pogoneći točak.

Kasetna nabla (freehub) ima na sebi ugrađen nosač kasete, koji ima mehanizam za bravljenje (eng. ratchet).

Kasetna nabla omogućava precizniju izradu, tako da kaseta bude gotovo potpuno normalna u odnosu na osovinu nable, tj. da bude potpuno paralelna sa zadnjim točkom. Račne na navoj nikada ne budu toliko precizno poravnate, jer je veoma teško urezati navoje i na račni i na nabli tako da kad se navrnu spoj bude pod idealnim uglom.

Druga velika prednost kasetnih nabli je položaj ležajeva unutar osovine. Vidi se presek na slici ispod:

Mesto gde je nabla najviše opterećena, tamo gde stoje zupčanici, koji nose silu pokretanja, kod nable sa navojem nema podršku ležaja. Desni ležaj ostaje praktično na polovini kasete (na neke 2/3 tačnije). Ovo, pogotovo kod račni sa više zupčanika (7 i više) dovodi do opasnosti od pucanja osovine od opterećenja (stvori se dovoljna poluga). Što više zupčanika ima, to je duži deo koji je udaljen od ležaja i bolja je poluga za lomljenje osovine. Zato za ovakav mehanizam treba izbegavati više od 6 zupčanika pozadi, 7 je neka gornja granica. Sve sa više zupčanika (širim snopom zupčanika) povećava verovatnoću pucanja osovine.

Napomena:
Tehnički, i neke kasetne nable pate od problema lošeg pozicioniranja ležajeva. O tome sam pričao u videu na temu problema u dizajnu DT Swiss nabli. Po svemu sudeći, biciklistička industrija se vodi marketingom, a ne dobrim inženjeringom (o čemu sam pisao u članku “Besmislice u biciklističkoj industriji“).

Kasetna glava je u svakom smislu superioran patent, barem kada su glave sa snopom zupčanika u pitanju. Zbog lakšeg razlikovanja u praksi, evo slika nabli sa sve montiranim zupčanicima:

– Sadržaj –

5. Dimenzije

Postoji još jedna razlika u standardima. Širina zadnje nable drumskih bicikala je 130 mm, dok su zadnje nable MTB-ova nešto šire: 135 mm, što točku daje veću otpornost na bočna opterećanja. Noviji standard za MTB zadnje nable (sa odgovarajućim dropovima) je još širi, kako bi se dobila još veća snaga točka za ekstremne uslove vožnje, tako da sada postoje MTB zadnje nable širine: 142, 148, 150 i čak 157 mm!

Stariji standardi su 120, 126 mm itd. Širina se meri od jednog dela koji ide na unutrašnjost prihvata (dropova) do drugog. Kao termin za širinu i danas se koristi “OLD” (eng: Over Locknut Distance), iako mnoge moderne nable nemaju locknut, već koriste “industrijske ležajeve”. Na nablama koje imaju sistem konusa (kakve su nekad bile jedine), “lock” šrafovi su zabravljivali položaj konusa kontra-stezanjem, pa su se zvali eng. locknut.

Još jedna bitna razlika je širina nosača kasete:

• Za 8 i 9 brzina širine nosača su iste, 100% kompatibilne. Na njih se može montirati kaseta od 10 brzina, uz dodatak prstena (distancer, spejser) šririne 1mm.
• Shimano nabla isključivo za 10 brzina ima širinu koja odgovara samo za kasete sa 10 brzina (bilo drumske, ili MTB). Za ostale je previše uska (10 brzina kaseta je uža od 8, 9 i 11 brzinske). Proizvodila se jedno kraće vreme, ali više nije popularna.
• MTB nabla za 11 brzina je iste širine kao i nable za 8 i 9 brzina. MTB kaseta sa 11 je iste širine kao i drumska kaseta za 11 brzina, ali najveći zupčanik (najbliže točku) praktično naseta na samu nablu, gotovo do samih žbica (unutrašnji deo oko samog nosača je malo udubljen).
• Drumska nabla za 11 brzina ima nosač širi od svih ostalih. Da bi se kaseta od 8/9 brzina montirala na ovu nablu, potrebno je staviti spejser širine 1,8 mm. Da bi se montirala kaseta sa 10 brzina, treba na postojeći dodati još spejser od 1 mm širine (kao kad se ta kaseta montira na nosač za 8/9 brzina) – dakle 1,8 mm + 1 mm.
• Novi sistemi Shimana i SRAM-a za kasete sa 11 i 12 zuba, namenjeni prvenstveno MTB grupama sa 1X sistemom (samo jedan prednji lančanik) imaju poseban dizajn freehuba i kaseta, koji se ne slažu ni sa jednim drugim. To su Sram XD i Shimano XTR M9100 “SCYLENCE” nable.

– Sadržaj –

5.1. Boost nable

“Boost” se odnosi na šire MTB nable (i samim tim i veću liniju lanca) od standardne širine pre toga.

Ideja je da se omogući veći razmak između prihvata žbica na nablama, kako bi točkovi bili jači, a i da se mogući više širine za zadnje ogibljenje na DH biciklima (boost efektivno proširuje i liniju lanca).

Prednje nable su sa 100 mm “boost”-ovane na 110 mm.

Zadnje nable? Tu je situacija malo “šarenija:”

Zadnje MTB nable su dugo bile širine 135 mm.

Zatim su proširene na 142 mm, kako bi se omogućilo lakše montiranje “thru-osovina.”

Kod nabli širine 142 mm, linija lanca je ista kao i na 135 mm nablama, isto rastojanje prihvata žbica na nabli, samo su krajevi malo širi, kako bi seli u udubljenja u odgovarajućem ramu (za taj standard) pa da se “thru-osvina” može ubaciti dok bicikl stoji na ubačenom točku, bez puno cinculiranja i pogađanja rupe u ramu za provlačenje iste (na nabli širine 135 mm bi kaseta češala o ram i linija lanca bi se morala suziti da bi mogla uleći u udubljenja u ramu pri motiranju).

Pri tom, 142 mm nabla može stati u ram za 135 mm uz malo preciznog brušenja krajeva (tj. skidanje po 3,5 mm sa svake strane).

Obrnuto, 135 mm nabla u 142 mm ram, u zavisnosti od modela nable, može uz dodavanje adaptera (ako je nabla sa “thru-osovinom” – nisam nikad pokušavao sa quick-release nablama i nisam siguran kako bih to izveo).

To, naravno nije bilo dovoljno – tako da je i tih 142 mm “boost”-ovano na 148 mm. Širi prihvati žbica na nabli, šira linija lanca (znači treba odgovarajuća dužina osovine pogona, odnosno dovoljno spejsera, za taj sistem), više prostora za jače zglobove zadnjeg ogibljenja, krući, jači točkovi…

Cinik u meni kaže da je to napravljeno da bi se uzele pare i ljudi ponukali na kupovinu novih ramova i točkova – jer ništa staro ne pasuje.

Za određene vrste bicikala i ramova, postoje i još “bustovanije” nable širine 150 ili čak 157 mm, ali princip je tu u suštini isti kao kod nabli širine 148 mm (tj. mora specijalan ram i “obične” nable tu ne pasuju).

Za detaljnije podatke o kombinovanju različitih kaseta, nabli, lanaca i ostalih komponenti, videti odeljak o kompatibilnosti.

– Sadržaj –

Autor

Relja Novović

Relja je strastveni biciklista, dobar mehaničar bicikala, i profesionalni administrator računarskih sistema – sa decenijama iskustva u obe oblasti (i računari, i bicikli 🙂 ). Relja Novović – iskustvo i kratka biografija

Postojeći komentari (pitanja i odgovori) postavljeni ispod ovog članka, premešteni su u ovu temu BikeGremlin foruma:
https://www.bikegremlin.net/threads/zadnja-nabla-glavcina-bicikla-komentari-clanka.165/