Bicikliranje u saobraćaju [03] Tipične rizične situacije

Ovaj članak objasniće tipične rizične situacije za bicikliste u saobraćaju i kako ih izbeći, kako ostati bezbedan pri vožnji bicikla na javnim putevima, sa drugim motornim vozilima. Svaka rizična situacija biće data posebno, sa objašnjenjem kako se ponašati da se rizik za sudar smanji na najmanju moguću meru.

Pre objašnjenja tipičnih situacija iz prakse, spisak članaka koji uopšteno objašnjavaju osnovne stvari – kako biti vidljiv i bezbedan na biciklu u saobraćaju:

• Izvini, ne videh te – bezbednost biciklista u saobraćaju
  kako radi ljudsko oko i kako skrenuti pažnju vozača na sebe
  
• Vožnja bicikla u saobraćaju i položaj u saobraćajnoj traci
  kako voziti izvan “mrtvog ugla” vozača
• Svetla za bicikl
  zašto su važna i kako pravilno “osvetliti” bicikl

Srpski zakon o saobraćaju predviđa da bicikl koristi do jednog metra od desne ivice kolovoza. Zakon je dosta krut po ovom pitanju. Ovo često nije bezbedno. Rupe u desnom delu trake, parkirana vozila, vrata parkiranih vozila koja se otvaraju i slično. Preporuke date u ovom članku često odstupaju od ovog pravila i sledite ih uz svest o tome da nisu po propisu i na sopstveni rizik.

Sadržaj:

• a) Udarac u zoni vrata
• b) Obaranje pri skretanju desno
• c) Levi “kroše”
• d) Neustupanje prava prvenstva (“Izvini, ne videh te”)
• e) Opasno preticanje – izgurivanje s puta
• f) Nervoza na semaforu
• g) Iznenadne (neočekivane) situacije
• h) Pešaci samoubice
• i) “Skeniranje” okruženja

a) Udarac u zoni vrata

Jednostavno: ako vozite blizu parkiranih/zaustavljenih vozila, velika je šansa da će neko otvoriti vrata da izađe.

Rešenje je prosto: držite se dalje od zone vrata.

Posebna situacija je provlačenje između vozila. Da bi ovo bilo bezbedno, potrebno je zadovoljiti sledeće uslove:

1. Vozila treba da su zaustavljena. Provlačenje biciklom između vozila koja se kreću, makar i sporo, nije previše bezbedno. To može izvesti iskusan biciklista, na putu koji dobro poznaje i na kojem poznaje navike vozača, ali i tada je u izvesnoj meri rizično.
2. Brzina kretanja bicikla mora biti dovoljno spora da ima vremena za gledanje unutar svake kabine, svakog vozila pored kojeg se provlači. Da li neko kreće ka vratima da ih otvori? Da li se prednji točkovi okreću tako da vozilo može skrenuti ka Vama? Da li vozač proverava retrovizor sa Vaše strane – možda planiraju skrenuti na tu stranu.
3. Ruke uvek na ručicama kočnica i brzina takva da se može stati u mestu ako treba.
4. Ako se bilo šta desi, spremni ste snositi sve pravne, materijalne i moralne posledice jer je takav manevar protiv propisa i bićete najverovatnije krivi za udes.

– Sadržaj –

b) Obaranje pri skretanju desno

Klasičan scenario: bicikl ide pravo, auto skreće desno, “preko” njega.

Kako izbeći ovo? Kada se prilazi raskrsnici (ili parkingu) gde bi vozila mogla skrenuti desno, pogledati preko ramena da li Vas neko vozilo pretiče. Budite spremni za kočenje ako vozilo počne da skreće u desno. Još bolji pristup je na većem rastojanju pre raskrsnice proveriti da li je bezbedno (da ne nailazi neko vozilo u tom momentu) i kada se uverite da jeste, pomeriti se ka sredini trake. Vozila će tada puno teže da se odluče na rizičan manevar u raskrsnici, a svakako ostaje više mesta za “bežanje” i kočenje.

Prvi scenario, vozila ne nailaze:

Drugi scenario, vozilo nailazi. Zbog ovoga je važno gledati unapred i na vreme se prestrojiti.

Loše pozicioniranje u traci i klasičan scenario:

Na slici iznad, u momentu kada auto pretiče biciklistu, pre skretanja, biciklista se nalazi u mrtvom uglu. Objašnjenje mrtvih uglova dato je u ovom članku: Vožnja bicikla u saobraćaju i položaj bicikla u saobraćajnoj traci. Pored rizika zbog automobila koji skreću desno, biciklista na slici iznad vozi i u zoni vrata, a dok ga automobil pretiče, nema prostora da se skloni ako neko od parkiranih vozila počne da se isparkirava (ili se otvore vrata) – višestruki rizik.

Ako sa desne strane puta postoji biciklistička traka, obratiti pažnju na sva vozila koja usporavaju – postoji šansa da će skrenuti desno u drugu ulicu, ili pokušati parkirati. Pustite takva vozila da idu ispred i budite spremni da kočite ako skrenu ispred vas i zaustave se, ili prepreče put skrećući u desno. Čak i ako daju levi žmigavac, postoji šansa da će “namotati” malo u desno pre nego pokušaju napraviti polukružno – mnogi to rade tako.

Slična situacija je i u kružnim tokovima:

– Sadržaj –

c) Levi “kroše”

Kada je bicikl sakriven iza automobila koji je ispred, veća je šansa da će automobil koji dolazi u susret i skreće levo, skrenuti ka biciklisti, bez da ga primeti.

Čak i kada nije zaklonjen vozilom, biciklista može biti sakriven jakim suncem koje nisko sija ka vozilu koje iz suprotnog smera skreće levo. Takođe, zbog uskog frontalnog profila, bicikl koji ide pravolinijski, uz desnu ivicu puta, može biti van fokusa pogleda vozača koji gleda ide li nešto u susret pre skretanja levo (većina vozača gleda ide li neki drugi auto, po sredini trake).

Ova situacija izbegava se boljim položajem u traci: više ka levo, ili ostavljanjem većeg rastojanja od vozila ispred. Ukoliko nema drugih vozila u traci, može se pomerati sa desnog u levi deo svoje trake, kako bi bicikl pri prilasku raskrsnici bio uočljiviji vozilima koja dolaze u susret.

– Sadržaj –

d) Neustupanje prava prvenstva (“Izvini, ne videh te”)

Situacija kada vozilo sa sporednog puta ne primećuje biciklistu i preseca mu put, bez ustupanja prava prvenstva. Uglavnom se javlja usled premalo lateralnog pomeranja. Jednostavan način da se ovo izbegne:

Fenomen vidljivosti biciklista i lateralnog pomeranja detaljno je objašnjen u ovom članku:
Izvini, ne videh te.

– Sadržaj –

e) Opasno preticanje – izgurivanje s puta

Automobil kreće u preticanje. Ispostavlja se da nema dovoljno mesta. Kada vozač mora da se odluči između udara u vozilo i suprotnog smera i u bicikl koji pretiče, često bira ovo drugo.

Kako ovo izbeći? Ako se proceni da nema dovoljno mesta za bezbedno preticanje, ili se sklonite s kolovoza, ili zauzimite celu traku, kako biste naterali vozila da čekaju pogodniji momenat.

Kada se zauzima sredina trake, treba voditi računa da se ne “izleti” ispred vozila koje nailazi. Proveriti preko ramena da li vozač vozila koje nailazi ima dovoljno vremena da uoči Vašu promenu pozicije u traci i na vreme uspori. Tek kada je bezbedno, na vreme, izvesti manevar pomeranja ka sredini trake i “zauzimanje” iste.

Što je veća razlika u brzini između bicikla i vozila koja nailaze, to je važnije ovaj manevar izvesti na vreme i oprezno. Ako put koristi dosta šlepera, kojima treba više vremena za kočenje, a iza Vas je krivina koja će sprečiti vozača šlepera da Vas uoči na vreme, još ako se  vozila tim putem kreću brže, ovaj manevar može biti opasan. Tako da koristite zauzimanje trake pažljivo, uz dobru procenu. To nije uvek najbezbednija opcija, iako najčešće jeste.

– Sadržaj –

f) Nervoza na semaforu

Ako je biciklista prvi na semaforu, sigurno će naučiti definiciju milisekunde: vreme koje protekne od paljenja zelenog svetla na semaforu do prve sirene. 🙂 Najbolji način da se ovo izbegne je puštanje jednog vozila ispred, i stajanje iza prvog vozila. Ako nema nikog na semaforu dok je crveno, stati desetak metara dalje od same raskrsnice, uz desnu ivicu kolovoza, i pustiti prvo vozilo koje naknadno dolazi do semafora da prođe i stane prvo na crvenom svetlu.

Ostajanje iza prvog vozila ima nekoliko prednosti:

• Niko neće trubiti – vozilo koje je prvo diktira tempo.
• Koristi se zavetrina vozila ispred za lakše ubrzavanje. 🙂
• Vozila koja projure na crveno iz poprečnog puta će najverovatnije udariti prvo vozilo koje uđe u raskrsnicu.

– Sadržaj –

g) Iznenadne (neočekivane) situacije

Pomalo neodređen termin. Na šta se misli? Pri vožnji, uvek posmatrati ispred, planirati nekih petnaestak sekundi unapred. Da li je na semaforu ispred crveno, da li se uskoro pali zeleno, da li je gužva u nekoj traci… posmatrati put dalje ispred sebe i na vreme planirati brzinu i položaj u traci. Uvek čitati unapred namere drugih vozača, biciklista, pešaka…

Dobar, siguran vozač, je onaj koji predviđa i “kompenzuje” greške drugih vozača. Neki generalni saveti:

• Baciti pogled, kada god je moguće, u kabine vozila koja su blizu. Da li vozač priča na mobilni? Da li ima male dece u kolima koja odvraćaju pažnju vozača? Ovakvi vozači vrlo verovatno neće davati žmigavce, gledati u retrovizore i uopšte obraćati pažnju. Držite se na bezbednom odstojanju i očekujte neočekivano. 🙂
• Na putu sa više traka, ako vozite desnom trakom, a u levoj je gužva, očekujte da će vozači na brzinu probati da se prestroje u “slobodnu” desnu traku, često baš kada Vi nailazite. Pomerite se koliko god je bezbedno u desno (ali dalje od zone vrata) i držite ruke spremne na kočnicama.
• Ako ste blizu autobuske stanice na koju upravo nailiazi autobus, ili je već stigao, očekujte pešake koji jure ka istom iz neočekivanih pravaca, bez gledanja.
• Kada nailazi vozilo sa uključenim rotacijama i sirenama, neki vozači će izvoditi čudne manevre. Sklonite se bezbedno sa kolovoza i sačekajte da sve prođe.
• Ako se na semaforu gasi zeleno svetlo (trepće, ili se pali žuto), neki vozači će davati gas da prođu. Ukoliko stajete, proverite je li bezbedno, ili je bolje da se sklonite u desno.
• Ukoliko se obilazi, ili čak pretiče drugo vozilo, ostaviti dosta mesta između vozila i bicikla (ići više u levo), kako bi bilo prostora i vremena za izbegavanje/kočenje ukoliko vozilo (s)krene u levo iz bilo kog razloga, ili istrese pepeljaru kroz prozor u momentu obilaženja i sl…
• Nikad nemojte izvoditi nagle manevre. Potrudite se da Vi i vaši pokreti budu uvek predvidivi drugim učesnicima u saobraćaju.

– Sadržaj –

h) Pešaci samoubice

Kao kiša: neprijatno, ali često prisutno. Uvek voditi računa o kretanju pešaka u blizini. Često znaju bez gledanja istupiti na put – pogotovo ako ne čuju zvuk motora. Ako ima pešaka u blizini, biti spreman za kočenje, ili izbegavanje. Pogledati iza preko ramena, ako vozila nailaze, onda je jedini preostali manevar kočenje. Mnogi nose slušalice u ušima i ne gledaju, tako da se ne vredi oslanjati na njih da će voditi računa, ili čuti zvonce. Uočiti pešake na vreme, pokušati predvideti njihove namere i uvek spremiti rezervni plan za slučaj da samo stupe na Vašu liniju kretanja.

Ako Vas ipak iznenadi pešak kojeg niste primetili na vreme i “izleti” ispred Vas, a nema vremena za kočenje, ostaje samo izbegavanje. Zato je važno pratiti redovno saobraćaj iza sebe, kako biste znali da li je bezbedno skrenuti i u koju stranu. Ako Vas pešak koji je izleteo primeti u poslednjem momentu, možete očekivati da će muškarci pojuriti napred da izbegnu sudar, a žene zastati, ili napraviti korak u nazad. Najčešće. Naravno, ukoliko Vam instinkt govori drugačije, poslušajte ga.

Iz mog iskustva, ako vas uoče (primete) u poslednjem momentu, žene će najčešće ustuknuti/poskočiti u nazad, a muškarci će pojuriti/poskočiti ka napred (u smeru kojim su se do tada kretali). Ovo ne važi uvek, ali u 90% slučajeva da. Trudim se ne doći u situaciju da se na ovo moram oslanjati, ali kad nema drugog izbora, može pomoći.

– Sadržaj –

i) “Skeniranje” okruženja

Poslednje, ali ne najmanje važno – treba uvek promatrati celo okruženje. Ne zadržavati fokus ni na jednoj pojedinačnoj uočenoj opasnosti. Na primer, fiksiranje pogledom automobila s leve strane, može dovesti do toga da se ne primeti automobil koji za to vreme prilazi sa desne. Po principu tik-tak – stalno prebacivati fokus sa jedne, na drugu opasnost u blizini i stalno posmatrati celo okruženje. Od blizu, ka dalje, pa nazad.

Kada je vozač umoran, jedna od prvih stvari koje “zakažu” je upravo brzina promene fokusa – pogled se duže zadržava na jednoj stvari, što povećava rizik da se previdi neka opasnost. O ovome treba uložiti svestan napor i pokušati održati nivo pažnje i aktivnog osmatranja okoline, bez predugog zadržavanja ni na jednom pojedinačnom objektu.

– Sadržaj –