Pretraga...

Efektivni prečnik felne (ERD) objašnjen

Poseban članak objašnjava osnove pravljenja točkova za bicikle, a ovaj članak bavi se jednim aspektom toga – efektivnim prečnikom felne (ERD – eng. Effective Rim Diameter). Ako ste novi u pravljenju točkova, preporučujem da prvo pročitate članak o važnim dimenzijama nabli i kako ih izmeriti.

Sadržaj:

  1. Šta je to efektivni prečnik felne (ERD)?
  2. Zašto je važno izmeriti ERD?
  3. Kako izmeriti efektivni prečnik felne (ERD)?
    3.1. Pravljenje alata za merenje ERD
    3.2. Merenje ERD
  4. Dodatne (egzotične) dimenzije felni
    4.1. Asimetrične felne
    4.2. Lateralni razmak između rupa na felni
    4.3. Offset ramovi
  5. Zaključak


1. Šta je to efektivni prečnik felne (ERD)?

Efektivni prečnik felne je maksimalno rastojanje koje žbice moraju preći od jednog kraja felne, do drugog (sa suprotne strane – kao kod prečnika kruga). Felne koje su dubljeg profila, često traže korištenje kraćih žbica, jer je mesto na kojem nipla žbice naleže na felnu bliže centru, u odnosu na felne koje su “plićeg” profila.

Tako da se za sve felne bicikala može reći da imaju dve bitne dimenzije (i još neke, ali više o tome u 4. poglavlju):

Važne dimenzije felne: BSD i ERD
Važne dimenzije felne: BSD i ERD – skica poprečnog preseka
Slika 1


Slike 2 i 3 ispod pokazuju kako dubina felne utiče na promenu ERD – korištene su dve felne istog BSD-a, ali ona sa dubljim zidom ima manji ERD, tj. žbice se kače bliže centru točka:

Dve duplozidne felne, različitih dubina zidova
Dve duplozidne felne, različitih dubina zidova
Slika 2
Primer kako ERD zavisi od prečnika felne (RD) i od dubine felne (X)
Primer kako ERD zavisi od prečnika felne (RD) i od dubine felne (X)
Slika 3


2. Zašto je važno izmeriti ERD?

Kada se pravi točak bicikla, važno je odabrati optimalnu dužinu žbica, za šta je, između ostalog, neophodno znati i efektivni prečnik felne . Pošto podaci proizvođača nisu uvek tačni (možda zbog različitog metoda merenja), najsigurniji sam kada lično izmerim.

Ovaj članak je namenjen prvenstveno da sebi pomognem, dodajući dimenzije kako ih merim, vremenom. Ukratko ću objasniti i način merenja, a zatim dati tabelu koja se lako može pretraživati.


3. Kako izmeriti efektivni prečnik felne (ERD)?

Pre objašnjenja tehnike merenja ERD, objasniću koji alat za merenje koristim i kako se takav alat pravi – mislim da će tada i postupak merenja biti jasniji.


3.1. Pravljenje alata za merenje ERD

Ovo je krajnji cilj, a objasniću kako do njega:

Alat za merenje ERD - potrebna su dva ovakva za merenje
Alat za merenje ERD – potrebna su dva ovakva za merenje
Slika 4

Uzmite žbicu, izmerite dužinu od vrha (gde se nalaze navoji za niplu), duž žbice, da bude neki okrugao broj. Lično koristim 200 mm (20 cm), što je dobro za većinu točkova, ali ako neko pravi male točkove (16″ i sl), onda je bolje ići na 10 cm. Markirajte želenu dužinu flomasterom, ili izolir trakom – kako god je najlakše.

Isecite ugrubo na željenu dužinu (deo sa laktom će “leteti” u đubre), vodeći računa o tome da grešite na stranu malo dužeg od markiranog. Zatim brusnim kamenom, ili turpijom (što traži više vremena) fino i postupno dovedite na tačno željenu dužinu, u deseti deo milimetra (meriti u toku rada, da se ne pretera i ne skrati previše).

Zatim navrnite niplu na žbicu tako da se zarez za šrafciger u nipli poravna sa krajem žbice, kao na slici 5:

Poravnavanje kraja žbice sa krajem niple
Poravnavanje kraja žbice sa krajem niple
Slika 5


Možete pre navrtanja staviti i malo lepka za navoje (kao Loctite 243 – Amazon affiliate link) – ja sam tako radio, za svaki slučaj.

Kada ste poravnali niplu, stisnite je da se malo ulubi, kako bi stajala na mestu i kako se ne bi odvrtala – najbolje jačim sečicama. Samo pazite da ne preterate, kako je ne biste skroz zasekli, ili presekli. Proverite rukom da li je fiksirana, pa pritisnite još malo ako se ipak još može mrdati.

Stiskanje niple kako se ne bi mrdala - najbolje na dva mesta po dužini
Stiskanje niple kako se ne bi mrdala – najbolje na dva mesta po dužini
Slika 6


Ako ste koristili lepak za navoje, možete sačekati 24 časa da se skroz stegne, ali u principu je ovime završena procedura pravljenja alata i spremni ste za merenje. 🙂


3.2. Merenje ERD

Postupak je jednostavan – prvo stavite felnu na ravnu podlogu, biće lakše. Zatim umetnite dva alata opisana gore u dve rupe za žbice na felni, tako da su rupe tačno jedna nasuprot druge (sa suprotnih strana felne). Važno je da potvrdite da su rupe baš naspramne – izbrojte rupe između ako treba.

Stavite alat tako da lepo legne do kraja u rupu za žbice.

Žbica sa niplom koja je legla lepo, do kraja
Žbica sa niplom koja je legla lepo, do kraja
Slika 7


Sada, kada su “alati” za merenje ubačeni sa suprotnih strana, zategnite ih i izmerite rastojanje između njihovih krajeva:

Merenje ERD felne bicikla
Merenje ERD felne bicikla – drugom rukom bih držao zategnut alat koji je sa desne strane, umesto što držim kameru 🙂
Slika 8
Očitavanje vrednosti merenja
Očitavanje vrednosti merenja – ovde je 129 mm, iako se ne vidi sjajno sa slike
Slika 9


Pošto su moji alati dužine 200 mm, onda je dobijeni ERD: izmerenih 129 mm + 400 mm (dva alata od po 200 mm dužine). Što daje 529 mm – pristojna felna od 26 inča.

Video demonstracija merenja efektivnog prečnika felne:

Merenje efektivnog prečnika felne, za pravljenje točka bicikla [0074]


U drugom video sam objasnio i pokazao kako se meri efektivni prečnik felne na točku koji je već ispleten.


4. Dodatne (egzotične) dimenzije felni

Dobro, priznaću, lagao sam vas malo na početku. Iz strogo pedagoških razloga, pa nemojte zameriti. Felne imaju još neke dimenzije, koje su takođe važne za određivanje optimalne dužine žbica, tj. pravljenje točkova za bicikle. Ima ih dve, dok je treća vezana za sam ram, ali mislim da logički ovde pripada (shvatićete i zašto). Nije ništa komplikovano i nema ništa više dodatno – časna reč. 🙂


4.1. Asimetrične felne

Neke felne imaju rupe za žbice izbušene bliže jednom kraju felne – tj. malo smaknute na stranu. Zovu se “asimetrične felne“.

Asimetrična felna
Asimetrična felna
Slika 10


Proizvođači felni obično navode koliko su rupe smaknute i taj podatak je najčešće tačan (pouzdan) – za razliku od ERD. Što se računanja dužine žbica tiče, za sad je dovoljno znati da ta količina pomeraja umanjuje veličinu C za toliko, a uvećava veličinu D za isti iznos – kako je prikazano na slici 10. U članku o važnim dimenzijama nable sam objasnio šta su tačno te veličine.

Takođe, treba napomenuti da možemo birati kako ćemo orijentisati tu asimetričnost felne – hoće li rupe biti pomerene na levo (kao na slici 10), ili na desno. Kod prednjih točkova sa disk kočnicom, kako bismo dobili ujednačen ugao (i tenziju) žbica sa leve i sa desne strane, bolje je asimetričnu felnu orijentisati tako da rupe budu više ka desno.

Ukratko: asimetrične felne služe da se izjednači ugao žbica sa leve i desne strane nable, kod nabli koje nisu simetrične (većina zadnjih nabli, kao i prednje nable za disk kočnice). Treba ih orijentisati spram toga.


4.2. Lateralni razmak između rupa na felni

Kod nekih felni, rupe za žbice su postavljene levo-desno, naizmenično. Prikazano na slici 11:

Razmak između rupa na felni
Razmak između rupa na felni (W)
Slika 11


Ovu dimenziju (označenu sa “W” na slici 11) proizvođači felni obično tačno navedu (opet, za razliku od ERD). Što se nas tiče, kada računamo dužinu žbica, dimezije C i D (videti važne dimenzije nabli) se umanjuju za jednu polovinu W. Osim ako pravimo točak tako da žbice sa leve strane stavljamo u rupu koja je više ka desno, a one sa desne strane u rupu koja je više ka levo. U tom slučaju, i C i D se uvećavaju za jednu polovinu W.

Ako je ovaj razmak manji od 2 mm, u principu se može zanemariti – pogotovo ako je svega 1 mm.


4.3. Offset ramovi

Prihvati zadnjeg točka (dropovi) nekih ramova su pravljeni tako da desni ide malo više ka desno, tj. da ne stoji simetrično sa uzdužnom osom bicikla, spram levog. Kako ovo utiče na dužine žbica? Slika 12 prikazuje:

Offset ram
Offset ram
Slika 12


Bleda silueta na slici 12 prikazuje kako bi nabla stajala da ram nije smaknut. Količina ofseta je podatak koji proizvođači ramova obično daju tačno. Što se nas tiče: C se umanjuje za veličinu ofseta (jer leva flanža “beži” ka desno), dok se D uvećava za isti iznos.

Začkoljica: ako se sa offset ramom koristi asimetrična felna, paziti kako se orijentiše. Jer se može desiti da se umesto izjednačavanja ugla levih i desnih žbica, pretera, pa se dobije da žbice sa jedne strane budu gotovo vertikalne. Na primer: felna sa slike 10 bi na ramu sa slike 12 bila orijentisana obrnuto – da rupe budu više ka desno, jer bi u suprotnom žbice sa leve strane išle pravo na gore, dok bi one sa desne bile pod oštrijim uglom.


5. Zaključak

Nadam se da sam uspeo objasniti ovu proceduru. Trudio sam se objasniti tačno na koji način i zašto različite dimenzije utiču na dužinu žbica, kako biste se mogli prilagoditi i snaći na koju god kombinaciju felne i rama da naiđete. Ovaj kalkulator dužina žbica omogućava da unesete sve ovde navedene dimenzije, bez da lupate glavu (ali članak je pisan tako da budete što nezavisniji od bilo kojeg pojedinačnog alata):
https://www.wheelpro.co.uk/spokecalc/

Takođe bih preporučio kupovinu fenomenalne knjige koja sve ovo još lepše objašnjava:
Professional Guide to Wheel Building, autor Roger Musson (nije affiliate link, ne dobijam ni dinar od prodaja).

Za one koji više vole demonstraciju (a ne smeta im opširno objašnjavanje i Tarzan engleski), napravio sam i video:

Merenje i računanje optimalne dužine žbica

U posebnom članku napravio sam tabelu sa ERD podacima različitih felni – koristeći svoja merenja:
Efektivni prečnici felni (ERD) – tabela

4 misli o “Efektivni prečnik felne (ERD) objašnjen”

  1. Pozdrav Relja, kako mogu da izmerim da li su dropovi simetricni sa uzduznom osom bicika (nemam ovaj podatak od proizvodjaca)? Hvala.

    • Ćao Marko,

      Ovde sam objasnio kako izmeriti poravnatost zadnjih dropova.

      Kod vertikalnih dropova, poravnatost se može ugrubo videti i stavljanjem točka za koji se zna da je centriran kako treba – pa videti da li stoji simetrično u ramu.
      Kod kosih i horizontalnih dropova je ovo puno teže (da ne kažem baš nemoguće).

      “Metod” bez merenja poravnatosti: ako su dropovi uži od 140 mm, onda 99,99% nije reč o ramu koji je namerno dizajniran tako da desni drop beži u stranu.

  2. Izmerio sam pomocu kanapa kako si objasnio i ispada da leva strana bezi 2mm. Da li je problem da ostane ovako? Po kalkulatoru ako uracunam ovo odstupanje dobijam duzine zbica 254 (leve) i 252 (desne). Bez odstupanja dobijam istu vrednost za leve i desne 254mm. Dropovi su vec malo prosireni sa 126 na 128mm i mozda je ovo odstupanje rezultat toga. Pretpostavljam da je resenje da se uz pomoc velike poluge levi drop vrati za 1mm a desni rasiri za toliko?

    • Zavisi od toga kakva nabla se montira.

      Ako se koristi drumska nabla širine 130 mm, a bicikl ne vuče na stranu kada se montira ispravan točak, ja tu ne bih ništa dirao.

      Ako bicikl vuče na stranu, a koristi se nabla širine 130 mm, onda bih samo proširio drop koji je bliži sredini rama (i obrnuto za nable širine 126 mm).

      Ako će ići šira nabla, onda bi dropove svakako trebalo proširiti (dovoljno je na 132,5 mm za MTB nablu širine 135 mm, a tada će ram prihvatati i drumske nable širine 130 mm).

Komentari su zatvoreni.


Molim Vas da koristite BikeGremlin.net forum za sva pitanja i komentare.

Ako ste primetili neku grešku u članku, ili informacije koje nedostaju - molim Vas da mi na to skrenete pažnju komentarom na BikeGremlin forumu.
Na forumu možete pisati anonimno (stavite bilo koje ime/nadimak pri registraciji), ali mislim da je dobro da sve dopune i ispravke članaka budu javno dokumentovane (čak i ako njihov autor izabere da ostane anoniman).

Skip to content