Geometrija rama bicikla

Ovaj članak bavi se pojmom “geometrija rama bicikla”. Biće navedeno koji su važni atributi geometrije rama, poput: ugla viljuške, međuosovinskog rastojanja itd; i na koji način oni utiču na ponašanje bicikla u vožnji. Posebni članci bave se udobnošću rama bicikla, kao i podešavanjem udobnog položaja na biciklu.

Sadržaj:

1. Ram bicikla
2. Upravljanje
   2.1. Ugao cevi upravljača
   2.2. Rake (offset) viljuške
   2.3. Predtrag viljuške
   2.4. Rekapitulacija upravljanja
3. Udaljenost zadnje osovine od pogona (eng. chainstay length)
4. Međuosovinsko rastojanje
5. “Pad” osovine pogona (u odnosu na osovine točkova)
6. Ugao cevi sedišta
7. Dužina cevi sedišta
8. Dužina cevi upravljača

1. Ram bicikla

Ram bicikla je kičma i srce samog bicikla. Svi delovi se mogu promeniti, ali izbor rama je nešto što u startu utiče na vrstu delova koji se mogu staviti na bicikl, namenu za koju je bicikl najbolje prilagođen, kao i položaja sedenja koji se mogu postići na biciklu.

Na primer, izbor rama određuje vrstu kočnica koje bicikl može da primi (disk, v-brejk, ili drumske), zatim maksimalnu širinu guma, prihvat pak tregera, blatobrana, vrstu kormana (ravan, ili drumski) i tako dalje. Ova svojstva se lako vide i odrede: vidi se kakve prihvate ram ima napravljene na sebi i piše u prospektu jasno. Takođe, proizvođači ih često navode u prospektima (npr: “ram za disk kočnice” i slično).

Druga bitna stvar na koju utiče izbor rama je položaj sedenja, udobnost na biciklu, kao i upravljivost bicikla. Ovo je puno manje očigledno (u odnosu na nosač disk kočnice, ili pak tregera) i u ovom članku biće objašnjeno na šta obratiti pažnju i kako geometrija utiče na svojstva bicikla. Za objašnjenje kako se ramovi prave da budu lagani, a jaki, pogledajte članak: Dizajn rama bicikla – objašnjen.

Kad je geometrija rama bicikla u pitanju, ozbiljniji proizvođači obično napišu uglove i dimenzije u tabeli. Na primer:

Kao što se vidi u tabeli, za različite veličine rama geometrija se donekle razlikuje, čak i kod istog modela, istog proizvođača. Geometrija je posebno značajna ukoliko se planira nositi teret na prednjem točku (torbe, prednje bisage i sl.), jer se upravljivost rama obično projektuje spram planiranog opterećenja prednjeg točka.

U tekstu će biti navedene orijentacione veličine za tipičan turistički i tipičan drumski ram, oba efektivne dužine horizontalne gornje cevi od 57 cm.

Efektivna dužina gornje cevi objašnjena je u ovom članku: Prava veličina rama – kako izabrati odgovarajuću

– Sadržaj –

2. Upravljanje

Prednji deo bicikla, zajedno sa viljuškom, ima tri bitne veličine:

• Ugao cevi upravljača
• Rake viljuške (biće objašnjeno)
• Predtrag viljuške (takođe  🙂  )

2.1. Ugao cevi upravljača

Ugao koji cev upravljača zauzima u odnosu na horizontalno (vodoravno), kada su montirani točkovi predviđenog prečnika (obično oba istog). U stručnoj literaturi iz mehanike na engleskom, ovo se naziva “rake”, dok se u biciklističkoj terminologiji pod pojmom “rake” misli na nešto potpuno drugo – objašnjeno u poglavlju 2.2.

• Što je ovaj ugao tuplji, više vertikalan (bliži 90 stepeni), to je upravljanje bicikla brže, ali i “nervoznije” ukoliko se ode u ekstrem.
• Što je ugao oštriji, to je više napora potrebno uložiti da se upravlja, ali se dobija nešto veća stabilnost bicikla.

Turistički bicikli koji često nose teret na prednjem točku koriste prednost sporijeg, ali stabilnijeg ugla, obično imaju ugao cevi upravljača od oko 71 stepen. Drumski bicikli kod kojih je važno brzo i lako upravljanje, a nisu opterećeni, obično imaju oko 73 stepena.

– Sadržaj –

2.2. Rake (offset) viljuške

Rastojanje za koje je prihvat prednjeg točka pomeren u odnosu na osu cevi upravljača. Naime, viljuške obično budu pod uglom ka napred, ili povijene ka napred pri dnu. U stručnoj literaturi iz mehanike, ovaj termin naziva se “fork offset”, dok se pod pojmom “rake” misli na ugao cevi upravljača – postoji puno ovakvih terminoloških grešaka u biciklističkoj literaturi i žargonu.

• Veći rake utiče na brže upravljanje
• Smanjenje rezultuje sporijim upravljanjem

Rake utiče na rastojanje prdnjeg točka od pedala, kao i na međuosovinsko rastojanje. Na brzinu upravljanja utiče posredno, preko povećanja/smanjenje predtraga, što će biti kasnije objašnjeno.

Turistički bicikli imaju po pravilu veći rake, kako bi obezbedili veće međuosovinsko rastojanje i sprečili udaranje nogom o blatobran pri pedalanju.

Tipične veličine rakea su 45 mm za turistički, 40 mm za drumski bicikl.

Ipak, pošto je rake u sprezi sa predtragom (i uglom cevi upravljača), turistički bicikli obično imaju sporije upravljanje u odnosu na drumske, iako imaju veći rake. Objašnjenje sledi sada:

– Sadržaj –

2.3. Predtrag viljuške

Predtrag viljuške je rezultat ugla cevi upravljača, rakea i prečnika prednjeg točka. Povećanje prečnika točka povećava predtrag, dok druga dva faktora deluju obrnuto, npr. veći rake daje manji predtrag.

Veličina predtraga je u najvećoj meri pokazatelj koliko brzo bicikl skreće – ostale veličine utiču posredno  – svojim uticajem na rezultujući predtrag.

• Što je predtrag manji, to je upravljanje brže
• Što je predtrag veći, upravljanje je sporije

Turistički bicikli obično imaju veći predtrag, kako bi usporili upravljanje i stabilisali teško natovaren bicikl na brzim nizbrdicama na primer. Mana (pre)velikog predtraga je teže držanje pravca pri sporoj vožnji i manevrisanju. Takođe, prevelik predtrag dovodi to doga da bicikl krivuda levo-desno kada se vozi stojeći. Kod turističkih bicikala natovarene bisage na kormanu obično ublaže ovaj efekat.

Tipične veličine predtraga su oko 65 mm za turističke i 55 mm za drumske bicikle.

– Sadržaj –

2.4. Rekapitulacija upravljanja

Oštriji ugao cevi upravljača, uz nešto veći predtrag, rezultuje sporijim upravljanjem. Zgodno ako se nosi veći teret na biciklu, dok za rasterećen bicikl nije najbolje rešenje.

Manji predtrag uz oštriji ugao viljuške, rezultuje bržim upravljanjem. Dobro za brzu vožnju laganijeg bicikla, nepraktično za nošenje tereta.

Zlatna sredina je negde između ova dva ekstrema. Mnogi ciklokros bicikli, kao i hibridi imaju gemoetriju negde na pola puta od drumske do turističke.  🙂

U članku o viljuškama bicikala sam se bavio i pitanjem kako dužina viljuške utiče na ciklistiku i geometriju rama.

– Sadržaj –

3. Udaljenost zadnje osovine od pogona (eng. chainstay length)

Udaljenost ležišta zadnjeg točka od osovine pogona, na engleskom se zove kratko “chainstay“. Dužina chainstaya utiče na tri faktora:

1. Upravljivost – duži chainstay povećava međuosovinsko rastojanje i čini bicikl stabilnijim, ali i upravljanje (manevrisanje) sporijim.
2. Udobnost – duži chainstay čini vožnju udobnijom (detaljno obrazloženje udobnosti rama bicikla). Kratak chainstay daje efekat sedenja tačno na točku, dok sa dužim vozač sedi na pola puta između dva točka, pa je vožnja udobnija.
3. Nosivost tereta. Uz duži chainstay bisage montirane na pak treger će biti dalje od pedala. Zgodno ako se stavljaju veće bisage, posebno ukoliko vozač nosi velike cipele. 🙂

Tipične veličine su 46 cm za turistički i 41 cm za drumski.

– Sadržaj –

4. Međuosovinsko rastojanje

Veće međuosovinsko rastojanje čini bicikl stabilnijim, udobnijim, ali i upravljanje sporijim.

Turistički bicikli imaju oštar ugao cevi upravljača, veći rake viljuške i dugačak chainstay što im daje veliko međuosovinsko rastojanje. Kod drumskih bickala je sve to obrnuto.  🙂

Uticaj međuosovinskog rastojanja nije zanemarljiv – na okretnost bicikla utiče gotovo isto koliko karakteristike ugla viljuške i predtraga.

Tipične vrednosti su 1060 mm za turističke bicikle i 995 mm za drumske.

– Sadržaj –

5. “Pad” osovine pogona (u odnosu na osovine točkova)

Pošto se visina sedla podešava u odnosu na pedale, niža osovina pogona rezultuje i niže postavljenim sedlom (za istu visinu vozača), što opet dovodi do niže postavljenog težišta bicikla.

Niže težište je uvek dobro – daje veću stabilnost i upravljivost. Ipak, pošto se bicikl naginje u krivini, ovo je manje bitno nego kod automobila na primer.

Ono što jeste važno je odstojanje od tla – bicikli namenjeni za vožnju van asfalta imaju manji pad osovine pogona (dakle više podignut pogon od zemlje) – da se izbegne češanje džombi i kamenja sredinom bicikla.  Takođe, ako se pedala u krivini, pri nagibu, bicikl sa više postavljenom osovinom pogona će teže pedalom zakačiti zemlju.

Za vožnju po gradu pak, niže pedale znače mogućnost da se dohvati zemlja dok se sedi na sedlu, čekajući semafor na primer.

Pri istom međuosovinskom rastojanju, promeru i materijalu cevi rama, smanjenje pada osovine pogona (dakle podizanje osovine pogona) dovešće do kraće chainstay cevi, kraće cevi sedla i kraće donje kose cevi rama. Rezultat je nešto lakši i nešto krući ram.

Veličina zavisi od namene bicikla, ovde nema nekih pravila. Recimo da je neki prosek, sredina, oko 7 cm.

– Sadržaj –

6. Ugao cevi sedišta

Ovaj ugao uglavnom zavisi od veličine rama, ne od namene bicikla, pošto se optimalan položaj pedalanja ne razlikuje toliko spram namene.

Za ramove “veličine” 57 cm, uobičajena vrednost je 73 stepena.

– Sadržaj –

7. Dužina cevi sedišta

Obično se koristi za izražavanje veličine rama. Od najmanje bitnih podataka za geometriju. Važna samo za niže vozače da znaju mogu li opkoračiti bicikl.

– Sadržaj –

8. Dužina cevi upravljača

Ako je ram predviđen za uspravniji položaj sedenja, cev upravljača je duža. Kod turističkih je često oko 20 cm, dok je kod drumskih uglavnom oko 15 cm. Dosta varira sa veličinom rama.

Video u kojem objašnjavam i pokazujem razlike u geometriji rama treking i (retro) drumskog bicikla i objašnjavam osnovne stvari vezane za podešavanje položaja sedenja na biciklu:

– Sadržaj –

Autor

Relja Novović

Relja je strastveni biciklista, dobar mehaničar bicikala, i profesionalni administrator računarskih sistema – sa decenijama iskustva u obe oblasti (i računari, i bicikli 🙂 ). Relja Novović – iskustvo i kratka biografija