Kolika je optimalna dužina lanca bicikla s jednom brzinom? Zbog čega je ovo važno? Kada se ovo objašnjava, važno je napomenuti da se odnosi na sve bicikle sa po jednim lančanikom napred i pozadi, uključujući i bicikle sa brzinama u zadnjoj glavi. Za bicikle sa više lančanika, videti: Određivanje dužine lanca za bicikle sa menjačima.
1. Dužina pogonskog lanca bicikla
Lanci bicikla fabrički se obično prave da imaju i nešto karika viška (često 116 karika), kako bi mogli biti dovoljni i za najveće pogone i duže rastojanje zadnjih zupčanika od prednjih. Zato se nov lanac obično skraćuje na optimalnu meru pri montiranju. U ekstremnim retkim situacijama, 116 karika novog lanca neće biti dovoljno i moraće se dodati još nešto karika sa drugog novog lanca kako bi se dobila dovoljna dužina – ovo je nekad slučaj kod turističkih ramova na primer.
2. Zašto je važno odrediti pravu dužinu lanca
Predugačak lanac će loše raditi, uz povećan rizik da spadne. Prekratak lanac oštećuje pogonski sklop bicikla, ukoliko uopšte i može da se “namakne” na zupčanike.
3. Optimalna dužina lanca bicikla s jednom brzinom
Kod bicikala bez (spoljnih) menjača, a koji nemaju zatezač lanca, dužina se određuje tako što spojeni lanac treba da ima malo hoda, ali ne previše. Ovakvi bicikli obično imaju samo jendu brzinu, osim ukoliko glava zadnjeg točka nije sa brzinama. Brzine u glavi ili ne, sama dužina se isto meri, slika objašnjava:
Dakle, lanac treba da bude zategnut, ali ne pretegnut. Da na sredini puta između lančanika ima oko 2 cm hoda (po jedan cm gore-dole). Ovakvi ramovi, ako ne postoji zatezač lanca, obično imaju mogućnost pomeranja zadnjeg točka napred-nazad za nekoliko cm, kako bi se postigla optimalna zategnutost lanca kada se iseče na potrebnu dužinu. Pošto je dužina jedne karike tačno jedan inč, to znači da je korak u kom se lanac može krojiti tačno 2,54 cm. Ni manje ni više.
Zategnutost treba proveriti u nekoliko položaja okretanja pedala – pošto lančanici nisu uvek savršeno okrugli. Ako je na nekom delu previše zategnut, popustiti. To se radi pomeranjem zadnjeg točka za par mm napred. Bitno je da u najzategnutijem položaju ima oko 1 cm hoda gore-dole.
Ukoliko ram ima vertikalne ispuste, pa se zategnutost lanca ne može podesiti pomeranjem točka napred-nazad, može se uzeti poseban zatezač lanca, ili improvizovati pomoću nekog starog zadnjeg menjača. Takođe postoje i zadnje osovine sa ekscentrom, tako da se rotiranjem osovine podešava zategnutost lanca, ali to je egzotična oprema.
4. Šetanje točka na horizontalnim ispustima (dropovima)
Mnogi ljudi imaju problema sa finim podešavanjem zategnutosti lanca ako je prihvat zadnjeg točka sa horizontalnim dropovima. Teško im je pomeriti zadnji točak u dovoljno malim razmacima. To je zato što ne koriste tehniku šetanja točka napred-nazad po ispustima. Postupak je sledeći:
- Točak se samo ubaci u dropove, sa opuštenim šrafovima za stezanje. Lanac se samo prebaci preko lančanika, da stoji labavo.
- Točak se pomeri u nazad da lanac bude još uvek relativno labav. Onda se strana dalje od lanca pomeri ka levo (tako da taj šraf ode malo u nazad) i zategne se šraf sa te strane.
- Sada se šraf sa strane gde je zupčanik pomera napred-nazad, da se postigne željena zategnutost lanca. Zatim se zategne šraf sa te strane.
- Otpusti se šraf sa strane dalje od zupčanika. Ukoliko je zategnutost lanca podešena kako treba, točak bi sad trebalo sam da se poravna u zadnjoj viljušci. Ukoliko nije 100% prav, treba rukom pomeriti da se poravna, a zatim ponovo dotegnuti šraf sa strane dalje od zupčanika. Bicikl je spreman za vožnju. 🙂
Povezan članak – Linija lanca bicikla (eng. chainline):
Poslednji put ažurirano:
Prvi put objavljeno: