Vrste bicikala

Ovaj članak objasniće koje sve vrste bicikala postoje, kakve su im karakteristike, za koju namenu je kakav tip bicikla najbolji. Postoji još puno pod-grupa po kojima se svaki od nabrojanih tipova može podeliti, tako da je ovo samo kratko objašnjenje najvažnijih karakteristika zajedničkih za svaku “veću grupu”.

Upitnik čijim ispunjavanjem se može dobiti preporuka koje vrste bicikala najviše odgovaraju za potrebe pojedinačnog bicikliste, spram namene i načina korištenja bicikla: Koji tip bicikla odgovara za moje potrebe.

Vrste bicikala po nameni

Bicikli se prave za različite namene, pa pri nabavci, spram željenog načina korišćenja, može da se izabere odgovarajući tip. Postoji dosta kombinacija između, ali ovde su objašnjeni osnovni tipovi:

A) Drumski, Gravel i Ciklokros bicikl

Ovakav bicikl pogodan je za vožnju po asfaltu (dobrom). Sportsko rekreativnu. Nije praktičan kao prevozno sredstvo po gradu i okolini, nije za nošenje nekog većeg tereta, položaj sedenja je takav da traži sportsku odeću i brzu vožnju.

Prihvata uglavnom jedino tanke gume, a retko je moguće smestiti i blatobrane na točkove, pak treger i slično. Točkovi su obično sa obručem prečnika 622 mm, popularno zvani 28″. Karakterističan uvijeni korman pruža nekoliko različitih položaja sedenja, kao i hvatova kormana, omogućujući da se vozač spusti veoma nisko i bude aerodinamičniji.

Obično ima više brzina, sa dužim prenosnim odnosom, za brzu drumsku vožnju (detaljno objašnjeno u članku: Stepen prenosa bicikla – brzine).

Ovde možete videti moj vodič za kupovinu drumskog bicikla.

Ciklokros

Negde između drumskog i MTB bicikla nalazi se Ciklokros bicikl. Obično prihvata šire gume od drumskog, V-brejk ili čak disk kočnice, i ima nešto jači ram za neravan teren. Ipak, po konstrukciji, položaju sedenja, najviše sliči drumskom. Zgodan za one koji žele drumski bicikl prikladan za agresivnu vožnju van asfalta.

Gravel

Najnoviji hit (u vreme pisanja) su Gravel bicikli. Šta je to? U suštini, Gravel bicikli su ciklokros bicikli manje agresivne, udobnije geometrije. Namenjeni su za duge vožnje po neravnom terenu (“off-road” što bi rekli Ameri). Ako ne vozite baš izuzetno agresivan off-road, ova vrsta bicikla je odličan izbor i spada među najuniverzalnije.

Gravel bicikli se mogu opisati i kao super-brzi MTB (ali ne mogu baš da “lete” po kamenju), odnosno super-spori drumski bicikli (ali i dalje dosta “brzi” u odnosu na druge tipove bicikala).

Članak sa savetima za kupovinu drumskog bicikla.

B) Planinski bicikl (MTB)

Bicikl prvenstveno namenjen vožnji po planini, neravnom terenu. Jak ram, šire gume. Po pravilu imaju dosta brzina, sa veoma sporim prenosima za strme brdske uzbrdice. Dolaze u nekoliko različitih varijanti:

1. Standardni MTB, bez suspenzije. Prvi MTB-ov koji su pravljeni bili su ovakvi – čelični ram bez i jednog amortizera, točkovi sa felnama prečnika 559 mm (26″ se zovu popularno).

Ovo su najuniverzalniji bicikli. Mogu i po šumi, blatu, a mogu poneti i blatobrane i pak treger, pa služiti kao zgodan bajs za poslove po gradu, nose lako dosta tereta pa su OK za putovanja. Zbog nešto manjih točkova (559 naspram 622 mm) manje mesta zauzimaju, pa se lakše pakuju u liftove, uske prostore i slično.

2. 29’er, tj. planinski bajs sa velikim točkovima (622 mm, kao na drumskom bajsu), ali obično ide s debljim gumama, pa je spoljni prečnik najbliže 29″, a i marketinški je bolje zvučalo.  🙂    Brže se kotrlja i bolje upija neravnine u odnosu na 26″, ali je nešto teži, veći i teže se pakuje u lift.  🙂   27,5″ je nege između, sa malo slabijom ponudom guma kod nas. Objašnjenje prednost i mana svakog tipa: MTB točkovi: 26″ vs 27,5″ vs 29″ 29er.

3. Velika većina novijih MTB-ova dolazi sa prednjim amortizerom. Teže je naći bez ikakvih amortizera. Postoje i modeli sa prednjim i zadnjim amortizerom (full suspenzija). Ovi bicikli su dobri za brzu vožnju po zahtevnom neravnom terenu – dok za manje ekstremne uslove nisu optimalno rešenje. Objašnjenje razlika: Prednosti i mane suspenzije (amortizera) na biciklima.

BikeGremlin vodič za kupovinu planinskog bicikla (MTB)

C) Hibrid, i Treking

Negde između drumskog i MTB-a. Uglavnom ima točkove 622 mm (28″), sa gumama nešto širim od drumskog bicikla, a užim od MTB-a. Obično ima prostora da se montiraju i blatobrani i predbušene rupe na ramu za šrafove koji nose pak treger.

Postoje dve pod-grupe u ovoj kategoriji:

• Hibrid – kao drumski bicikl sa ravnim kormanom.
• Treking – bliže nekoj kombinaciji između planinskog (MTB), gradskog i drumskog bicikla.

Ako se porede ove dve vrste, hibrid je uglavnom lakši, brži, a manje udoban od treking bicikla.

Korman je najčešće ravan, malo više postavljen za malo uspravnije sedenje nego na drumskom biciklu, a stepeni prenosa su negde između onih na MTB-u i drumskom biciklu.

BikeGremlin vodič za kupovinu treking bicikla

D) Gradski bicikl (City bike)

Opuštenija verzija hibrida. Često dolazi bez brzina i menjača, sa samo jednom brzinom – mada ne uvek. Još uspravniji položaj sedenja nego na hibridu. Pogodan za kraće relacije po gradu, zbog uspravnog (neaerodinamičnog) položaja sedenja. Visok uspravan položaj sedenja omogućava bolju preglednost u saobraćaju.

Lancobran i položaj sedenja olakšavaju vožnju u odelu ili haljini.

Najčešće dolazi sa već montiranim korpama i blatobranima, svetlima i slično.

BikeGremlin vodič za kupovinu gradskog (city) bicikla

E) Sklopivi bicikl

Bicikl koji je zgodan ako se deo puta (do posla najčešće) putuje prevozom (autobus, auto i sl.), a posle treba preći deo puta biciklom. Lako se sklapa i rasklapa, sklopljen ne zauzima puno mesta. Točkovi su mali kako bi zauzimao manje mesta, ali se sedlo i korman izvlače dovoljno visoko da ga može voziti odrastao čovek.

F) Turistički bicikli

Obično imaju veći zadnji trougao – zadnji točak je više udaljen od osovine pogona. Ovako se dobija bolji raspored težine i ostaje mesta za velike bisage i nošenje puno prtljaga.

Turistički bicikli uglavnom imaju brzine takve da omogućavaju penjanje uzbrdo sa teško natovarenim biciklom (manji prenosni odnosi). Takođe, ramovi su obično jaki i čelični, kako bi lakše podnosili teret i dugotrajno maltretiranje.

G) Rekumbent

Evo odmah slike:  🙂

Zbog specifičnog položaja sedenja, ovakvi bicikli pružaju manji otpor vazduha, pa se brže kreću po ravnom putu. Ipak, u odnosu na ostale vrste bicikala, lošiji su po pitanju: upravljanja (skretanja) pri veoma malim i veoma velikim brzinama, penjanju uz brdo, vožnji po lošijem asfaltu ili van asfalta, vožnji kroz gust saobraćaj. Kao i sa digitalnim ručnim satovima: postoje ljudi koji misle da je to dobra ideja.  🙂

H) Električni bicikli

Obično imaju električni motor koji može da radi sam, ili pomaže pri pedalanju (uzbrdo na primer).

Zgodan za starije ljude, ili ljude koji neće da dođu znojavi na posao, a ipak bi da idu biciklom. Obično je oblik rama kao za gradski bicikl. Po pravilu su dosta teški zbog motora i akumulatora/baterija.

I) Tandem bicikli

Bicikli za vožnju u paru, ili više ljudi na istom biciklu. Zgodna stvar za porodice i parove. Sastoji se iz jednog bicikla, sa jednim kormanom za upravljanje, ali sa više sedišta i parova pedala.

Ova vrsta bicikla posebno je zgodna ako je jedan vozač puno jači/slabiji od drugog. Omogućava se zajednička vožnja prilično dobrim tempom uz sabiranje zajedničkih snaga, uz minimalan otpor vetra.

J) Teretni bicikl

Kamion u obliku bicikla.  🙂  Jak ram, jaki točkovi, sa debelim gumama i sa mestom za stavljanje tereta. Slike govore više od reči:

Zaključak

Za svaku namenu postoji odgovarajući model bicikla. Ako postoji nedoumica, MTB bez suspenzije je uvek dobar za početak, dok se ne stekne iskustvo i odluči šta je zaista idealno.

Veoma važna grupa bicikala: dečiji bicikli, biće obrađena u posebnom članku.

Autor

Relja Novović

Relja je strastveni biciklista, dobar mehaničar bicikala, i profesionalni administrator računarskih sistema – sa decenijama iskustva u obe oblasti (i računari, i bicikli 🙂 ). Relja Novović – iskustvo i kratka biografija

Povezan članak – „Stack“ i „Reach“ – efektivna (prava, uporediva) veličina rama bicikla: