Gostujući članak – autor: Andrej Božo
Ko redovno čita ovaj blog verovatno je navikao na ozbiljan i sistematičan pristup gospodina Ciklo Gremlina, na dostupnost pregršt korisnih, preciznih, ozbiljnih činjenica i saveta…
Da odmah obeshrabrim verne pratioce lika i dela gore pomenutog, ja sam čista suprotnost. Ja sam “običan biciklista” koji je imao ludu sreću u životu da mu Ciklo Gremlin bude prijatelj koji me je pritom uspeo da nagovoriti da počnem da pedalam.
Majstor Relja je odradio svoj deo posla i sad je ostalo na meni.
Ponedeljak, dan pred početak proleća doneo je i lepo vreme pa je plan “biciklom na posao” konačno počeo da se ispunjava.
Ruta koju će “uređaj za pedalanje” svaki dan prelaziti je Sremska Kamenica – Futog – Sremska Kamenica.
Namontiran brzinometar (prebačen sa starog bicikla) je dobio novu bateriju, restartovan je odometar kojim ćemo pratiti kilometražu i servise, trip 2 će biti nedeljna kilometraža, a trip 1 dnevna…
Nije nužno, ali volim da znam kolko prelazim, navika… Od malena sam se takmičarski bavio sportom i volim kad znam da li napredujem.
Sunce, prolećni svež vazduh, wifi slušalice (da li je ovo pametno korisiti za vreme vožnje ne znam, ali meni je veoma prijatno) i prvi kilometri su prosto melem.
Dok vozim pokušavam da zapamtim detalje jer me je Gremlin zamolio da napišem svoje utiske. Kao nekom ko samo želi da voza bicikl i ne planira da bude nosilac žute majice, ovaj najjeftiniji bicikl je ispunio sva isčekivanja (u tom datom trenutku je zaista bilo tako, ovo je bio ponedeljak, a sada kada pišem ove redove je nedelja, usput sam saznao da je istina malko drugačija) i razmišljam kako je dobar serviser koji će to sve da “uštimuje” bitniji od toga dal je oprema ove ili one klase, a ovaj moj je “ludak posebne vrste” ;).
Veliki točkovi lepo podnose rupe i neravnine, ništa se ne trese, ne čangrlja, nema neželjenih zvukova koji me inače iritiraju, bicikl lako ide, veoma dobro koči (testirano i nizbrdo u Sremskoj Kamenici). Položaj sedenja mi potpuno odgovara, i blago povijen korman je mnogo bolji od prethodnog kojeg sam imao na starom biciklu – potpuno ravan.
Shavatam da je ono što se među nama mladima naziva “bicikl za dede” zapravo mnogo udobnije i komfornije od “planinskog” opšte zastupljenog, ali šta ćeš, čovek uči dok je živ.
Jedino što sam primetio je da je zadnji menjač malo neprecizan (kada stoji u jednoj brzini kao da mu malo fali da je promeni) i ovo će se tokom nedelje pokazati kao tačno i značajno će se pogoršati.
Nakon 50-60 km počeo sam da se mučim da “nađem” željenu brzinu jer je menjač počeo da preskače, i kad se baš nagazi pedala (verglanje uzbrdo) on preskoči i to sve više nervira. Nikad nisam voleo te jeftine menjače koji se okreću kao gas na motoru i moje ne slaganje sa njima je ponovo potvrđeno. Pre svega jer ima već predprogramirane položaje za sve brzine (1, 2, 3, 4, 5, 6….) a to na jeftinoj opremi nikad ne može da bude dobro podešeno. Uvek je malo ka nižoj ili višoj brzini i to je taj utisak da je menjač neprecizan. Kolko para tolko muzike. Fakat. To je prva velika mana preko koje ja ne mogu da pređem, iako nisam neko ko ima velika očekivanja od jeftinog bicikla, ali ovo jednostavno ne radi posao nikako.
Sa Reljom je dogovoreno da mi se stave stari, sa starog bicikla, najjednostavniji, na koje sam navikao i koji su mi radili posao kako sam želeo, i dok ja ovo kuckam, bicikl je kod njega u radionici pa ne mogu i vizuelno da dočaram kakvi su, slika sledeći put…
Zaključak nek ovaj put ne bude o biciklu, da ne bude da je sve negativno..
Tu se sad moramo vratiti suptilno na wifi slušalice da bi dobili širu sliku ovog dugoročnog testa bicikla…
Nakon cele zime provedene u autu, po kiši, snegu, u čekanju na bezbroj semafora, gužvi, nervozi, trubama i čitanju poruka sa usana nervoznih sugrađana koje je neko isekao u kružnom toku, ova dva točka mu dođu kao kapija u novu dimenziju.
Sija sunce, pogled na prirodu uz Dunav, u slušalicama omiljeni radijski dvojac iz Novog Sada i njihova jutarnja emisija, osmeh ne silazi sa lica…
Ko god je u Capriolo-u smišljao naziv uspeo je nekim čudom i ime da potrefi…
Sunrise Man….