Pravilno podešen korman i ručice na njemu omogućava bolje i udobnije upravljanje biciklom, kao i bezbednije kočenje. Česta “greška” je postavljanje ručica kočnica da budu skroz vodoravne.
Ovaj članak ne obrađuje samu mehaniku podešavanja. Tehnika i potreban alat za promenu visine i ugla kormana, obrađeni su u ovom članku:
Kako podesiti ugao i visinu kormana bicikla.
1. Širina kormana
Moderan trend je pojava sve širih i širih kormana. Prednost šireg kormana nad užim je bolja kontrola i jača poluga za upravljanje na neravnom terenu. Mana je teže provlačenje između uskog drveća 🙂 i, ako se baš pretera, veće opterećenje grudnih i leđnih mišića, kao i nešto teže kontrolisanje bicikla (ako su ruke previše raširene).
Neka zlatna sredina i dobra početna tačka je širina koja omogućava da se ruke izbace ka spolja pod nekih 45 stepeni, a zatim podlaktice saviju direktno ka napred – u osi bicikla. Kao na slici ispod:
Pruža dobru snagu, kao i stabilnost.
Novi kormani se obično prave tako da se mogu skratiti po meri. Naravno, pre sečenja je bolje dosta vožnje da se ne bi korman previše skratio.
2. Visina kormana
Korman niži u odnosu na sedlo omogućava više opterećenja na prednjem točku, što poboljšava prijanjanje i kontrolu bicikla. Za opušteniju, rekreativnu vožnju, zgodnije je kad je korman malo iznad nivoa sedla. Dobra početna tačka je korman u visini sedla.
Kasnija podešavanja se mogu raditi po subjektivnom osećaju. Ako se postavi niže i bude bolje, probati još niže. Ako bude gore, podići. Tako do optimalne visine spram ličnih afiniteta.
3. Ugao kormana
Moderni kormani za MTB su obično malo zakrivljeni i u visinu i po horizontali. Podešavanje ugla je slično kao i podešavanje visine: krenuti od neke zlatne sredine, pa videti da li skretanje u neku stranu daje bolji osećaj.
4. Ručice kočnica
Ručice imaju tri podešavanja: udaljenost od ručki, ugao i dohvat.
Kada bicikl stigne iz radnje, ručice kočnica najčešće budu postavljene gotovo paralelno sa zemljom i skroz primaknute ručkama kormana.
Pošto se moderne kočnice mogu povlačiti jednim, eventualno sa dva prsta, ručice treba postaviti više ka unutra, kako bi poluga bila bolja kada se vuku jednim prstom. Takođe, ugao kočnice treba da bude takav da je u prirodnom položaju u produžetku ruke kako ruka leži na kormanu.
Udaljenost od ručki:
Ugao:
Tačan ugao zavisi od položaja sedenja. Ruke bi trebalo da su blago povijene u laktovima, u položaju u kojem se obično vozi. Neka početna vrednost sa kojom se ne može puno pogrešiti je ugao od 45 stepeni.
Dohvat:
5. Ručice menjača
Podešavanje slično kao za ručice kočnica, ali pod 45 stepeni na gore, ne na dole. Optimalan položaj dozvoljava da se bez rotiranja, krivljenja ruke, poluge mogu pomerati nesmetano, za pun opseg njihovog hoda. U slučaju da se ručice menjača ne mogu montirati bez skidanja ručica kočnica pre toga, obeležiti položaj ručica kočnica utvrđen u tački 4 ovog članka.
Ručice se podese tako da budu lako dostupne i proveri se da li u bilo kom položaju kad se povlače/pritiskaju kače ručicu kočnica. Ako je neophodno, pomeriti ih malo dalje od ručica kočnica, ili/i zarotirati malo na gore/dole da se postigne nesmetan hod ručica. Ovde je optimalan položaj uslovljen nesmetanim hodom. Bolje je da ručice ne budu baš idealno podešene, nego da stoje idealno, a da se ne mogu nesmetano koristiti. Ovaj problem se češće javlja ukoliko ručice kočnica i menjača nisu iz iste serije istog proizvođača.
Kod SRAM grip shift modela, treba voditi računa da se u jednom pokretu ruke može proći ceo opseg brzina.
6. Rogovi
Nemojte. NE! Ozbilljno. 🙂
U pradavna vremena uskih i skroz ravnih kormana, pružali su bolju polugu za uspone (i dodatni hvat). Ipak i tada je postojao rizik da se njima zakači grana, drvo, drugi biciklista, ili da vozač sam sebe povredi pri padu. Danas u vreme širokih kormana nema nikakve potrebe za ovim. Daleko im lepa kuća.
Ako baš morate…
20 stepeni je zlatna sredina.
Dobar tekst, kao i još par koje sam prelistao, ostale se tek spremam. Svaka čast i hvala na nesebičnom trudu!
Napomenuo bih samo da se ne slažem sa ovom “mržnjom” prema rogovima. Ja sam stariji ljubitelj pedaliranja i vozim rekreativno od 20-35km u jednom pravcu tj. “u cugu” i to samo po asfaltu. Na starijem Bogneru, koristio sam leptir volan a sada, na Crescent Cross-u obavezno rogove, jer mi to daje mogućnost da odmorim zglobove i promenim položaj ruku. Sa ravnim kormanom, morao sam često da okrećem šake naopako, radi rasterećenja zglobova.
Nezgodni su za off road vožnju, kao i vožnju u gradskoj gužvi. Ako se MTB koristi kao putnički, ili drumski bicikl za duge deonice po nezahtevnom terenu, pa je potreban dodatni položaj za hvat, da se izbegne zamor, onda koriste, ali tada je bolje uzeti neki bicikl sa drumskim kormanom. 🙂
I ja koristim rogove upravo zbog hvata koji mogu da menjam i to vozim iskljucivo offroad.Mozda stvar navike.Oni dugacki rogovi jesu grozni i mozda neprakticni ali ovi mali ergonomski ne smetaju a bas mi mnogo znaci kad mogu da odmaram ruke menjajuci polozaj.Uz jako ozbiljan uspon mi je lakse da se drzim za rogove nego za rucice.
Svako bira sebi i za sebe. Kome, pored sirokog kormana, trebaju i rogovi za uspone, a ne smetaju mu pri voznji zbog kacenja, taj neka ih stavi.
Preporuke vaze za 99% ljudi, ali ko ima dovoljno znanja i iskustva, nsjbolje zna sta i kako njemu/njoj odgovara i to je onda to.
Pocev od ramova, neko voli broj vece, neko broj manje od preporucenih, pa do rogova.