Objašnjenje gir inča – stepen prenosa bicikla

Ovaj članak objašnjava pojam gir inča i druge merne jedinice za izražavanje efektivne dužine stepena prenosa bicikla.

Sadržaj:

0. Istorija
1. Gir inč
2. Metri razvoja
3. Šta ove jedinice ne prikazuju

0. istorija

Prvobitni bicikli imali su direktnu vezu pogonskog točka sa pedalama, na engleskom se ova vrsta bicikla zove “penny farthing”.

Kod ovakvih bicikala, stepen prenosa zavisi jedino od prečnika (ogromnog) pogonskog točka. Tako da je točak prečnika 60 inča išao brže od točka prečnika 50 inča, ali je bio teži za vožnju uzbrdo (i start). Moderni bicikli, prvobitno nazvani “bezbedni bicikli” (eng. safety bike) doneli su, pored  veće udobnosti, lakšeg upravljanja i bolje mougćnosti kočenja, dodatnu “komplikaciju” prenosa putem lanca i dva lančanika.

Tada je bio potreban način da se nekako označi koliko taj bicikl lako, ili teško ide (sporo ili brzo) spram prenosnog odnosa koji ima. Uvođenje lančanika i lanca značilo je da veličina pogonskog točka više nije dovoljna da se utvrdi (i uporedi) stepen prenosa različitih bicikala – koji je brži i koliko. Tu stupa na snagu gir inč.

– Sadržaj –

1. Gir inč

Gir inč je jedinica koja daje relativno grub prikaz koliko bicikl ide brzo, odnosno koliko jedan okret pedala daleko pokreće bicikl (mada ne baš, biće objašnjeno pri kraju ovog poglavlja). Gir inč jeidnice se zaokružuju na cele brojeve i daju relativno male vrednosti, lake za računanje, pamćenje i poređenje. Slika 2 prikazuje osnovne vrednosti koje se uzimaju u obzir.

• A: broj zuba pogonskog lančanika.
• B: broj zuba zadnjeg lančanika (“zupčanika”).
• D: prečnik točka u inčima.
• Gir inč = A/B * D.

Kada se meri prečnik, uzima se ukupan spoljni prečnik, sa sve montiranom gumom. Šira guma će biti i “viša”, pa davati veći prečnik točka. Iz formule se jasno vidi:

• Što je prednji lančanik veći u odnosu na zadnji, prenos će imati više gir inča ( A / B ).
• Što je veći prečnik zadnjeg (pogonskog) točka, to će više gir inča imati prenos ( * D ).

Na primer, ako prednji lančanik ima 50 zuba (A), zadnji 14 (B), a točak je prečnika 28 inča (D), gir inči prenosa biće:

50 / 14 * 28 = 100 gir inča.

Ako zadnji točak zamenimo manjim, od 26 inča, sa istim lančanicima, dobićemo dužinu prenosa od 93 gir inča (54/14 * 26 zaokruženo na najbliži ceo broj).

Isto tako, ako zamenimo samo zadnji lančanik nekim sa 12 zuba, dobićemo 126 gir inča (50/12 * 28).

Vidite kako su ove cifre lake za pamćenje i poređenje? 100, 93, 126… Grub orijentir dužina prenosa u gir inčima je prost:

• Do 30 gir inča – relativno “lake”, “spore” dužine prenosa.
• Od 30 do 70 gir inča – umerene, srednje brze/spore dužine prenosa
• Preko 70 gir inča – “brže”, “teže” dužine prenosa.

Šta gir inči ne prikazuju? Ne pokazuju koliko tačno točak pređe za jedan okret pedala, tj. pogonskog lančanika. Za ovo potrebno je pomnožiti ih sa brojem Pi ( π ~ 3,14). Dužine stepena prenosa iz primera u tom slučaju bile bi:

• 100 * 3,14 = 314 inča po okretu pedala ( 100 * π ).
• 93 * 3,14 = 292 inča po okretu pedala.
• 126 * 3,14 = 396 inča po okretu pedala.

Ove brojke su puno teže za pamćenje i poređenje, pa se u praksi ne koriste… ne kada su gir inči u pitanju. Naravno, kako je objašnjeno u uvodu, gir inči takođe govore i koliki prenosni odnos bi bio da je pogonski točak tolikog prečnika u inčima (koliko gir inča ima prenos), sa direktno “nakačenim” pedalama na sebi, kao kod penny farthing bicikala.

– Sadržaj –

2. Metri razvoja

Evropska, metrička jedinica za dužinu prenosnog odnosa. Računa se slično kao gir inči, uz tri razlike:

• Koriste se metri umesto inča.
• Koristi se obim točka, ne (samo) prečnik (obim = π * prečnik).
• Zaokružuje se na jednu decimalu.

Na primeru točka od 28 inča:

• Prečnik je 28″ * 2,54 / 100 = 0,71 metara (zaokruženo zbog jednostavnosti).
• Obim je 0,71 * 3,14 = 2,23 m (zaokruženo).
• Dužina prenosa za 50-14 kombinaciju lančanika iznose: 50/14 * 2,23 = 8,0 metara razvoja (zaokruženo na jednu decimalu).

– Sadržaj –

3. Šta ove jedinice ne prikazuju

Tačno vreme. Šalim se malo. 🙂  Vezano za stepen prenosa, ove jedinice ne prikazuju ukupnu mehaničku prednost. Tj. kada se određeom silom pritiska pedala, kolika sila se isporučuje na pogonskom točku. Razlog je što ni jedna od pomenutih jedinica ne uzima u obzir dužinu kurbli (poluga pedale).

Da, što manje gir inča/metara razvoja, to je veća mehanička prednost, bez daljnjeg. Ipak, nije isto ako su kurble dužine 16,5 ili 17,5 centimetara. Sa dužom polugom je lakše. Ne deluje mnogo, ali to je razlika od preko 6%, što nekada nije zanemarivo (jedan od razloga zašto se kurble za planinske bicikle obično prave da budu za oko pola cm duže).

Dodavanje dužine kurbli u formulu je veoma nepraktično kada se porede i razmatraju različiti prenosni odnosi (“koju kasetu da kupim, koji pogon…”). Pogotovo što izbor dužine kurbli zavisi od mnogo drugih faktora (željeno rastojanje od tla, dužina nogu bicikliste, stil pedalanja itd.). Zbog ovoga su gir inči, ili metri razvoja (šta ko više voli) sasvim dovoljni za razmatranje i upoređivanje prenosnih odnosa i korištenje kalkulatora prenosnih odnosa.

– Sadržaj –