Standardi veličina i vrste šestougaonih bitova šrafcigera

Kada naručujem bitove, ili bit-šrafcigere i nosače bitova preko Interneta, važno mi je da ne pomešam vrste i veličine, tj. da uzmem alat koji mi treba za posao. Primetio sam da i mnogi iskusni majstori nisu upoznati sa svim vrstama i standardima, tako da se usuđujem reći da je naslovna slika ovog članka vredna milion dolara. 🙂 U nastavku ću detaljnije sve objasniti – da svima bude lakše. Čak ću i preporučiti neke kvalitetne bitove i šrafcigere (koristiću affiliate linkove za to, ali preporučujem da, ako je moguće, kupujete u lokalnim prodavnicama alata – dobro podržati ih i imati ih u blizini).
U posebnim člancima objasnio sam razliku između Phillips, JIS, Pozidriv i Supadriv šrafova i šrafcigera, kao i standarde dimenzija čegrtaljki (račni, gedora) i obrtne momente spram velične.

Tehnički ispravan naziv za “šrafciger” je “odvijač” – ali to niko živ ne koristi u praksi, pa ni ja. 🙂

Sadržaj:

1. Standardi veličina šestougaonih bitova
2. Oblik interfejsa za prihvat bitova
3. Vrste bitova spram namene
4. Dužine bitova
5. Kvalitetni bitovi i bit-šrafcigeri
   5.1. Bitovi veličine 4 mm – za finu elektroniku i finu mehaniku
   5.2. 1/4″ bitovi (6,35 mm) – zlatna sredina
   5.3. 5/16″ bitovi (~ 8 mm) – veliki i jaki
   5.4. 3/8″ bitovi (~10 mm) – teška mašinerija
6. Zaključak
7. Video o šrafcigerima i nosačima bitova

1. Standardi veličina šestougaonih bitova

Slika govori više od hiljadu reči:

Šubler na vrhu slike 1 je podešen na 5 mm kako biste imali predstavu o veličinama (i ne, nemam ni jedan bit veličine 3/8″ u radionici).

Dakle, postoje četiri standardne veličine bitova (i nosača & šrafcigera za bitove), za sledeće namene:

• 4 mm (jedini kojem je nominalna dimenzija metrička) – delikatni i precizni
  Šrafcigeri za finu elektroniku i veoma finu mehaniku koriste ovakve bitove – satovi, laptopovi i sl.
  Koriste se sa malim, “sajdžijskim” šrafcigerima sa prihvatom za ovu veličinu bitova.
• 1/4″ (6,35 mm) – zlatna sredina
  Verovatno najrasprostranjeniji standard. Šrafovi za drvo, kao i šrafovi na računarima, biciklima, i mnogi šrafovi na automobilima i motociklima se mogu odvrtati i zavrtati bitovima ove veličine.
  Koriste se i sa šrafcigerima, i sa električnim alatima (najčešće bežičnim, na baterije).
• 5/16″ (oko 8 mm, još preciznije oko 7,94) – veliki i jaki
  Koristi se za srednje i veće vijke i zavrtnje, na automobilima, motociklima, mašinama i slično.
  Često se okreću pomoću električnih ili pneumatskih alata, ili nosača fiksiranog na gedoru (račnu), jer se koriste za jače momente zatezanja koji su preveliki za okretanje šrafcigerom.
• 3/8″ (oko 10 mm, još preciznije oko 9,52) – teška mašinerija
  Ozbiljna teška mašinerija, često sa Torx glavama šrafova (koji mogu preneti ogromne momente sile bez da se iskidaju).
  Okreću se udarnim električnim ili pneumatskim alatima, ili gedorama (račnama) veličine 1/2″, 3/4″, ili 1″.

Zašto je ovo važno?

Evo praktičnog primera. Tražim udarni šrafciger za servis bicikala (i generalno manje šrafove kada zapeknu). Postoje dva proizvoda iste kompanije, Wera:

Ovaj udarni odvijač može praviti obrtni momenat do 90 Nm, ali ima prihvat za bitove veličine 5/16″, a svi moji bitovi sa glavom imbus 4 mm su prihvata 1/4″ (i nije mi lako naći imbus 4 bit sa prihvatom veličine 5/16″).

Da, postoje svi mogući adapteri, ali za ovu namenu (visoki obrtni momenti i udarci), ne dopada mi se ideja slaganja adaptera više nego što je apsolutno neophodno. Tako da sam našao i kupio nešto što više odgovara:

Ovaj udarni odvijač prihvata bitove veličine 1/4″. Pruža do 25 Nm obrtnog momenta, što je puno manje od 90 kao kod modela iznad, ali sasvim dovoljno za veličine i promere šrafova sa kojima se koriste bitovi standarda 1/4″.

Sa druge strane, ovaj udarni odvijač ne radi posao za mnoge šrafove kod automobila i za to se moram grebati za udarni prihvata 5/16″ od komšije Lakija (dok ne pazarim svoj). 🙂

Avaj, ovde se naša priča o vrstama bitova ne završava – čitajte dalje.

– Sadržaj –

2. Oblik interfejsa za prihvat bitova

Naslov poglavlja zvuči rogobatno, ali ima ih samo dva (koliko znam):

• Bit sa leve strane je “standardni,” i nekad dolazi bez zareza (skroz glatkog prihvata).
• Bit sa desne strane je “power” i dolazi sa udubljenjem.
  U nastavku ću objasniti u čemu je caka.

Zarezi (na bitu levo) i udubljenje (na bitu desno) služe za fiksiranje bita u prihvatima koji imaju sistem za mehaničko zabravljivanje (neki drže bitove samo pomoću magneta).

Bit desno, zvani “power” bit, je bio dizajniran za upotrebu u električnim i pneumatskim udarnim odvijačima. Udubljenje služi da amortizuje udare uvijanjem na tom delu (taman koliko treba da spreči pucanje bita ili šrafa, ali ne da ih upotpunosti eliminiše jer bi to obesmislilo upotrebu udarnih odvijača).

Istovremeno, udubljenje omogućava i lakše zabravljivanje bitova u prihvatu, pomoću sistema metalnih kuglica.

Kvalitetni bitovi nekad malo kao “zagrizu” u šraf, pa ako se drže samo magnetom, ispadnu kada se šrafciger skloni sa šrafa. To zna biti frustrirajuće, pogotovo ako bit ne ostane u šrafu već se otkotrlja negde po podu.

Međutim, danas proizvođači koriste isti “power” kalup i za pravljenje bitova koji nisu dovoljno jaki za upotrebu u udarnim odvijačima. Imaju oblik, ali ne i snagu materijala (kao italijanski motocikli 🙂 ).

Tako da, kada tražite bit za upotrebu u udarnim odvijačima, gledajte specifikacije proizvođača i nemojte se oslanjati samo na oblik!

– Sadržaj –

3. Vrste bitova spram namene

Postoje dve ipo vrste bitova spram namene: 🙂

• Obični bitovi.
• Bitovi za udarne alate (eng. impact-rated).
  Kod ovih drugih ima i dodatna nijansa, o tome kasnije

Obični bitovi su tvrđi, krući, ali i krhkiji. Ako ih ubacite u moćan udarni odvijač, može se desiti da puknu odmah. Takođe, pošto su krući, prenose više udara odvijača na glavu šrafa, pa se povećava rizik da se ona odvali. Po svemu sudeći, šrafovi baš i ne vole kada ih udaraš čekićem.

Udarni električni i pneumatski odvijači postižu veći obrtni momenat pomoću puno kratkih udara, pa omogućavaju da se sa manje snage u ruci majstora šrafovi okreću ogromnom silom. Ali ti udari su i mana. Bitovi za udarne alate su fleksibilniji, a obično imaju i “power bit” sistem prihvata, koji ih čini dodatno fleksibilnijim. Deluju kao amortizeri i čuvaju sebe i šrafove od pucanja usled udaraca.

Mana je što su, zbog potrebne elastičnosti, bitovi za udarne alate mekši i savitljiviji, pa će se brže habati, ali teže pući (ili oštetiti šraf) ako se koriste u udarnim odvijačima (električnim ili pneumatskim). Naravno, vremenom će i ovi bitovi pući od zamora materijala ako se koriste u udarnim alatima, ali puno su izdržljiviji od običnih bitova. Obično su crni/tamni, ali uvek proverite specifikaciju proizvođača.

Postoji još jedna caka. Vrh mekšeg bita se brže haba. Ovo je pogotovo nezgodno kod krstastih šrafova. Pohaban bit će lako ispasti, a ako se to desi pri brzo zavrtanju šrafa, oštetiće se prihvat bita na glavi šrafa i šraf će postati neupotrebljiv.

Bonus začkoljica su bitovi za udarne odvijače koji služe za odvrtanje zapeklih šrafova (prikazanih na slikama 3 i 4).

Bitovi za ovakve odvijače jesu udarni, ali često nemaju “power bit” prihvat. Suština je u tome da se ipak ne uvijaju previše, jer se koriste namenski, kad sve drugo padne u vodu, i treba da prenesu udar čekića po glavi šrafcigera (o ovim alatima treba da uradim poseban članak ili video).

Sve u svemu, oblik prihvata bita (poglavlje 2) ne znači da je bit udarni, ili da nije – treba gledati specifikaciju proizvođača.

– Sadržaj –

4. Dužine bitova

Po mom iskustvu, bitovi kreću od sledeće dužine:

• Bitovi od 4 mm i 1/4″ kreću od 25 mm dužine.
• Bitovi veličine 5/16″ i 3/8″ kreću od 30 mm.

Da, mogu se ponegde naći i upola kraći, ali to bih nazvao “egzotikom” i teško ih je naći u praksi.

Što se većih dužina viđa, nisam siguran postoje li propisani standardi, ali za bitove veličine 1/4″ i veće sam se sretao sa dužinama od 30, 50, 70 i 90 mm.

Duži bitovi mogu biti korisni u nekim situacijama, ali generalno je bolje kada je bit najkraći koji odgovara za posao. Izuzetak od ovog pravila su šrafcigeri kod kojih je držač bitova postavljen veoma blizu ručke – tada je zgodno imati duže bitove.

Napomena:
Kod manjih bitova (4 mm i 1/4″), u praksi se češće sreću šrafovi koji su upušteni unutar relativno uskog kanala, pa ako bit nije dovoljno dugačak, šrafciger (tj. nosač bitova) neće moći da prođe kroz kanal. Zato sam u tekstu gore formulisao dužinu kao “najkraća koja odgovara za posao.” Svaka dužina preko neophodne samo povećava klimanje i verovatnoću da vrh šrafcigera ispadne iz šrafa.

– Sadržaj –

5. Kvalitetni bitovi i bit-šrafcigeri

Ovo poglavlje ću ažurirati vremenom, kako isprobavam različite modele, tj. ovo je spisak “šta se meni do sada dobro pokazalo.” I da, koristiću Amazon affiliate linkove, mada preporučujem da podržite svoje lokalne prodavnice alata (a moj rad uvek možete podržati preko Patreon donacije 🙂 ).

5.1. Bitovi veličine 4 mm – za finu elektroniku i finu mehaniku

Bitovi veličine 4 mm, poznati i kao: “Jao, ovaj bit ispada, puno je manji od mojih bitova veličine 1/4 inča!?!” 🙂

Za ovu namenu imam neki jeftin, kineski set sa svim mogućim bitovima. Na žalost, ni sam nosač (šrafciger), ni bitovi nisu baš sjajnog kvaliteta, tako da sam otvoren za vaše predloge i sugestije za kvalitetan set. Voleo bih dati manje od 100 evra ako je moguće, i voleo bih da su bitovi 40+ mm dugački i uski (koliko mora spram širine vrha).

Ažuriranje, jun 2023:
Uzeo sam iFixit Pro Tech Toolkit set bitova (Amazon.de affiliate link). Odličan je, preporuka.

– Sadržaj –

5.2. 1/4″ bitovi (6,35 mm) – zlatna sredina

Veoma sam zadovoljan Wera bitovima i bit-šrafcigerima. Često koristim ova dva seta:

Ovaj set dolazi sa većinom bitova koji su mi potrebni za servisiranje bicikala. Šrafciger je malo manji, što mi odgovara u većini slučajeva.

Napomena:
Phillips 1 bit (i drugi bitovi manje glave) su dosta širokog tela – puno šireg nego što je to neophodno spram veličine glave. To ih čini jačim i krućim, ali je nemoguće koristiti ih za šrafove koji su upušteni u usku rupu dublju ud 1 cm.

Ovaj set se lepo nadopunjuje sa prethodnim – imam dodatne, veće bitove koji nekad zatrebaju, kao i Pozidriv bitove, dok su bitovi koje najčešće koristim (i koji će se najbrže pohabati) duplirani (postoje u oba seta). T-ručka je zgodna za kada treba nešto jače zavrnuti ili odvrnuti, a i brzo se može zavrteti kada se drži za šipku nosača bitova.

Egzotičnije bitove koristim iz svog starog Metabo seta, ali novi Metabo više nije tako dobar kvalitet i ne bih ga preporučio. 🙁 Videću šta ću kad se stari metabo pohaba (čuvam ga k’o oči u glavi 🙂 ).

– Sadržaj –

5.3. 5/16″ bitovi (~ 8 mm) – veliki i jaki

Bitovi veličine 5/16 inča, poznatiji kao: “Hej, pa ovi bitovi su puno veći od mojih veličine 1/4 inča!?!” 🙂

Kada mi trebaju ovi, veći bitovi, koristim ih iz svog KStools seta gedora (račni, čegrtaljki). Moj ima preko 10 godina i dobro služi. Novi set, dostupan na nemačkom amazonu, ima plastične dugmiće za izbacivanje nasadnih ključeva, umesto metalnih, kako je kod mog seta slučaj. Ne znam kakvog je kvaliteta.

– Sadržaj –

5.4. 3/8″ bitovi (~10 mm) – teška mašinerija

Ove bitove ne koristim, pa ne mogu ništa ni preporučiti.

Siguran sam da na Fiverr-u možete naći frilanser “kontent rajtera” koji će napisati članak o “10 najboljih 3/8″ bitova” za 10 evra, ali ja nisam od tih.

– Sadržaj –

6. Zaključak

Nadam se da vam je ovaj članak barem malo pomogao da pohvatata konce po pitanju bitova, standarda i izbegnete greške pri kupovini alata.

Nisam ulazio u detalje po pitanju materijala bitova (S2 čelik naspram hrom-vanadijuma i slično). To prevazilazi obim ovog članka (i bez toga je dosta dugačak). Možda drugom prilikom, kad nađem vremena. Mada bih lično više voleo da se te teme lati mašinski inženjer koji radi u industriji – rado bih pomogao oko pisanja takvog članka, besplatno.

– Sadržaj –

7. Video o šrafcigerima i nosačima bitova

– Sadržaj –

Autor

Relja Novović

Relja je strastveni biciklista, dobar mehaničar bicikala, i profesionalni administrator računarskih sistema – sa decenijama iskustva u obe oblasti (i računari, i bicikli 🙂 ). Relja Novović – iskustvo i kratka biografija