Zašto “Bike Gremlin”?

Sadržaj:

1. Zašto se ovaj sajt zove Bike Gremlin?
2. Zašto ” Uglavnom bezopasni ™ ” ?

1. Zašto se ovaj sajt zove Bike Gremlin?

Ovo je nešto što (verujem) mnogi pomisle, a neki i pitaju – zašto se sajt zove baš Bike Gremlin – što Gremlin? Koga zanima, može čitati dalje… (UPOZORENJE: tri minuta potrebna za čitanje ovog članka, niko Vam nikada neće vratiti)  🙂

Kada sam smišljao ime za sajt, tražio sam nešto što ima veze sa biciklima, ali moralo je asocirati i na motocikle, pošto su mi to drugi omiljeni dvotočkaši i nije isključeno da će biti članaka i na tu temu (kad napišem o bajsevima sve što sam planirao). Pošto “to ide na one Internete”, poželjno je bilo da bude nešto međunarodno razumljivo – tako da se ovim objašnjava “Bike” deo.

“Gremlin”? To je duže – možda i zanimljivije. Pošto mi u interesovanja spada i razna druga mašinerija, uključujući i tenkove i avione iz drugog svetskog rata, naišao sam na termin gremlin u tom kontekstu:

Drugi svetski rat je između ostalog bio i trka u tehnološkom razvoju oružja. To je bio prvi “totalni rat”, u kojem ni područja iza linija fronta nisu bila zaštićena – najviše zahvaljujući napretku u razvoju oklopnih vozila i, još važnije, aviona. Kako bi se odbranili i uništili neprijatelja, bilo je važno imati jaku avijaciju i kontrolisati vazdušni prostor – po prvi put u istoriji… pa… dobro, zmajeve ne računam, to je daleka prošlost – neki čak tvrde i da su izmišljeni!

Bio je velik pritisak na uvođenje novih sklopova i korištenje novih materijala i legura. Sa malo iskustva i vremena za testiranje. Ovo je dovodilo do kvarova, čiji uzroci nisu bili (tada) očigledni, mašine su bile manje pouzdane nego što je (u normalnim uslovima) prihvatljivo. Nemanje poverenja u mašinu dovodi do pada samopouzdanja pilota i morala vojske. Nešto je moralo da se preduzme – a inženjeri i tehničari nisu još imali sve odgovore.

Tako da su britanska i američka vojska prećutno podržavale sujeverne priče kako gremlini sabotiraju vojne napore. Bilo je bolje okriviti nekog drugog, kako se ljudi ne bi međusobno svađali (piloti, inženjeri, tehničari…). Gremlini su tako postali “dežurni krivci” i do dan danas ostali sinonim za tehnički problem čiji uzrok je čudan i nepoznat. Rešavanje kvarova je “tamanjenje gremlina”. 🙂

I to nije sve, ako naručite odma… 🙂

Imam prilično iskustvo u rešavanju kvarova, više sa računarskim sistemima, ali i sa mehanikom. Oni koji su u tom poslu znaju da je čest slučaj da kada se dođe na lice mesta, kvar koji je korisnik prijavio “neće da se pojavi”. E, kod mene je obrnut slučaj. Čak i ispravne stvari, ako imaju ikakve šanse da se pokvare, pokvariće se kada sam ja u blizini, ili, ne daj Bože, njima rukujem. Ne znam zašto – nije zbog nedostatka veštine, znanja, ili iskustva. Intuicija možda. Uglavnom – to pomaže lakše otklanjanje problema i kvarova, pogotovo preventivno. Pomoglo je i tome da me neki prijatelji zovu Gremlinom. 🙂

I to bi bilo to. U suštini nisam mogao smisliti ništa pametnije, a da bude originalno, da to već nije “bezecovala” neka kompanija, ili brend… 🙂

2. Zašto ” Uglavnom bezopasni ™ ” ?

Ako ste čitali Autostoperski Vodič Kroz Galaksiju, Daglasa Adamsa (Amazon affiliate link), onda ćete verovatno razumeti ovu referencu – i moj upitni smisao za humor. 🙂

To mi je jedna od omiljenih knjiga, mada sigurno da nije po svačijem ukusu. Uglavnom, evo objašnjenja:

Glavni lik u knjizi, Artur Dent, otkriva da celokupan zapis vezan za planetu Zemlju u Vodiču sadrži samo jednu reč: “Bezopasni.” Njegov prijatelj, Ford Prefekt, saradnik Vodiča za Zemlju, objašnjava da će u narednom izdanju, pošto je proveo 15 godina istražujući Zemlju, opis biti puno detaljniji – mada ipak sveden, zbog ograničenog prostora za svaku pojedinačnu planetu, tako da će glasiti: “Uglavnom bezopasni.”

Mišljenja po pitanju Autostoperskog Vodiča Kroz Galaksiju su podeljena:
svi misle da je loša knjiga, dok ja mislim da je odlična! 🙂