Bicikl – koliko brzina?

Prisutan je trend sve većeg porasta “broja brzina” bicikala. Od jednobrzinaca, preko “desetobrzinaca”, zatim “osamnaestobrzinaca” (sa 3×6 lančanika), pa do modernih “1X” trendova da se napred ima samo jedan, a pozadi po 10 – 12 lančanika. Ovaj članak daje odgovor na pitanje: koliko brzina je potrebno imati na biciklu i šta to tačno znači?

Za sve komentare, pitanja (ili dodatke i ispravke), koristite BikeGremlin forum:
www.bikegremlin.net

1. Koliko brzina je najbolje za bicikl?

Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, potrebno je razumeti kako funkcionišu menjači i zupčanici na biciklu, kao i konstrukciju nable zadnjeg točka (glavčine). To je objašnjeno u narednim poglavljima.

2. Brzine bicikla i prenosni odnosi

Ukratko:
Važno je imati brzinu dovoljno sporu za strme uspone, dovoljno brzu za vetar u leđa i dovoljno gusto poređane brzine između, kako ne bi bilo prevelikih skokova (ekvivalent velikog skoka je prebacivanje iz druge odmah u četvrtu brzinu na kolima).

Opširnije:
Brzine bicikla i prenosni odnosi objašnjeni su detaljno u članku: Stepen prenosa – brzine.

3. Menjači

Ukratko:

Postoje dve grupe menjača

• Prednji
• Zadnji

Postoje tri sistema menjača

• Spoljni menjači sa sajlama
• Spoljni menjači sa elektronskim upravljanjem
• Menjači unutar zadnje glave bicikla (samo zadnja grupa)

Ovde će se objašnjenje ograničiti na spoljne menjače sa sajlama, kakvi su na velikoj većini bicikala. Menjači u zadnjoj glavi, kao i elektronski menjači su posebna priča, za neki drugi put. Za sada treba samo reći da su menjači u zadnjoj glavi praktični ako se vozi na temperaturama nižim od -15 stepeni celzijusa, dok su elektronski menjači slični mehaničkim, s tim što su nešto skuplji, imaju baterije i sami vrše fino podešavanje prednjeg menjača – dobri su za trke.

Kod prednjeg menjača važan je broj (prednjih) lančanika (da li je 2 ili 3).

Kod zadnjeg takođe, važan je i broj zadnjih zupčanika.

Kod obe vrste menjača, važni podaci su sledeće dve stavke:

• Broj zuba najvećeg i najmanjeg lančanika (zupčanika)
• Razlika u broju zuba najvećeg i najmanjeg lančanika. Ovo direktno utiče na ukupan raspon prenosnih odnosa – koliko je brza najbrža i koliko je spora najsporija brzina.

Opširnije:

Funkcionisanje prednjeg menjača objašnjeno je detaljno u ovom članku: Prednji menjač bicikla.

Ovaj članak objašnjava funkcionisanje zadnjeg menjača i kako broj zadnjih zupčanika utiče na osetljivost menjača: Zadnji menjač bicikla.

4. Prednji menjač – broj lančanika

Jedan, dva, ili tri lančanika napred?

Prednji lančanici (i menjač), prave velike skokove između brzina (koje se posle fino podešavaju zadnjim menjačem). Tri lančanika napred daju veoma velik raspon prenosnih odnosa, superioran u odnosu na dva lančanika napred.

Na primer: umesto dva lančanika sa zubima 50-34, ili 52-39, sa tri lančanika se dobija i veća gustina prenosnih odnosa, i veći raspon. Tipičan primer 30-39-50 za drumski bicikl, ili 22-32-44 za planinski bicikl.

Prednost dva lančanika je nešto jednostavnije menjanje brzina i manje brige oko ukrštanja lanca – važno za takmičarsku vožnju, donekle pojednostavljuje rekreativnu vožnju, mada se vozač relativno brzo navikne na menjanje brzina sa tri lančanika napred.

Prednost sistema sa samo jednim lančanikom i više brzina pozadi je još veća jednostavnost menjanja brzina i manja težina celog sistema (jedna ručica menjača manje i prednji menjač nije potreban). Ipak, sa ovim sistemom trpi ili raspon brzina, ili gustina susednih stepena prenosa, najčešće i jedno i drugo.
Za više detalja, vidite članak o prednostima i manama 1x sistema.

5. Zadnji menjač i zadnja glava – broj “zupčanika”

Jedan, 6, 8, ili više – 10, 12 zadnjih lančanika (“zupčanika” ).

Funkcija zadnjeg menjača i broja zupčanika pozadi su tesno povezani. Suština je da sa povećanim brojem brzina pozadi, menjač ima sve veću šansu za grešku, jer mora da pravi sve preciznije, sve manje pomake za pojedinačne brzine, jer su zupčanici tanji i gušće poslagani.

Kod sistema sa 8 i manje zupčanika pozadi, zupčanici su prilično široko poslagani. To omogućava menjaču da bude manje savršeno podešen i poravnat, a da i dalje dovoljno precizno radi. Takođe, lanac je debeo, jak i dugotrajan.

Same ručice menjača i sajla menjača u bužirima nisu uvek savršeni. Bužir u kom je sajla često ima malo “lufta”, nije uvek savršeno krut, uvek u delić milimetra iste dužine. Ovo sve dovodi do greške pri povlačenju menjača. Što su veći razmaci između zupčanika, to je veća margina za grešku i sistem je manje osetljiv na ove nesavršenosti.

Prelaskom na više od 8 zupčanika pozadi, na 9, 10 i više, sve se menja: cene delova su osetno više (lanac, kaseta), a tolerancije za grešku se smanjuju jer su zupčanici dosta gušće poslagani, sa manjim razmakom. Prednost gušće poslaganih zupčanika je nešto brže menjanje brzina pozadi.

Sa druge strane, sistemi sa 6 i 7 zupčanika pozadi se teško mogu naći sa kasetnom zadnjom glavom, već samo sa freewheelom. Zbog čega je kasetna glava bitna i šta je ona uopšte, objašnjeno je u ovom članku: Račna ili kaseta, nije sve jedno. Doduše, ako je maksimalna ušteda prioritet, 6 brzina pozadi je verovatno najbolji izbor.

Ipak, ukoliko budžet dozvoljava, kvalitetne zadnje glave (nable) prave se isključivo u kasetnoj izvedbi, na koju ide 8, 9, ili 10 (i više) zupčanika, dok su kasetne glave za 6 i 7 brzina teže za naći.

6. Zadnji zupčanici

Za detaljno objašnjenje ove teme, pogledati članak: Brzine – zadnji zupčanici.

7. Zaključak

Kad se uzme u obzir cena delova (zupčanika i lanaca), robustnost, lakoća održavanja i podešavanja, raspon i gustina prenosnih odnosa, kao i dostupnost na tržištu, prenos sa 3×8 brzina je optimalan izbor.

3×6 je bolji izbor ukoliko je minimalna cena prioritet.

Prednost sistema sa više zupčanika pozadi je samo jedan dodatni stepen prenosa između postojećih, tj. manji skok između susednih brzina, uz nešto brže menjanje brzina kad je sve podešeno kako treba (sa novim sajlama, bužirima). Ipak, kod 8, kao i kod 10 brzina, na primer, skokovi na “bržem” delu kasete su gotovo isti – razlike postoje tek kasnije, kad se prelazi na sporije prenose. Ipak, tada je manje bitno imati manje razmake između brzina, čak može i odgovarati da se na primer pri penjanju uz brdo jednom promenom prenosa više olakša.

Poređenja radi osmofazna i desetofazna MTB kaseta istog raspona 11-34 zuba:

11-13-15-17-…20..-23-26….-34       8 brzina MTB
11-13-15-17-19-21-23-26-30-34     10 brzina MTB

Veći rasponi postoje tek na poslednje dve trećine kasete, gde, osim za takmičenje, ne bi trebalo da su osetni i da smetaju. Slično je i sa drumskim kasetama:

…..13-14-15-….17-19-21-23-…26     8  brzina drum
12-13-14-15-16-17-19-21-23-25       10 brzina drum

Vredi li uzeti sistem koji je manje robustan, a skuplji, kako bi se dobila dodatna dva međustepena kod prenosa koji se koriste na uzbrdicama? Svako mora naći odgovor za sebe, spram svojih kriterijuma. Za kraće relacije po gradu, često je optimalno rešenje jedna brzina. Za zahtevne trkače, 2×11 vredi svaki dinar i svaki gram.

8. Lični stav i mišljenje autora

Mislim da je više od 8 zupčanika pozadi, kao i točak sa manje od 36 žbica najveća prevara biciklističke industrije. Na štetu kupaca, korisnika, reklamirano kao „unapređenje“, a teško da donosi ikakav merljiv boljitak.

Ovaj članak obrazlaže pitanje broja žbica: Točkovi – žbice.

Povezan članak – Klase delova bicikla („grupa“ ):

Za sve komentare, pitanja (ili dodatke i ispravke), koristite BikeGremlin forum:
www.bikegremlin.net

Postojeći komentari (pitanja i odgovori) postavljeni ispod ovog članka, premešteni su u ovu temu BikeGremlin foruma:
https://www.bikegremlin.net/threads/bicikl-koliko-brzina-komentari-clanka.162/