Home » Osnove » Kupovina - saveti » Starinski ram bicikla, sa savremenim delovima

Starinski ram bicikla, sa savremenim delovima

U ovom članku pričam o korištenju starinskih, vintage, ramova kao osnove za sklapanje bicikla koji je relativno jeftin za “napraviti” i jednostavan & jeftin za održavanje.
Na kraju članka je video u kojem većinu ovde napisanog pokazujem i objašnjavam.

Sadržaj:

  1. Zašto bi iko koristio starinski ram bicikla?
  2. Potencijalni “nerešivi” problemi
  3. Patrona pogona
  4. Širina prihvata zadnjeg točka na ramu
    4.1. Razvlačenje prihvata zadnjeg točka
  5. Viljuške sa navojem
  6. Lule sa orahom
  7. Frikcioni šifteri na donjoj cevi
  8. Kuka zadnjeg menjača
  9. Zaključak – da li se isplati “restaurirati” stari bicikl?
  10. Video demonstracija ove priče


1. Zašto bi iko koristio starinski ram bicikla?

Mislio sam da nikada nećete pitati! 🙂

Ima više razloga – udubimo se u njih:

  • Ogromna ponuda, veoma jeftinih, često i besplatnih (najvažnije stvari u životu su besplatne).
  • Često su dosta robusni (dugotrajni) i pouzdani.
  • Ne pucaju iznenada i bez najave kao moderni karbonski ramovi i vljuške.
  • Vraćanje starog rama u pogon, umesto pravljenja novog, pomaže očuvanju životne sredine.
  • Cool su. 🙂

Na ovakvoj platformi može se napraviti bicikl koji je jednostavan za održavanje, pa ne morate kupovati skup alat, ili čekati nedeljama da se bicikl popravi za vreme sezonskih gužvi u servisima bicikala.

Šta je sa manama, začkoljicama i potencijalnim komplikacijama? Čitajte dalje.

Poručite odmah…

– Sadržaj –


2. Potencijalni “nerešivi” problemi

Kad razmatram restauraciju starog rama, prvo što gledam je može li se sve sa njega demontirati.

Da budem precizniji (zbog čega su navodnici u naslovu poglavlja), prethodna rečenica bi mogla glasiti: “Gledam da li se sve može skinuti tako da ne traži više vremena i energije nego što mislim da vredi uložiti.” Pošto se uz malo hemije i vrhunskog alata, praktično sve može uraditi, ali ne provodi mi se uvek desetine sati samo da ram učinim upotrebljivim. Za stvari od sentimentalnog značaja, koji se ne meri u vremenu i novcu, napisaću posebne članke.

Šta sve može zakomplikovati život?

  • Naprsline na ramu, ili ulubljene cevi – i jedno i drugo generalno dovodi do potpunog otkaza (pucanja) posle izvesnog vremena (zašto su ulubljene cevi rama slabe).
  • Šticna (šipka sedla) se često zaglavi tako da se ne može pomeriti. To znači da nećete moći podešavati visinu sedla, ili zameniti šticnu (“šapa” koja drži sedište se nekada ošteti).
  • Zapekle šolje, ili patrona pogona. Potrošiće se posle određenog vremena, dobiti luft, a ako se ne mogu skinuti i zameniti, ram je sa prilično ograničenim rokom upotrebe.
  • Standard školjke za patronu pogona (na ramu) koji nije britanski, ili barem italijanski (videti standardi patrona sa navojem).

Ako je sve to OK, onda imate sreće. Samo – šta god da montirate na ram, koristite odgovarajuću montažnu pastu (“bakarna mast” i sl.) – kako biste sprečili da išta u budućnosti zapekne tako da se ne može skinuti i zameniti.

Sad, da vidimo na šta sve treba obratiti pažnju:

– Sadržaj –


3. Patrona pogona

Stari ramovi dolaze sa najrazličitijim vrstama patrona. U posebnom članku sam objasnio i dao dimenzije za standarde patrona pogona sa navojem. Najzastupljenije su patrone sa britanskim (“BSA”) i italijanskim standardom navoja, ali daleko do toga da nećete naići i na neke “egzotičnije.”

Rezervne patrone pogona se danas mogu naći za britanski, i malo teže za italijanski standard, dok su ostali vrlo problematični, tako da bih izbegavao ramove sa “egzotičnim” standardom patrone pogona.

Kako da utvrdite koji standard je na ramu? Najbolje je skinuti postojeću patronu (ili šolje), pogledati i premeriti.

Ako nema navoja, to je zastareli press-fit standard, koji traži “doniranu” šolju patrone pogona sa drugog rama koji ima britanski standard sa navojima. Mora se iseći, obraditi, pa nakucati (nakon zamrzavanja). Dosta cimanja. 🙁

Ako ima navoja, premerite ih. Leva šolja se uvek odvrće suprotno od smera kretanja kazaljke na satu (ima standardan, desni navoj). Kada je skinete, možete izmeriti prečnik – bilo na šolji, bilo direktno na ramu:

Merenje unutrašnjeg prečnika školjke patrone pogona na ramu
Slika 1

Ako je prečnik preko 35 mm, radi se o italijanskom standardu, tako da ćete desnu šolju odvrtati isto u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu (tj. na levo).

Ako je prečnik ispod 35 mm (kao na slici 1), onda to može biti britanski standard. U tom slučaju se desna šolja odvrće u smeru kretanja kazaljke na satu (tj. na desno, jer ima levi navoj). Međutim, ako baš nemate sreće, onda ram ima francuski standard i okretanjem na desno ćete je samo jače dotezati (to je slučaj sa ramom na slici 1)! Ovo je nezgodno – pošto je prečnik isti, a i korak navoja je gotovo identičan.

Ako pokušavate okrenuti u desno i ne ide: da li okrećete u pogrešnom smeru, ili imate posla sa zapeklom šoljom? Ne znamo. Probajte naći podatke o modelu rama, ili naći oznake na šoljama.

Možete meriti i širinu školjke patrone pogona na ramu. Italijanski standard je širok 70 mm, a ostali su 68 – s tim što britanski postoji i u širini od 73 mm, a i širi (uz najčešćih 68 mm). Tako da: ako je patrona šira od 68 mm, onda sigurno nije francuski navoj.

Širina školjke patrone pogona
Slika 2

Kada jednom skinete šolje i potvrdite koji standard patrona ram prihvata, britanske i italijanske šolje možete uzeti i za četvrtku, i za moderne Hollowtech II pogone:

Patrona na četvrtku (gore) i Hollowtech II (dole)
Slika 3

– Sadržaj –


4. Širina prihvata zadnjeg točka na ramu

Moderne zadnje nable (glavčine točka) se lako mogu naći sa OLD-om (“širinom”) od 130 mm za drumske, i 135 mm za MTB nable (standardi OLD-a (širina) zadnjih nabli).

Širina prihvata zadnjeg točka starih ramova je često 126 mm, ili manje.

Prihvatljiva razlika u širini prihvata točka, i OLD širini nable je 2,5 mm – sve preko toga dovodi do oštećenja rama, čak i ako se točak uspe “uglaviti.” Ponavljam: prihvati koji su za do 2,5 mm širi, ili uži od širine nable su sasvim OK, ali sve mimo toga je rizično.

– Sadržaj –


4.1. Razvlačenje prihvata zadnjeg točka

Srećom, čelični ramovi se mogu raširiti (ili suziti ako treba), bez nekog specijalnog alata.
Napomena: aluminijumski i karbonski ramovi će se oštetiti ako ih pokušate raširiti! Titanijum? Očekujem da je puno veća muka (iz razloga koji prevazilaze obim ovog članka), ali trebalo bi da je izvodljivo (nisam nikad probao).

Ovo se može relativno lako uraditi pomoću malo improvizovanog alata: šipka sa navojima dužine oko 30 cm, debljine 10 mm, sa nekoliko matica i platni:

Širenje prihvata zadnjeg točka, pomoću improvizovanog alata
Slika 4

Dve-tri matice treba dobro zategnuti na kraju, da jedna drugu drže u mestu (kontra-matice) – kako bi se za taj kraj moglo uhvatiti ključem, ili smrt-kleštima. Onda sa te strane primaknite jednu maticu sa platnom da se nasloni na ram, a maticu sa suprotne strane okrećite ključem kako bi se ram širio.

Podmažite navoje, pogotovo ako su cevi rama jake i debele.

Pošto je čelik savitljiv, moraćete okretati maticu dok se ram ne proširi na 150, ili više milimetara, kako bi se nakon popuštanja matice vratio i ostao na oko 130 mm. Ovo se radi iz nekoliko pokušaja – krenite od 145 mm, pa povećavajte za po 5 mm, uz provere na koju širinu se ram vraća – sve dok ne stignete do 130 mm (ako tu širinu želite).

Pre nego što ovo uradite, prvo proverite da li je ram poravnat. Ovo se može uraditi provlačenjem kanapa kroz zadnje dropove, pa oko čeone cevi, a zatim merenjem rastojanja od kanapa do cevi sedla:

Merenje poravnatosti rama
Slika 5

Ako je cev podjednako udaljena sa leve i desne strane, onda je sve OK. Ako nije, onda morate ram širiti sa strane koja je manje udaljena, kako bi bio prav:

Širenje samo jedne strane rama
Slika 6

Sve što vam treba je poluga – po mogućnosti obavijena tkaninom, kako ne biste ogrebali ram.

Arhimed

Na sličan način može se i suziti ram – ako je to pravac u kojem idete:

Sužavanje, polugom – O-RUK!
Slika 7

Posle decenija samozavaravanja, pokušavanje ovog zahvata je bez sumnje dokazalo da su i debljina i dužina važni, bez obzira na svu veštinu i tehniku. 🙂

Ako ram raširite na 132,5 mm, moći ćete montirati i drumske (130 mm široke) i MTB (135 mm široke) nable.

Nakon širenja dropova, treba proveriti da li su paralelni jedan u odnosu na drugi – i ispraviti ih ako nisu:

Poravnavanje dropova improvizovanim alatima
Slika 8

U zavisnosti od toga na kojem tačno delu rama merite širinu dropova, poravnavanje može smanjiti širinu za par milimetara. Računajte sa ovim.

Ovako izgleda Uniorov alat za poravnavanje dropova (Amazon affiliate link):

Uniorov alat za poravnavanje dropova
Slika 9

– Sadržaj –


5. Viljuške sa navojem

Velika većina starih ramova, a i novih na jeftinijim biciklima, imaju viljušku sa navojem, na koje se montira lula sa orahom.

U posebnom članku detaljnije sam prikazao viljuške sa navojem i viljuške bez navoja.

Ukratko: kod viljuški s navojem puno se teže podešava predopterećenje ležaja upravljača (tj. da nema lufta, a da ne bude pretegnut). One se drže pomoću matice, koja se fiksira pomoću kontra-matice. Kada zatežete kontra-maticu, dok držite maticu, matica se malo okrene. Tako da je potrebno više pokušaja da bi se predopterećenje podesilo kako treba. Ume biti frustrirajuće.

Zatezanje kontra matica koje drže viljušku sa navojem
Izvor: bicycletutor.com
Slika 10

Kod viljuški bez navoja, ovo je puno jednostavnije:

Podešavanje predopterećenja ležajeva (“šolja”) viljuške bez navoja (“ahead”)
Uvrtanjem šrafa (1), predopterećenje se povećava (2)
Na kraju se lula stegne pomoću šrafova (3)
Slika 11

Da li se viljuška bez navoja može montirati u vintage ram?

Ovi ramovi obično imaju cev upravljača za viljušku sa vratom prečnika od jednog inča (1″). Odgovarajuće šolje (ležajevi upravljača) nisu baš široko dostupne, ali se još uvek mogu naći. Ali viljuške bez navoja, širine 1″ je teško naći.

Ono što se može uraditi je da se uzme čelična viljuška sa navojem, čiji vrat je dovoljno dugačak da se na njega montira lula za viljuške bez navoja. Ovo mi je polazilo za rukom – čelični vratovi viljuški su dovoljno jaki da izdrže ovakvu improvizaciju, iako su na njima urezani navoji (što ih efektivno slabi). Samo koristite aluminijumsku lulu – čelične su previše tvrde, dok će se karbonske oštetiti kada ih stegnete preko vrata viljuške sa navojima.

Prekratko. Potrebno je barem 5+ cm “viška”
Slika 12

Odgovarajuća dužina, ali predebeo vrat (1 1/8″, tj. 28,6 mm):

Dužina odgovara, ali je predebela
Slika 13

Da li je ovo neophodno? Zašto se uopšte zamarati s ovim? To objašnjavam u narednom poglavlju:

– Sadržaj –


6. Lule sa orahom

Lule sa orahom su praktično standard za sve stare i vintage ramove, kao i za savremene ramove na jeftinijim, ili skupim ali retro biciklima. To je inherentno nebezbedan patent! Pisao sam o tome u članku o nebezbednim patentima u biciklističkoj industriji. Ukratko:

Lule sa orahom se drže na samo jednom šrafu koji može pući bez prethodne najave (ikakvih naznaka da slabi). A izuzetno je nepraktično proveravati ga svakog dana. Kada šraf pukne, ostajete bez kontrole nad kormanom – tj. korman se okreće nezavisno od prednjeg točka.

Kvalitetne lule bez navoja (ahead) se drže na dva šrafa. Izuzetno je mala verovatnoća da oba puknu u isto vreme.

Lula sa orahom (1), šraf koji sve drži (2), orah (3), ahead lula (4)
Slika 14

Kada ovo kažem, uvek se nađe barem jedan čovek koji kaže nešto tipa: “vozim takav bicikl godinama. Hiljade ljudi voze bicikle koji imaju lulu sa orahom bez problema.”

To je savršeno tačno. Isto tako je tačno da taj šraf puca bez najave. Meni se to dogodilo, a viđao sam to i na tuđim biciklima u servisu tokom godina.

Morate proceniti sami i za sebe da li je ovo vama prihvatljiv rizik. Ako nije, rešenja sam ponudio u prethodnom, 5. poglavlju.

– Sadržaj –


7. Frikcioni šifteri na donjoj cevi

Frikcioni šifteri (ručice menjača) nemaju podešene “klikove,” već se jednostavno pomeraju dok menjač ne prebaci lanac na susedni lančanik, tj. dok ne promeni brzinu. Izuzetno su robusni i dugotrajni, ali traže malo više koncentracije pri menjanju brzina.

Kod retro drumskih bicikala, obično se nalaze na donjoj cevi rama:

Frikcioni šifteri na donjoj cevi rama bicikla
15

Nekim ljudima je ova pozicija šiftera nepraktična, jer moraju skidati ruku sa kormana da bi menjali brizne. Ovo se može “popraviti” instaliranjem prihvatnika bužira umesto šiftera, na donjoj cevi rama. Onda se na kormanu mogu montirati šifteri po želji, uz sprovođenje bužira sajle menjača do prihvatnika bužira na donjoj cevi.

Shimano prihvatnici bužira koji se montiraju na donju cev rama
(Amazon affiliate link)

Slika 16

– Sadržaj –


8. Kuka zadnjeg menjača

Nemaju svi stari ramovi kuku za menjač – a nekad je i polomljena, ili oštećena toliko da se ne može popraviti.

Ram sa kukom za menjač
Slika 17
Ram bez kuke za menjač, te se mora montirati menjač koji ima svoju kuku, ili adapter za menjače sa direktnim montiranjem
Slika 18

U slučaju da želite montirati neki savremeniji menjač više klase, a ram nema kuku za menjač, trebaće vam adapter za menjač:

Adapter za montiranje zadnjeg menjača na ram bez kuke menjača
(Amazon affiliate link)

Slika 19

Više detalja o načinima montiranja zadnjih menjača bicikla.

– Sadržaj –


9. Zaključak – da li se isplati “restaurirati” stari bicikl?

Stari ramovi se mogu iskoristiti da se napravi odličan bicikl – bilo za grad, bilo za rekreaciju. Ne, nije vam neophodan planinski bicikl da biste se vozili kroz šumu, uprkos svemu što pričaju marketinški stručnjaci.

Održavanje će biti lakše ako ram pripremite za prihvat delova koji se danas mogu naći (zadnje nable, patrone pogona itd.). Naravno, to nije razlog da se bacaju ispravni delovi sa starog bicikla – dok god rade. Samo, ako ulažete nešto vremena i novca, proverite da je to platforma koju možete održavati na duži rok (kako ne biste morali “penzionisati” bicikl kada se pohabaju ležajevi pogona, na primer).

Po mom mišljenju i iskustvu, čelični ramovi sa britanskim standardom patrone pogona su odličan kandidat za laku i jednostavnu restauraciju, uz minimalne “dorade.”

Za bicikle koji imaju sentimentalnu vrednost, nedajte da vas išta od gore navedenih problema zaustavi! Što je lepo opisano u Priči o jednom biciklu, i 40 godina.

– Sadržaj –


10. Video demonstracija ove priče

– Sadržaj –

3 misli o “Starinski ram bicikla, sa savremenim delovima”

  1. Dobar dan,
    Imam jedno čudno pitanje:
    Može li se na biciklu sa brzinama u nabli, ta nabla okrenuti za 180 stepeni, tako da frivil i lanac budu sa leve, a ne, kao što je normalno, sa desne strane? (pretpostavljam da bi u tom slučaju morala da se onesposobi kontra, no to mi nije mnogo važno).
    Ovo ne pitam tek onako, već zato što imam jednu ideju s kojom Vas ne bih zamarao pre no što saznam da li je to moguće.
    Bio bih vam vrlo zahvalan na odgovoru.
    S poštovanjem, Stjepan, Beograd.

    Odgovori
    • Pozdrav Stjepane,

      Mislim da to nije izvodljivo.
      Za početak, nable koje imaju kočnicu na kontru neće hteti lepo da rade zbog toga.
      Pored toga, čak i kod nabli bez kontre, okretanje lančanika u nazad (tj. unapred, ali ako je s leve strane), nabla će raditi u režimu frivila, tj. neće uzubiti da pogoni točak.

      Izuzetak su nable koje su pravljene sa jednom brzinom za rikverc (a ostalim brzinama za napred).
      Poput Sturmey-Archer QS-RC3 (sa tri), ili QS-RC5 (sa pet brzina). Link:
      https://www.sturmey-archer.com/en/products/detail/qs-rc3

      Čak i u tom slučaju, osim ako je potrebno više brzina za rikverc (zgodno za neke tricikle i sl.), računam da je bolje rešenje staviti nablu za fixed-gear, koja se okreće kako idu pedale (tj. da je barem manja težina i jeftinije, mada se onda ostaje bez mogućnosti da pedale stoje dok se bicikl kotrlja, uvek će se okretati zajedno sa zadnjim točkom).

      Relja

  2. Hvala Vam velika na odgovoru.
    Nisam napisao, ali naravno, podrazumevao sam da se i frivil obrne za 180 stepeni, a contra sasvim onesposobi.
    A evo zašto sam to pitao (ne mora se čitati). Montirao sam na svoj bicikl benzinski motor, koji ne može da koristi menjač bicikla, jer se snaga motora se preko lanca prenosi na levu stranu točka, pa je climb ability mog motor-bicikla ograničen (može uz Balkansku, ne i uz Kameničku), a brzina po ravnom mu je premala (oko 45 km/h), tako da u gradu nije ravnopravan sa ostalim prometalima, a na drumu je dosadan.
    Istina, na netu se može naći uređaj koji pogon prebacuje na desnu stranu i time omogućava korišćenje postojećeg menjača (tzv. jack shaft), ali je (zbog visoke cene dostave) preskup, pa sam pomislio da bih na ovaj način (obrtanjm nable i frivila) mogao da lukavo rešim problem (brzinu da povećam na barem 60 km/h, a moć penjanja da možda i udvostručim).

    Evo fotke mog motor-bicikla (nadam se da link radi):
    https://www.facebook.com/photo?fbid=684985418193019&set=basw.AbqwYCLabagp4IxFucTyiTlqKYHujAJL7pTRL-_jhpIsYVOQSzDpiCrvwL4zXh9Pkdyb6n30qKTidqRjYK0rnZPUAEOQy_zEujzUl2qdQbGISr2zRUJ4lZ55t57VLg7AS7a7_wTMhjRzgXlXfQLLZ7hE&opaqueCursor=AboY5JVdeU5eU5OArfhy5ehhTP0gGHDce25smFrdfhaAEs8ax0KQmjO5zUXT_XG85HO6umET2EWhxv1ER30BEzL07Ya_mKm65VouVHeD6M_kAQu5QiOPmTxgiseI0D-2QGgxXcgS64bFpXA-gYUyp2n8GWIPJy2K29ns1BFo8_hrIMffqeOMNm_jjdPt9cugacvrzdMuP3UwNi2PhXHgUDoOfog6ONuS3o9_GzxwzNUezvOxWQLn7Z5sf8KuprmN_4kh_UZOBazWmQ4tCEfnEcGtrZyMORppt8zjMV-kdZj5zDGDVU5pBN_7OFuw5kPCikfK5XL4s7u9bIkQsSeD-YriPewEsiEDsMElYzs-CKuQlD1xbCrffE9T6nJtPWkCIzwI702R9ehFiKkA769nd4h6e3bTfIiBlgoPeHSoBHr9ySELt6rdLHGrNbVdUNptjQnBXuAjheuCdFzJgioaTBNeQHSX7Xgv8j-K7NHCJhb4TxSums2dLlDWNvoWhVm-fDvSlteAFTLJI5zZaNmphLEanYZ_zgj_-lPEXnCSxZE2F9Vvpr6MFSxF_8h4H2ujGc9UzGOhxkAS_1GVf14eZ9oXE1dBupGNaBoP8Ucxv1c4b4sqcPc_3-pxUaX7w09iaqWogx2qPVPoR8gsqMDGvOcDA2G2JRZA8DeWN-KgzjFVKeCMbvw_xnpEc_1l6Sl7Iq19xB7eghgCo_I74WMPB02Dg2sbR_kBI2TOA2FPXlCrshTQ7OpiRg5tYcE0DtMB1T2H_jKj9gUq7yTOtyxmadi0DUVdU8lXJrv_gT6DtGqjVg

    Pozdrav, Stjepan.

    Odgovori

Komentiraj


Google izbor sadržaja: