BikeGremlin pretraga...
Home » Vožnja » Prevoz (commuting) » Zakon o saobraćaju za bicikliste u Srbiji

Zakon o saobraćaju za bicikliste u Srbiji

Objašnjenje zakonskih odredbi i saobraćajnih propisa vezanih za vožnju bicikla u Srbiji. Odgovori na često postavljanja pitanja i dileme, kao i pomoć onima koji nisu upoznati sa propisima.

Sadržaj:

  1. Uvod
  2. Termini koje je važno zapamtiti
  3. Kaciga, svetla i bezbednosna oprema na biciklu
  4. Ograničenja brzine
  5. Položaj u traci i preticanje
  6. Starosna ograničenja
  7. Alkohol i droga (& rock n’ roll)
  8. Ostali propisi i pravila vezani za bicikle
  9. Raskrsnice i prava prvenstva
  10. Šta raditi u slučaju saobraćajne nezgode?
  11. Video – kako voziti bicikl u saobraćaju – bezbedno


1. Uvod

Pravni jezik je često zbunjujući, pa ću u ovom članku “prostim rečima” objasniti koja su prava i obaveze biciklista kada se voze u Srbiji. U nadi da će pomoći ljudima koji voze bicikl u Srbiji da budu bezbedni i izbegnu probleme. Kako domaćim, tako i stranim – Srbija se nalazi na poznatoj “dunavskoj biciklističkoj trasi”, koja ide od Nemačke, pa sve do ušća Dunava u Crno more.

Aktuelni tekst zakona se može videti na ovoj stranici o zakonima i uredbama, MUP-a Srbije. Ovde je kopija srpskog zakona o bezbednosti saobraćaja, na bikegremlin.com – za svaki slučaj (poslednja verzija od marta 2019.).

U tekstu ću, u “kockastim” zagradama navoditi članove, sa povlakom za stavove i tačke – na primer:
[7-1-13] – član 7, stav 1, tačka 13
[9 – 3] – član 9, stav 3

Napisao sam već nekoliko članaka vezanih za bezbednu vožnju bicikla u saobraćaju, i bezbedno zaključavanje bicikla – mislim da su korisni i da važe u praktično svakoj državi, a ovde ću se baviti više zakonskim delom i saobraćajnim propisima za bicikliste.

– Sadržaj –


2. Termini koje je važno zapamtiti

Da bi se ovaj tekst bolje razumeo, a da ne bude predugačak, definisaću nekoliko termina (kako ih i zakon definiše):

  • Uslovi smanjene vidljivosti: noć, magla, kiša – u tekstu ću koristiti izraz “noć“, “noću” i slično [7-1-80].
  • Biciklistička traka – traka za bicikle, iscrtana linijom uz ivicu kolovoza [7-1-13].
  • Biciklistička staza – staza za bicikle fizički odvojena od kolovoza [7-1-26].
    Ljudi često mešaju biciklističku traku i stazu kada tumače zakon o saobraćaju!
  • Pešačko-biciklistička staza – staza za pešake i bicikle [7-1-26a]

– Sadržaj –


3. Kaciga, svetla i bezbednosna oprema na biciklu

Kaciga nije obavezna (ali ni zabranjena, naravno).

Noću, ako stojite na kolovozu, ili gurate bicikl kolovozom (iz bilo kojeg razloga), potrebno je nositi svetloodbojni prsluk [81].

Noću treba imati belo svetlo napred i crveno pozadi. Trepćuća svetla tehnički nisu po propisu, tj. treba imati barem po jedno koje stalno sija. I tehnički svetla moraju biti montirana na samom biciklu (svetlo montirano na kacigu se “ne računa”) [81-1-5].
Pisao sam već o svetlima za bicikl. Po meni bi trebalo za zadnje svetlo dozvoliti da bude trepćuće – vozači imaju puno više vremena da uoče zadnje svetlo, a treptanje dobro privlači pažnju.

Generalno se smatra da “bicikl mora imati kočnicu i na prednjem i na zadnjem točku”. Nigde u zakonu nisam našao da to piše – ali svakako je razumno imati barem po jednu ispravnu kočnicu na svakom točku, u slučaju otkaza jedne kočnice (ili celog točka).

– Sadržaj –


4. Ograničenja brzine

  • Na biciklističkoj stazi: do 35 km/h [89-1].
  • Na biciklističko-pešačkoj stazi: do 10 km/h [40-2].
  • Na putu i biciklističkoj traci: važi generalno ograničenje brzine za taj put.

– Sadržaj –


5. Položaj u traci i preticanje

Generalno se u Srbiji vozi desnom stranom (što je loše, jer se većina ljudi penje/silazi sa bicikala i motocikala sa njihove leve strane, pa u ovom slučaju to rade u pravcu sredine puta i saobraćaja, umesto da to bude u pravcu van kolovoza – više o tome na worldstandards.eu).

Biciklista mora voziti unutar jednog metra uz desnu ivicu kolovoza, osim na raskrsnicama, ako skreće levo, ili ako vrši preticanje [40-1].
Ovo je nekad rizično – što sam objasnio u članku o bezbednom položaju bicikla u saobraćajnoj traci. Tako da često svesno zanemarujem ovaj propis – na sopstveni “rizik,” vozeći bliže sredini kolovoza kada je to bezbednija opcija (parkirana vozila pored kolovoza čija vrata se mogu uvek otvoriti i sl.).

Preticanje bicikliste je generalno uvek dozvoljeno, čak i ako postoji znak za zabranu preticanja [55-7].
Nije propisano minimalno rastojanje za preticanje bicikla, tj. definisano je kao “da se ne ugroze drugi” [55-2]. Zašto mislim da je ovo OK pisao sam u članku Bezbedno rastojanje za preticanje bicikla.

Biciklističkom trakom se vozi samo uz desnu stranu kolovoza (ako je biciklistička traka sa leve strane u odnosu na smer vožnje, ne sme se koristiti) [89-2]. Biciklistička staza, sa druge strane, može biti dvosmerna [89-3].

Pri grupnoj vožnji, mora se voziti jedan iza drugog, ne uporedo [89-4].

Biciklisti su obavezni koristiti biciklističku stazu, ili traku, ako postoje, tj. u tom slučaju ne smeju voziti kolovozom [40-1]. Što se meni lično ne dopada, i često biram ulice bez biciklističkih staza. Ali o tome nešto kasnije.

Biciklisti ne smeju voziti autoputem, ili motoputem (“put rezervisan za saobraćaj motornih vozila” kako je ranije bio naziv) [102-1].

Takođe, bicikl se ne sme voziti trotoarom.

Član 7, stav 32 ZOBS-a definiše bicikl kao vozilo i kaže:
“Bicikl je vozilo sa najmanje dva točka koje se pokreće snagom vozača, odnosno putnika, koja se pomoću pedala ili ručica prenosi na točak, odnosno točkove.”

Dakle, bicikl je definisan kao vozilo, pa vožnja po trotoaru nije dozvoljena, kao što nije dozvoljena ni automobilima.

– Sadržaj –


6. Starosna ograničenja

Deca do 12 godina ne smeju voziti putevima, ili biciklističkim trakama (samo odvojenim biciklističkim stazama i slično) [88-1].
Mislim da je ovo loše i da bi, uz edukaciju u osnovnoj školi, eventualno uz nadzor odraslih, deca trebalo da se mogu ranije uključiti u saobraćaj.

U zoni usporenog saobraćaja, “zoni 30”, pešačkoj zoni i sl. bicikl mogu voziti deca od punih 9 godina [88-2].

U zoni usporenog saobraćaja i pešačkoj zoni, bicikl mogu voziti i mlađa deca, uz nadzor osobe starije od 16 godina [88-3].

– Sadržaj –


7. Alkohol i droga (& rock n’ roll)

Droga je generalno zabranjena u Srbiji, pa tako i na biciklu.

Količina alkohola koja se toleriše za bicikliste u saobraćaju je do 0,20 mg/ml (manje od jednog piva) [187-3].

Zabranjeno je i voziti na biciklu osobe pod dejstvom droga, ili alkohola [91-2].

– Sadržaj –


8. Ostali propisi i pravila vezani za bicikle

Prilikom skretanja, biciklista mora blagovremeno dati signal rukom na koju stranu skreće, i ruku mora držati ispruženu tokom celog manevra [32-4], što je po meni besmisleno (zakonodavac nije probao voziti bicikl uzbrdo sa samo jednom rukom na kormanu).

Ne smeju se imati slušalice u oba uha [90-1-7].

Ne smeju se sklanjati noge sa pedala, dok god je bicikl u pokretu [90-1-2], što je besmisleno, kako sam demonstrirao u ovom videu. Niko još nije kažnjen zbog ovoga koliko znam.

Ne smeju se voditi životinje (poput istrčavanja psa biciklom), niti vući druga vozila (prikolice smeju) [90-1-4].

Kada se hoda kolovozom, hoda se levom stranom (i vide se vozila koja dolaze u susret), a kada se gura bicikl, gura se desnom stranom (iz bezbednosti je poželjno da biciklista bude bliže desnoj ivici puta od bicikla koji gura, tj. da ga gura sa svoje leve strane).

– Sadržaj –


9. Raskrsnice i prava prvenstva

Ako saobraćaj nije regulisan znakom, semaforom, ili saobraćajcem, važi pravilo desne ruke, tj. vozila koja (vam) dolaze sa desne strane imaju pravo prvenstva.

Svako propušta onog ko dolazi sa njegove desne strane
Svako propušta onog ko dolazi sa njegove desne strane
Da – pešaci i ljudi sa dečijim kolicima opušteno koriste biciklističku stazu u Novom Sadu, iako ne bi smeli
Slika 1 – izvor Google Earth


Biciklisti na pešačkom prelazu moraju sići s bicikla i gurati ga preko raskrsnice, hodajući.

Ako biciklistička staza prelazi preko kolovoza, kao na slici 1 iznad, pošto je zeleno na semaforu (gornji levi ugao), biciklisti imaju pravo prvenstva. Šta kada nema semafora?

Prelaz biciklističke staze preko kolovoza
Prelaz biciklističke staze preko kolovoza
Situacija A: pešaci imaju prednost na pešačkom, ali biciklisti nemaju prednost tamo gde bici staza prelazi kolovoz.
Situacija B: ako vozač prilikom skretanja preseca biciklističku stazu/traku, dužan je propustiti bicikliste [47-2].
Slika 2 – izvor Google Earth


U praksi, u Srbiji, većina vozača ne gleda i ne ustupa prvenstvo prolaza u situaciji B na slici 2, pa treba sa tim računati.


Kako mogu pomoći da BikeGremlin ostane objektivan i nezavistan?

Postani mecena - Podrži BikeGremlin preko Patreona


www.patreon.com/bikegremlin

– Sadržaj –


10. Šta raditi u slučaju saobraćajne nezgode?

Ostanite smireni i pribrani. Ako ima povređenih, zovite hitnu pomoć (na broj 194), i pružite prvu pomoć ako je to potrebno, a znate kako.

Zapišite registarske tablice (nekad ljudi pokušaju pobeći).

Pozovite policiju (na broj 192), ili neka ih pozove neko drugi ako iz bilo kojeg razloga niste u stanju to uraditi.

Razmenite podatke (uz uvid u dokumenta) sa ostalim učesnicima nesreće. Ako vam ne daju dokumenta na uvid, ostaje da zapišete tablice i čekate policiju.

Fotografišite mesto događaja. Fotografisanje ljudi bez njihove dozvole nije po zakonu (mada lično mislim da ako se uradi dovoljno diskretno, može više da pomogne, nego što smeta, ali to na sopstvenu odgovornost).

Sačekajte policiju i nemojte dirati ništa na mestu nezgode. Vozači, pogotovo ako shvate da su “krivi”, će često insistirati na tome da usprave, pomere bicikl i “da se ne blokira saobraćaj”.

Ako ste povređeni, zamolite nekog da vodi računa o mestu nezgode dok ne dođe policija (često se čeka satima).

Kod utvrđivanja krivice, materijalni dokazi sa lica mesta često imaju veću težinu od izjava svedoka (ljudi mogu naći puno prijatelja da lažu u njihovu korist).

Moje lično mišljenje i utisak je da institucije u Srbiji ne funkcionišu ni blizu dobro i da je veoma visok stepen korupcije. Tako da je često pametno angažovati dobrog i iskusnog advokata.

– Sadržaj –


11. Video – kako voziti bicikl u saobraćaju – bezbedno

Čak i ako u Vašem mestu nema biciklističkih staza, nije bauk voziti bicikl do škole, ili posla. Kako to uraditi bezbedno? Pogledajte video:

– Sadržaj –

8 misli o “Zakon o saobraćaju za bicikliste u Srbiji”

  1. Glupo je što nije propisano nošenje kacige. Zar su naše glave tvrđe od onih u EU? U slučaju pada ili sudara kaciga štiti glavu i često spašava život.

    Odgovori
    • Ta tema zna biti dosta škakljiva – kad su strahovi u pitanju (“život, zdravlje” je li).
      Planiram poseban članak na tu temu. Ukratko, mislim da kaciga ne sme biti zabranjena, naravno, ali nikako ne sme biti ni obavezna.

      Obrazloženje, ukratko:
      1) Destimuliše ljude od upotrebe bicikla (postoje proverljivi statistički podaci u zemljama gde je uvedena kao obavezna), tj. smanjuje broj biciklista, vozači ih onda ređe viđaju, pa nisu naviknuti da paze na njih, te verovatnoća da ti se desi nezgoda u saobraćaju raste! Iako ukupan broj nezgoda opada – jer kad nema puno bicikala, nema ni puno nesreća sa njima.

      2) Objektino nije uvek i za svakog potrebna. Ja vozim bajs skoro 40 godina, padao sam mali milion puta, 4 puta su me udarala kola – nikad glavu nisam udario (mada možda ne izgleda tako 🙂 ). Bicikl nije preterano opasna aktivnost. Možda je za nijansu rizičniji od pešačenja. Ljudi ginu i kada hodaju, ginu i kad se okliznu u kadi i udare glavom (isto proverljivo po policijama, za smrti se mora raditi uviđaj). Nikom ne pada na pamet propisivati obavezu kacige za bukvalno svaku aktivnost. Uvek se svodi na odnos rizika i cimanja. Ljudi nisu pravljeni da žive 1000 godina. 100% bezbedan život nije život.
      Ko ne zna da pada, ili se ne oseća sigurno, ili iz bilo kojeg razloga misli da mu/joj treba kaciga – svakako. Nikoga ne bih odgovarao. Znam ljude koji i kad pešače padnu na glavu. 🙂 Ali to treba da svako za sebe proceni – nikako da se propisuje kao obaveza.

  2. Ne dopada vam se da ne možete voziti kolovozom ako ima biciklističke, a ne dopada vam se ni da roditelji “opušteno” guraju kolica po biciklističkoj.
    Kao biciklista i roditelj sa malom decom i kao vlasnik psa, postalo mi je jako jasno koliko ste svi postali netolerantni i ostrašćeni kad su pravila u pitanju.
    Kao prvo, zanima me da li kao biciklista trebam da ubrzavam kad se približavam delu staze koja se ukršta sa pešačkom stazom, kod pešačkog prelaza i da besomučno zvonim na pešake? Ko tu ima prvenstvo? Biciklisti uvek?
    Kad guram dete u kolicima biciklističkom, non stop vodim računa da li idu biciklovi i sklanjam se na vreme. Negde su pešačke staze sa kanalčićima krajnje neprijatne za dete u kolicima i zahtevne za guranje. Takvu stvar bi trebali razumeti.
    Isto tako kada kao biciklista naiđem na kolica, psa na povocu, zaobilazim ih, to razumnom čoveku ne bi trebao biti problem.
    Kada na Novoj detelinari moje dete vozi bicikl sa pomoćnim točkovima desnom stranom na uskoj biciklističkoj, pa joj svi zvone od pozadi i traže da se skloni? Da li ona treba da se skloni na pešačku stazu? Ili treba uključiti mozak, pa uraditi ono što je “protiv pravila” i zaobići je pešačkom stazom pošto je njoj to mnogo zahtevnije.
    Imam još nebrojeno primera.
    Žao mi je što u informativnim tekstovima mogu da osetim toliku gorčinu, ostrašćenost i netolerantnost. I ja sam sam bio nadrndan na svakog pešaka, biciklistu, auto vozača, roditelja, ali ne isplati se. Od kad uzimam u obzir da svi greše i mnogi se trude da budu korektni, u većini slučajeva delim osmehe sa totalno nepoznatim ljudima svakodnevno.
    Pozdrav i uzdravlje!

    Odgovori
    • Ćao Bojane,

      Da, ne volim voziti biciklističkom, dobrim delom zbog nepažnje pešaka (uključujući i roditelje koji guraju decu u kolicima). Više volim da mene udari auto, nego da razmišljam hoću li ja udariti dete nepažljivog roditelja – deca nisu kriva i ne znaju bolje. Takođe, za vožnju brzinom preko 20 km/h (barem u našoj zemlji), bezbednije je ići kolovozom – i zbog pešaka, i zbog vozača (na mestima gde biciklistička staza prelazi preko kolovoza).

      Pešački prelaz se ne ukršta sa biciklističkom, odnosno biciklističke staze, barem u Novom Sadu, ne idu preko pešačkog. Obično ima ostrvo, nakon pešačkog, pa onda biciklistička. Meni bi bilo logično da pešaci pogledaju i propuste bicikliste (računam da je lakše stati-krenuti peške, nego biciklom). Ja tako radim kad idem peške. Ali na biciklu nikad ne očekujem da će to pešaci uraditi (tj. trudim se uvek biti spreman stati ili skrenuti, spram situacije).

      Uspešno sam gurao dečija kolica bez da idem biciklističkom. Shvatam da za mnoge (većinu?) to predstavlja problem i da guraju biciklističkom. Ove nedelje sam zaobilazio (preticao) ženu koja gura kolica biciklističkom, koja je u tom momentu odlučila skrenuti ka prodavnici i slično. Nasmejao sam se na njen komentar: “kud’ si ti pošao?!” 🙂 Odmah sam se setio ovog članka sa NJuz neta:
      Pešaci se bune zbog velikog broja biciklista na biciklističkim stazama

      Inače, za sada uglavnom uspešno zaobilazim nesmotrene ljude na biciklističkoj (uključujući i šetače pasa, gurače kolica i slično), ali to ne znači da je korištenje biciklističke staze za takve aktivnosti sportski potez sa njihove strane.

      Za dete sa pomoćnim točkovima – preporučio bih svakako skidanje pomoćnih točkova odmah, ovde sam pisao na temu zašto pomoćni točkovi odmažu. Opet, sa pomoćnim točkovima, ili bez, jedini smislen razlog za zvonjenje koji mi pada na pamet je skretanje pažnje. Meni ljudi nekad zvone ako vozim sporo i “krivudavo,” verovatno da bi izbegli da naglo skrenem u momentu preticanja. Svakako se slažem da generalno ima malo strpljenja i da su ljudi pukli sa živcima – vidim to svaki dan na ulici. Trudim se pružiti pozitivan primer, jer je i meni tako lakše, kad god mogu.

      Sad, ne znam u kojim “informativnim tekstovima” osetite “gorčinu, ostrašćenost i netolerantnost.” Ako su moji tekstovi u pitanju, mislim da je to u velikoj meri do čitaoca, ne do pisca. 🙂

  3. Zdravo Relja,

    Hvala na brzom i opsežnom odgovoru, informacijama, utiscima. Kao i prijatnom tonu. Verovatno bih voleo kada bismo se svi mogli u tim reakcijama u saobraćaju nekako izbalansirati i bolje razumeti. I sam sam verovatno uleteo u pisanje ostrašćen, ali zapravo u želji da saznam i dođem do informacija šta je najbezbolnije raditi u suludim situacijama. Pročitaću o pomoćnim točkovima obavezno. Hvala na tome.

    Srdačan pozdrav!

    Odgovori
    • To svako mora za sebe proceniti.

      Meni lično se najbolje pokazalo da ih predvidim i izbegnem, a ako to ne može, da pokušam spustiti loptu – jer sve drugo troši puno više vremena i energije.

      Od sociologa sam čuo da u saobraćaju ljudi češće reaguju agresivno jer druge doživljavaju kao objekte i probleme, ne kao ljude. Ako se nasmeješ i mahneš, perspektiva se promeni. Meni se to odlično pokazalo, i u kolima, i na bajsu – bukvalno se samo nasmeješ i mahneš na nervozu i agresiju.

      Naravno, to nije lako, pogotovo u situacijama kada je život ugrožen (tipa tona čelika na 4 točka te malo udari/pregazi 🙂 ), ali treba vežbati i hrabrost, ali i pribranost. 🙂

Odgovori na Srndać Otkaži odgovor