Home » Tehnički deo » Pravljenje točkova » Osnove pravljenja točkova bicikala

Osnove pravljenja točkova za bicikle

Osnove pravljenja točkova bicikala

Ažurirano: 10/06/2020.

U ovom članku objasniću osnovne stvari važne za pravljenje točkova za bicikle.
Koristiću Amazon affiliate linkove za kupovinu i zaraditi procenat od kvalifikovanih kupovina (zašto Bike Gremlin koristi Amazon affiliate).

Sadržaj:

  1. Uvod u pravljenje točkova za bicikl
  2. Izbor kvalitetnih komponenata
    2.1. Nable
    2.2. Felne
    2.3. Žbice
    2.4. Niple
  3. Način šniranja (pletenja) žbica
    3.1. Kako ukršteno pleteni točkovi prenose opterećenje
    3.2. Optimalan broj ukrštanja
    3.3. Kako radijalno pleteni točkovi prenose opterećenje
  4. Značaj izbora optimalne dužine žbica
  5. Računanje optimalne dužine žbica
  6. Značaj ujednačenosti tenzije žbica
  7. Prihvatljive tolerancije pri pravljenju točka bicikla
    7.1. Radijalna centriranost
    7.2. Lateralna centriranost
    7.3. Poravnatost felne
    7.4. Prihvatljive tolerancije centriranosti, i ujednačenosti tenzije žbica
  8. Izvori – toplo preporučeni


1. Uvod u pravljenje točkova za bicikl

O načinu na koji točkovi bicikla nose opterećenje i šta je važno da bi bili dobri i izdržljivi (izbor kvalitetnih komponenata), pisao sam u članku: Točkovi bicikla – koliko žbica? Takođe sam, na engleskom doduše, napravio niz YouTube videa o pravljenju točkova bicikala. Na snimcima sam većinu stvari objasnio i demonstrirao, ali mislim da je praktično imati to i u tekstualnom obliku – brže se pretraži i pročita/podseti – a i volim tako. 🙂

U ovom članku pisaću više o tehničkom delu, tj. procesu pravljenja točka bicikla. Ukratko ću rekapitulirati i materiju vezanu za izbor kvalitetnih komponenata.


2. Izbor kvalitetnih komponenata

Ako se menja samo felna, ili nabla, izbor je u izvesnoj meri “olakšan”, jer su mnoge stvari određene ostalim komponentama. Zato ću u ovom tekstu poći od pretpostavke da se nov točak pravi “od nule”.

Na engleskom sam napravio YouTube snimak u kojem objašnjavam vrste, kvalitet i izbor komponenata za pravljenje točka bicikla.


2.1. Nable

Počeo bih od izbora nable. U zavisnosti od toga da li je točak prednji, ili zadnji, da li je za drumski bicikl, ili za MTB, da li se želi disk kočnica – izbor nable će biti različit. Izbor nable zavisi i od rama – da li ram prihvata nable sa quick-release mehanizmom, ili traži punu osovinu.

Zatim, ako se radi o zadnjoj nabli, treba videti kolika je širina zadnjih dropova, pa tražiti odgovarajuću nablu. U posebnom članku pisao sam o standardnim širinama zadnje nable. Ovo će dodatno suziti izbor nable.

Još jedna stvar koju treba utvrditi je da li ram bicikla prihvata disk, ili “obične” kočnice (linkovani članak objašnjava prednosti i mane jednih u odnosu na druge). Pošto postoje nable za disk kočnice. One će raditi i sa “običnim” kočnicama, ali su (nepotrebno, ako se koriste “obične” kočnice) skuplje i teže.

Kod zadnjih nabli, nije sve jedno ni koliko zadnjih lančanika se koristi, pa čak ni koja marka menjača je u pitanju (Shimano, SRAM, ili Campagnolo). To sam objasnio u članku o kompatibilnosti zadnjih nabli.

U okviru svih ovih zadatih parametara, koji u najvećoj meri zavise od toga za kakav se bicikl točak pravi, ostaje da se izabere koliko žbica. Po pitanju lakog nabavljanja felni, a i izdržljivosti točka, preporučio bih da se ide sa 32, ili 36 žbica. Od izabranog broja rupa za žbice na nabli, naravno, zavisiće i to kakva felna se traži (za koliko žbica).

Ovde bih napomenuo i da postoje “egzotične” nable za “egzotične” žbice, koje često traže i egzotičnu felnu. Evo jednog primera:

Egzotična nabla, sa skroz pravim žbicama
Egzotična nabla, sa skroz pravim žbicama
Slika 1
Egzotične žbice imaju i egzotičnu cenu
Egzotične žbice je teže naći, a obično imaju i egzotičnu cenu
Slika 2
Standardna nabla, sa standardnim žbicama, koje su savijene na "laktu"
Standardna nabla, sa standardnim žbicama, koje su savijene na “laktu”
Slika 3


2.2. Felne

Kod felni je važno da imaju isti broj žbica (tj. rupa za niple) kao i izabrana nabla (i obrnuto).

Mislim da su duplozidne aluminijumske felne među jačim, dugotrajnijim, a nisu previše ni skupe, ni teške.


2.3. Žbice

Ne preskupo, a dobro rešenje su standardne, savijene u laktu, čelične, prečnika 2 mm. Idealno je ako su tanjene na sredini na 1,8 mm.

Uže žbice su nešto malo laganije, više aerodinamične, ali manje dugotrajne.

Žbice prečnika 2 mm, ali tanjene na 1,5 mm (ne 1,8) se previše uvijaju prilikom pravljenja točka i zatezanja, a ne donose neku prednost.

Tanjena sredina je elastičnija, pa rasterećuje krajeve žbica, koji su inače pod većim stresom i obično oni pucaju. Zato su ove tanjene žbice jače od onih koje su istog prečnika celom dužinom. Jeste malo kontraintuitivno, ali tako je. Treba još napomenuti da se ovo tanjenje radi u fabrici, valjanjem, a ne brušenjem, kako bi se očuvala struktura čelika i kako se ne bi stvorila slaba tačka na kojoj bi žbica pucala.

Kod žbica, još jedan važan atribut je njihova dužina, ali o tome malo kasnije.

Lično sam imao odlična iskustva sa Sapim i DT Swiss žbicama (Amazon affiliate linkovi).


2.4. Niple

Niple treba da odgovaraju žbicama. Žbice od 2 mm na kraju sa navojima, tražiće i niple za navoj prečnika 2 mm. Ovakve niple će stati i na žbice prečnika 1,8 mm, ali će spoj biti slab i navoji se mogu iskidati pod dejstvom sile zatezanja.

Niple prečnika navoja 1,8 mm, naravno, neće stati na žbice prečnika 2 mm.

Dužina nipli, ako felna ne zahteva drugačije, najbolje da je od 12 mm. Najbrže se prave točkovi i spoj je čvrst i dobar. Postoje i duže niple – od 14 i 16 milimetara.

Što se materijala tiče, postoje aluminijumske i mesingane. Aluminijumske su nešto lakše, ali su manje jake i podložnije su galvanskoj koroziji (članak sa Vikipedije), pa ih radije izbegavam.


3. Način šniranja (pletenja) žbica

U ovom videu sam (na 2 minuta i 48 sekundi), na engleskom, objasnio načine pletenja žbica (link bi trebalo da otvori YouTube snimak na 2:48). Ali ovde je objašnjenje u tekstualnom formatu.

Egzotiku na stranu, postoje dva načina pletenja točkova bicikala: radijalno, i ukršteno. Pre detaljnijeg objašnjenja, par slika koje govore više od reči:

Radijalno pleten točak
Radijalno pleten točak
Slika 5


Kod radijalno pletenih točkova, žbice idu od nable direktno do najbliže rupe za žbice na felni.

Ukršteno pleten točak
Ukršteno pleten točak
Slika 6


Kod ukršetno pletenih točkova, žbice idu pod određenim uglom do rupe za žbice na felni, ukrštajući se sa drugim žbicama. Broj ukrštanja može biti veći, ili manji, o tome više kasnije, ali naš točak ima 4 ukrštanja.

Broj ukrštanja žbica
Broj ukrštanja žbica
Slika 7


Kada broje ukrštanja na točku, ljudima često promakne prvo ukrštanje, sa žbicom koja je odmah susedna (obojena plavom bojom na slici 7).

Ako je sve ostalo identično, ukršteno pleteni točak može podneti puno više opterećenja od radijalno pletenog. Radijalno pleteni točkovi praktično služe samo zbog izgleda (i minimalne uštede u masi, zbog nešto kraćih žbica). Objasniću i zašto.


3.1. Kako ukršteno pleteni točkovi prenose opterećenje

Postoje dve vrste sila. Jetda je u osi točka, kada se pod silom pedalanja nabla pokušava rotirati, oko svoje osovine, u odnosu na felnu – ili, u slučaju kočenja disk kočnicom, kada se felna pokušava rotirati u odnosu na nablu.

Slika 8 pokazuje primer dejstva sile pedalanja – točak je slikan sa leve strane. Kod kočenja disk kočnicom, sila deluje u suprotnom smeru, preko uticaja kojim tlo “gura” felnu prilikom kočenja.

Uticaj sile pedalanja i način na koji ukršteno šnirane žbice prenose tu silu na felnu
Uticaj sile pedalanja i način na koji ukršteno šnirane žbice prenose tu silu na felnu
Slika 8


Žbice koje su vučene (na engleskom “trailing”) se zatežu, dok se vodeće (eng. “leading”), šnirane u suprotnom smeru olabavljuju.

Deo gde se vučene i vodeće žbice ukrštaju, je mesto gde dodatno zategnuta vučena žbica jače pritiska vodeću žbicu, čime se smanjuje količina labavljenja vodeće žbice. Ovo je jedna od prednosti ukrštenog šniranja.

Druga sila koja deluje je bočni pritisak na felnu, u odnosu na nablu.

Uticaj bočnog pritiska na felnu
Uticaj bočnog pritiska na felnu
Slika 9


Na primeru sa slike 9, zamislimo da sila deluje sa desne strane felne, u smeru od gledaoca, ka tim plavim vratima. U tom slučaju, žbice koje su bliže nama, na mestu blizu tačke delovanja sile, će se zatezati (pošto felna “beži” od njih). One dalje od gledaoca, bliže vratima, će se labaviti.

Zbog ovakvih sila, žbice se pletu pod uglom u odnosu na nablu, kako bi se nabla koristila u funkciji poluge.

Nabla koja deluje kao poluga
Nabla koja deluje kao poluga
Slika 10


Što je žbica pod većim uglom (tj. što ima više ukrštanja), to će poluga biti veća i točak će lakše podnositi lateralne pritiske. Zamislite da crvena žbica sa slike 10 ide skroz preko glave susedne žbice (obojene plavom bojom i označene crvenom strelicom). To bi činilo polugu još dužom. Međutim, tada bi bilo teško zameniti puknutu žbicu (jer je pristup blokiran). Takođe, glava žbice bi krivila žbicu koja prelazi preko nje, čime bi se ta žbica slabila. Zato je važno birati optimalan broj ukrštanja. Slika 10 prikazuje malo preklapanja – na granici prihvatljivog.


3.2. Optimalan broj ukrštanja

Broj ukrštanja treba da je toliki da se dobije najveći mogući ugao žbice u odnosu na nablu, ali do granice da žbica ne prelazi preko glave susedne žbice.

Tačan broj ukrštanja kojim se ovo postiže u najvećoj meri zavisi od ukupnog broja žbica (i, u manjoj meri, od prečnika nable i felne). Na koji način?

Točak sa 36 žbica ima ugao između svake rupe od po 10 stepeni (360/36). Svaka rupa na nabli, sa svake strane, je na duplo većem uglu od susedne rupe (pošto pola žbica ide sa jedne strane nable, a pola sa druge).

Ako je točak sa 20 žbica, tj. ima svega 20 rupa na felni, rupe se nalaze na po 18 stepeni na felni, odnosno na po 36 stepeni na nabli.

Žbice idu u grupama od po 4:

Grupe žbica od po 4
Grupe žbica od po 4
Slika 11


Uvek idu po dve, gotovo paralelne vodeće (ili vučene), po jedna sa svake strane nable.
Zatim dve vučene (ili vodeće), po jedna sa svake strane nable.
I tako u krug. Koliko god da ima žbica i sa kolikim god brojem ukrštanja da se pravi točak – ove grupe od po 4 žbice su uvek prisutne.

Ukrštene žbice su 1 i 3, kao i 2 i 4.

Da bi se izračunao ugao žbica, treba pomnožiti ugao rupa na nabli sa brojem ukrštanja. Kod točka sa 36 žbica, to bi bilo 20 stepeni puta broj ukrštanja.

Ali kako znati kada je ugao prevelik i kada će doći do preklapanja? U praksi, za većinu nabli i felni, ugao do 75 stepeni ne dovodi do preklapanja.

Jednostavan, praktičan način za utvrđivanje optimalnog broja ukrštanja:
podelite broj žbica sa 9 i zaokružite na prvi manji ceo broj (odbacite decimale).

Izuzeci su točkovi sa 36 žbica, gde sa 4 ukrštanja (36/9) često dolazi do manjeg preklapanja (kao što se vidi na slici 10). I točkovi sa 16 žbica, gde se može proći i sa 2 unakrst (jer su rupe za žbice na nabli pod velikim uglom i razmakom).

Radi olakšavanja posla, evo i tabele:

Broj žbicaOptimalan
broj ukrštanja
161 x (2 x nekad)
202 x
242 x
283 x
323 x
363 x (4 x nekad)
404 x
484 x
Tabela 1


3.3. Kako radijalno pleteni točkovi prenose opterećenje

Loše, nikako!

Kod radijalno pletenih točkova, dolazi do (okom neprimetnog) uvijanja nable, te dobijanja loše kopije ukrštenog pletenja radi prenošenja sila. Na slici ispod sam nacrtao položaj žbica, kada se istegnu i zarotiraju (u smeru koji zavisi od smera delovanja sile). Prenaglašeno je da bi se objasnila poenta (i nisam nacrtao pomeraj felne, koja se kreće sa žbicama, naravno).

Primena sile torzije na radijalno pletenom točku
Primena sile torzije na radijalno pletenom točku
Slika 12


Tu ima dosta uvijanja i frikcije koji mogu pokidati žbice. Zato se ovako pletu samo prednji točkovi, na biciklima koji ne koriste disk kočnice (i leva strana nekih egzotičnih zadnjih točkova).

Druga mana ovog načina pletenja je što previše napreže nablu – žbice nastoje da je iskidaju. Pogledajte na slici ispod kako tenzija žbica kod unakrst pletenog točka praktično sabija materijal nable, dok ga tenzija radijalno pletenog točka pokušava razvući ka spolja, iskidati:

Sila tenzije žbica radijalno - i unakrst pletenog točka
Sila tenzije žbica radijalno – i unakrst pletenog točka
Slika 13


4. Značaj izbora optimalne dužine žbica

Idealno je da žbice budu takve dužine da cela dužina navoja niple bude iskorištena za nošenje opterećenja. Uz to, predugačke žbice mogu probušiti gumu na felnama koje nisu duplozidne, ako štrče previše. Isekao sam jednu niplu na pola kako bih ovo demonstrirao. Obeležio sam početak i kraj navoja niple i žbice, pošto se ne vidi jasno na svim slikama.

Prikaz navoja žbice i niple
Prikaz navoja žbice i niple
Slika 14
Prekratka (A), predugačka (B) i žbica optimalne dužine (C)
Prekratka (A), predugačka (B) i žbica optimalne dužine (C)
Slika 15


5. Računanje optimalne dužine žbica

Da bi se izračunala optimalna dužina žbica, potrebno je utvrditi (izmeriti) sledeće sledeće:

Broj žbica i ukrštanja sam objasnio u ovom članku, dok ću za ostale pojmove stavljati linkove kako koji članak napišem i dopunim.

Uglavnom, na kraju je sve mere najbolje uneti u kalkulator dužine žbica (link je ka kalkulatoru koji najviše koristim).


6. Značaj ujednačenosti tenzije žbica

Kada su žbice neujednačene tenzije, tj. ako su neke labavije, a druge zategnutije, šta se dešava?

  • Zategnutije žbice će nositi više opterećenja od labavih, pa će biti više opterećene, a i spoje tih žbica sa nablom i felnom će biti više opterećen.
  • Labavije žbice će se, kako se točak okreće, dodatno labaviti kada su na dnu (pri svakom okretu točka), ili kada je točak opterećen tako da im se tenzija smanjuje (npr. bočno opterećenje sa suprotne strane), pa će, pošto su labavije, više da se uvijaju i brže će pući na laktu usled zamora materijala.

Kod zadnjih nabli, kao i kod prednjih ako je točak sa disk kočnicom, postoji jedna začkoljica:

Tenzija "levih" i tenzija "desnih" žbica
Tenzija “levih” i tenzija “desnih” žbica
Slika 16


Desne žbice, kod gore pomenutih nabli, zbog oštrijeg ugla, imaju višu tenziju od levih (kako bi felna ostala u osi, tj. u centru). Međutim, tenzija desnih žbica treba da bude što je moguće više ujednačena, u poređenju sa ostalim žbicama na istoj strani (desnoj). Isto važi i za žbice sa leve strane – međusobno treba da imaju što više ujednačenu tenziju.

Kada se pravi točak, ako morate izabrati između 100% prave felne i ujednačenije tenzije žbica, birajte ujednačenu tenziju. Takav točak neće biti 100% prav od starta, ali će ostati takav i posle 20.000 kilometara vožnje (osim ako se felna pokrivi o neku stenčugu). Sa druge strane, ako se točak napravi da bude 100% prav, ali sa nedovoljno ujednačenom tenzijom žbica, vrlo brzo će početi dobijati osmicu, a veća je i verovatnoća da će žbice pucati.

Uz još jednu začkoljicu: točak treba da je prav u granicama prihvatljivih tolerancija, o čemu pišem u narednom poglavlju. To jest, ni 100% ujednačena tenzija žbica nije dobro rešenje, ako je felna tada previše kriva.

Kako meriti i upoređivati tenziju žbica?
Trzalicom za gitaru se mogu okidati, pa po ujednačenosti zvuka dosta precizno oceniti ujednačenost tenzije, poput okitanja struna na gitari.
Meni je puno brže koristiti tenziometar za žbice. Nisam neki sluhista, a i okidanje ne daje podatak o količini tenzije, što je isto važno (70 kiloponda je minimum za većinu točkova). Većina tenziometara nisu dovoljno precizni. Izuzetak je ovaj patent (dizajn pokojnog Jobst Brandt-a), koji prodaje Wheel Fanatyk (njihov tenziometar). I budžet varijanta koju pravi brat Makedonac, Filip Kralyevski – tenziometar.


7. Prihvatljive tolerancije pri pravljenju točka bicikla

Ništa na ovom svetu nije savršeno i idealno, čak ni točkovi bicikla (oni su samo najbliže što se može doći do savršenstva 🙂 ). Mehaničke stvari se obično rade u granicama prihvatljivih tolerancija. Koje su tolerancije kod točkova bicikala, tj. kada se točak smatra zadovoljavajuće pravim i dobro napravljenim?

Definisaćemo prvo pojmove “radijalna centriranost“, “lateralna centriranost“, “poravnatost felne” a “tenzija žbica” je već objašnjena u prethodnom poglavlju.


7.1. Radijalna centriranost

Radijalna centriranost točka bicikla
Radijalna centriranost točka bicikla
Slika 17


Rastojanja felne od centra točka treba da budu što ujednačenija, duž celog obima točka. Idealno:
D1 = D2 = D3 = … = Dn

Naravno neće biti idealno, ali važno je da se radi u okviru prihvatljivih tolerancija (definisane u poglavlju 7.4).

Video u kojem objašnjavam kako se proverava radijalna centriranost točka.

Dok ne steknete osećaj za vizuelno određivanje veličine zazora, možete se poslužiti ovakvim alatom (Amazon affiliate link).

Špijuni za merenje zazora na ventilima motora su zgodni za ovu namenu
Špijuni za merenje zazora na ventilima motora su zgodni za ovu namenu
Klik na sliku za kupovinu na Amazonu (affiliate link)
Slika 18


7.2. Lateralna centriranost

Lateralna (ne)centriranost je ono što svi najlakše prvo primetimo – koliko točak “pravi osmicu”.

Provera lateralne centriranosti točka - okretanjem i gledanjem koliko "šeta" levo-desno u odnosu na neku fiksnu tačku
Provera lateralne centriranosti točka – okretanjem i gledanjem koliko “šeta” levo-desno u odnosu na neku fiksnu tačku
Slika 19

I ovde se za merenje odstupanja mogu koristiti gore prikazani “špijuni” – barem dok se ne stekne osećaj.


7.3. Poravnatost felne

U ovom slučaju slika 20 govori više od 1000 reči:

Felna mora biti u centru u odnosu na nablu (tj. uzdužnu osu simetrije rama bicikla)
Felna mora biti u centru u odnosu na nablu (tj. uzdužnu osu simetrije rama bicikla)
Slika 20

Meri se pomoću alata za merenje poravnatosti felne (amazon affiliate link).

Upotreba alata za merenje poravnatosti felne
Upotreba alata za merenje poravnatosti felne
Meri se rastojanje locknut-a (videti objašnjenje OLD na ovom linku) točka sa svake strane, pa upoređuje da li je jednako
Slika 21

Začkoljice postoje kod ovoga – za “egzotične” felne i ramove, videti na ovom linku objašnjenje šta raditi u slučaju asimetričnih felni i offset ramova.


7.4. Prihvatljive tolerancije centriranosti, i ujednačenosti tenzije žbica

Ukratko, spisak prihvatljivih tolerancija za gore objašnjene parametre:


8. Izvori – toplo preporučeni

Podeli ovaj članak...

3 misli o “Osnove pravljenja točkova bicikala”

  1. Svaka čast na svemu, svaki tekst je vrlo poučan, razumljiv i na momente izuzetno duhovit…nastavite u istom maniru molim Vas.
    Nadam se da će Vam obaveze dozvoliti da pišete što češće.
    Drugarski pozdrav
    Nemanja

    Odgovori
  2. У питању је нов бицикл и на предњем точку током вожње али не континуирано већ у неким моментима окретања точка, и то када тежину пребацим више на њега, чују се жбице како на укрштањима једне са другом стварају звук.Руком када проверавам колико су затегнуте (када их повучем једну ка другом) лако их приближим и чује се како једна жбица од другу на укрштању ствара исти звук.
    Вероватно треба (што пре) проверити затегнутост жбица јер су неке остале слабо дотегнуте?

    Odgovori
    • Moguće da su labave žbice uzrok ovakvog “pravljenja buke”.

      I bez tenziometra se može lako i brzo videti jesu li žbice baš previše labave. Samo treba uporediti sa sličnim točkom koji je dobro urađen.
      Svakako nije loše proveriti i je li točak dobro učvršćen u prihvatima.

Odgovori na Nemanja Mijatovič Otkaži odgovor

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.